PLAVI FORUM

PLANETE I SATELITI

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Avg 28, 2014 10:32 am

OTKRIVENA VANSOLARNA PLANETA NA KOJOJ PADA KISA

Astronomi iz Vašingtona su izneli zanimljivo otkriće koje može biti važan korak ka pronalaženju planete slične Zemlji. Reč je planeti sa kišnim oblacima, prvi put pronađenoj van Sunčevog sistema!

U pitanju je patuljasta planeta smeđe boje, udaljena od Zemlje 7,3 svetlosnih godina. Od Jupitera je veća 10 puta, a ime joj je, zasad, WISE J0855-0714. U pitanju je najhladniji objekat ove vrste ikada otkriven u svemiru, sa temperaturom između minus 48 i minus 13 stepeni.

Naučni tim na čelu sa Žaklinom Fahertijem do ovog otkrića došao je kombinacijom 151 infracrvene slike i uz pomoć 6,5 metara dugačkog Magelan teleskopa. Dok se i ranije dešavalo da astronomi pronađu planete sa vodenom parom, ovo je prvi put da su van Sunčevog sistema otkriveni kišni oblaci. Jedine planete sa vodonosnim oblacima u našem sistemu su Zemlja i Mars.

Položaj otkrivene patuljaste planete u odnosu na Sunce

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Avg 28, 2014 9:44 am

OTKRIVENO PET PLANETA SA VODOM
Ovo je prvo ubedljivo otkriće vodene pare u atmosferi planeta koje orbitiraju oko obližnjih zvezda, piše “Nacionalna geografija”. Reč je o egzoplanetama WASP-17b, HD209458b, WASP-12b, WASP-19b, i XO-1b. Ovi svetovi nisu mesta za život, ističu naučnici, jer je svaka od ovih planeta vrela kao Jupiter. One su gasni džinovi koji kruže veoma blizu svojih zvezda. Njihov hemijski “otisak” vodene pare detektovan je u svetlosti reflektovanoj u najvišim slojevima oblaka.

“Detektovati atmosferu egzoplanete je neverovatno teško. Ali mi smo uspeli da izvučemo veoma jasan signal, a to je bila voda”, naveo je u saopštenju koautor studije Drejk Deming, astronom Univerziteta Merilend. Znak da je prisutna voda otkriven je ispitivanjem količine zvezdane svetlosti apsorbovane u infracrvenim talasima dok je prolazila kroz atmosferu planete, koja se tada kretala ispred svoje zvezde.
-Sigurni smo da je ono što smo videli “potpis” vode na više planeta – izjavio je vođa studije Avi Mandel, naučnik Centra za svemirske letove “Godard”, američke svemirske agencije NASA, u Grinbeltu, Merilend. Ono što je prevarilo astronome da isprva previde slabašne znakove vode, bila je izmaglica oko planeta, koja je sprečavala apsorpcione linije vode da prođu. Time se, istovremeno, ukazuje da su oblaci izmaglice možda uobičajeni na svetovima koji imaju vodu u atmosferi, a koji orbitiraju blizu svojih zvezda.

-Ovaj rad otvara vrata za poređenja koliko je vode prisutno u atmosferama različitih vrsta egzoplaneta, na primer vreli nasuprot hladnih svetova – istakao je Mandel.

Studija je objavljena u Žurnalu astrofizike.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sre Jul 31, 2013 11:37 pm


OTKRIVENA PLANETA IZ DRUGE GALAKSIJE U NASOJ GALAKSIJI

U Mlečnom putu naucnici su prvi put otkrili planetau iz druge galaksije, odnosno planetau koja je iz druge galaksije došla u našu. Iako je dosada u Mlecnom putu identifikovano oko 500 planetaa, ovo je prvi slučaj u komme naucnici o jednoj otkrivenoj planetai tvrde da je došla u našu galaksiju iz neke druge galaksije. Novootkrivena planeta kruži oko zvezde koja je nazvana HIP 13044, koja je od Zemlje udaljena oko 2000 svetlosnih godina. Nova planeta je za petinu veća od Jupitera, a za put oko svoje zvezde joj je potrebno 16 dana. Zvezda HIP 13044 je, smatraju naucnici ranije pripadala nekoj drugoj galaksiji koju je Mlečni put pre više od šest milijardi godina "progutala" kako u žargonu naucnici nazivaju međugalaktički kanibalizam. Ova planeta je, prema pisanju BBC-a, pripadala jednoj "patuljastoj galaksiji" pre nego sto je naša galaksija "progutala" tu manju galaksiju. Zvezda HIP 13044 nalazi se u sazvežđu Fornaks (Furuna) koje je vidljivo sa južne zemljine polulopte, a otkrivena je teleskopom koji se nalazi u Čileu.

Planeta je, prema proračunima, nastala u ranoj fazi postanka te "patuljaste galaksije", pre nego sto je došlo do spajanja sa Mlečnim putem. Prema tvrdnjama naucnika, upravo je otkriće ove planete koja je u poslednjoj fazi svoga postojanja, važno da bi se shvatilo kako će najverovatnije izgledati i posljednji "dani" Sunčevog sistema. "Ovo otkriće je posebno zanimljivo kada se uzme u obzir daleka budućnost Sunčevog sistema. Očekuje se da će i Sunce postati crveni dzin za oko pet milijardi godina", rekao je Johny Setiawan sa astronomskog instituta Max Planck. Zvezda HIP 13044 približava se svojoj smrti jer je sagorela sav vodonik iz svog jezgre i pretvorila se u "crvenog diva", a veruje se da je ranije "progutala" i nekoliko manje stenovitih planeta sličnih Zemlji.

"Postoje razlozi da se veruje da su planete zaista široko rasprostranjene kroz celi svemir, ne samo u našoj galaksiji - Mlečnom putu, već da takođe postoji na hiljade miliouna njih u drugim galaksijama. Ipak, ovo je prvi put da smo dobili čvrste dokaze za te pretpostavke", rekao je Robert Massey iz britanskog Kraljevskog astronomskog društva.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Jul 27, 2013 1:28 am

OTKRIVENO PET PLANETA SA VODOM
Naučnici su uz pomoć teleskopa “Habl” otkrili pet planeta koje pokazuju očigledne znakove postojanja vode u atmosferi, navodi se u novoj studiji. Ovo je prvo ubedljivo otkriće vodene pare u atmosferi planeta koje orbitiraju oko obližnjih zvezda. Reč je o egzoplanetama WASP-17b, HD209458b, WASP-12b, WASP-19b, i XO-1b. Ovi svetovi nisu mesta za život, ističu naučnici, jer je svaka od ovih planeta vrela kao Jupiter. One su gasni džinovi koji kruže veoma blizu svojih zvezda. Njihov hemijski “otisak” vodene pare detektovan je u svetlosti reflektovanoj u najvišim slojevima oblaka.

“Detektovati atmosferu egzoplanete je neverovatno teško. Ali mi smo uspeli da izvučemo veoma jasan signal, a to je bila voda”, naveo je u saopštenju koautor studije Drejk Deming, astronom Univerziteta Merilend. Znak da je prisutna voda otkriven je ispitivanjem količine zvezdane svetlosti apsorbovane u infracrvenim talasima dok je prolazila kroz atmosferu planete, koja se tada kretala ispred svoje zvezde.
-Sigurni smo da je ono što smo videli “potpis” vode na više planeta – izjavio je vođa studije Avi Mandel, naučnik Centra za svemirske letove “Godard”, američke svemirske agencije NASA, u Grinbeltu, Merilend. Ono što je prevarilo astronome da isprva previde slabašne znakove vode, bila je izmaglica oko planeta, koja je sprečavala apsorpcione linije vode da prođu. Time se, istovremeno, ukazuje da su oblaci izmaglice možda uobičajeni na svetovima koji imaju vodu u atmosferi, a koji orbitiraju blizu svojih zvezda.

-Ovaj rad otvara vrata za poređenja koliko je vode prisutno u atmosferama različitih vrsta egzoplaneta, na primer vreli nasuprot hladnih svetova – istakao je Mandel.



Poslednji izmenio Gretta dana Čet Avg 28, 2014 9:57 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Jul 27, 2013 1:08 am



_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Jul 27, 2013 1:06 am


POREDJENJE ATMOSFERSKOG SASTAVA PLANETA:


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Jul 27, 2013 1:05 am


ZANIMLJIVOSTI O SUNCEVOM SISTEMU:


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Jul 27, 2013 1:02 am

TABELARNI PRIKAZ SUNCEVOG SISTEMA

(pritisnuti na "enlarge this image")


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Jun 23, 2013 3:06 am

OTKRIVEN NAJMLADJI SOLARNI SISTEM
 
Astronomi su otkrili, do sada neviđeni, najmlađi solarni sistem koju čini novorođena zvezda, okružena diskom prašine i gasa, udaljena oko 450 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Bika.
Zvezda trenutno ima jednu petinu mase Sunca, ali naučnici misle da će najverovatnije povući deo materijala iz svoje okoline i na kraju dostići masu naše matične zvezde. U oblaku prašine i gasa koji okružuje zvezdu ima dovoljno mase da bi se od njega moglo napraviti čak sedam Jupitera, inače najveće planete u našem Sunčevom sistemu.
 

„Ovaj veoma mlad objekt ima sve osobine solarnog sistema u fazi nastajanja”, rekao je Džon Tobin iz američkog istraživačkog centra National Radio Astronomy Observatory. Tobin i njegovi saradnici koristili su sub-milimetarski i kombinovani merni sistem za merenje milimetarskih talasa, kako bi proučavali ovaj objekat pod nazivom L1527 IRS, nastanjen u zvezdanom rasadniku, poznatom pod imenom Oblak Bika. „Ovaj solarni sistem u povoju, nije star više od 300.000 godina, u poređenju sa 4.6 milijardi godina starosti našeg Sunca i njegovih planeta. On može biti čak i mlađi, što zavisi od toga kojom brzinom je akumulirao masu u prošlosti”, objašnjava Tobin.

Mlada zvezda je jedan od najpodesnijih primera za posmatranje najranije faze u formiranju zvezda. Astronomi su koristili milimetarske opservatorijske merne talase, kako bi detektovali i prašinu i karbon-monoksid koji okružuju objekat. Oni su bili prvi posmatrači koji su pokazali da je mlada zvezda okružena rotirajućom materijom i prvi koji su bili u mogućnosti da izmere samu masu proto-zvezde.

Mereći Doplerov efekat u promeni radio talasa koji dolaze iz dela diska sastavljenog od  karbon-monoksida, pokazali su da se brzina rotacije u disku menja u zavisnosti od udaljenosti materije od same zvezde, slično kao što se orbitalna brzina planeta menja u zavisnosti od njihove udaljenosti od Sunca. 


Ovaj obrazac, poznat kao Keplerova rotacija, „Označava jedan od prvih i osnovnih koraka u formiranju planeta jer je sam disk podržan sopstvenom rotacijom, što će posredovati protok materijala ka vrhu proto-zvezde i omogućiti da proces planetarnog formiranja otpočne“, rekao je Hsin Fang Čiang sa Univerziteta Ilinois i Instituta za astronomiju Havaji Univerziteta. „Ovo je najmlađa proto-zvezda do sada otkrivena, na čijem primeru se mogu pokazati karakteristike same materije koja je opkružuje”, rekao je Tobin.  „U mnogo čemu ovaj solarni sistem podseća na pretpostavke o tome kako je naš Solarni sistem izgledao, kada je bio veoma mlad”, dodao je on.

Prethodna zapažanja iz opservatorije Gemini (dva teleskopa blizanca, postavljena u Čileu i Havajima), uputili su na prisustvo velikog omotača koji okružuje proto-zvezdu. Ovo je motivisalo Tobina i njegove saradnike da ih slede i primene milimetarske talase posmatranja, visoke rezolucije, čime su potvrdili prisustvo diska i prethodna merenja njegove rotacije.

Astronomi su dobili međunarodnu podršku kako bi poboljšali razumevanje L1527 IRS,  vršeći veoma precizna posmatranja uz pomoć međunarodnog sistema teleskopa ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array), smeštenom u visokim predelima na severu Čilea. „ALMA pruža veoma napredne mogućnosti u proučavanju onih objekata koji se nalaze na velikoj udaljenosti”, objašnjava Tobin.  „Uz pomoć ALMA sistema bićemo u mogućnosti da saznamo više o formiranju diska, kao i kojom brzinom mlada zvezda raste sve do njene pune veličine. Imaćemo mnogo bolji uvid u to kako zvezde i njihovi planetarni sistemi počinju svoje živote”, Rekao je Tobin.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Jun 16, 2013 3:37 am

VULKANI NA VENERI

Ispitivanja sastava visokih slojeva Venerine atmosfere robotičkim letjelicama u njezinoj orbiti te objedinjavajem podataka prikupljenim u periodu 1978-1996 (Pioneer Venus, NASA) odnosno 2006-2012 (Venus Express, ESA) ukazuju na aktivni vulkanizam Zemljine „sestrinske“ planete. Raznolika koncentracija sumpor dioksida (SO2) uočena je u različitim vremenskim intervalima. Poznato je kako se ovaj kemijski spoj javlja kao posljedica vulkanskih erupcija. Svojevrsni je to i „lakmus-papir“ izvjesnog vulkanizma na Veneri obzirom se prilikom erupcija vulkana ovaj spoj izbacuje u atmosferu te ga senzori letjelica mogu detektirati. S druge strane pod djelovanjem Sunčevih zraka molekule sumpor dioksida se razgrađuju u svega nekoliko dana te je moguće zabilježiti odstupanja u koncentraciji. Aktivni vulkanizam na Veneri još uvijek nije dokazan, no i nedavni rezutati snimanja Venerine površine u različitim dijelovima elektromagnetskog spektra pokazali su na postojanje lave uokolo većeg broja vulkana koja je nastala nedavno. Venera je inače prekrivena stotinama vulkanskih grotla, no pitanje je je li dio njih još uvijek aktivan ili ne.


Dr Emmanuel Marcq iz Laboratoire Atmospheres, Milieux, Observations Spatiales, Francuska, sa svojim je timom objavio znanstveni rad u časopisu Nature Geoscience u kojem pojašnjava dobijene rezultate; „Ozbiljne naznake za aktivni vulkanizam na Veneri postoje. Još uvijek nemožemo eksplicitno reći ima li tamo danas aktivnih vulkana ili su dobijeni rezultati očitanja sa letjelica rezultat procesa u Venerinoj super-rotirajućoj atmosferi. Daljnja istraživanja približiti će nas eksplicitnom odgovornu na ovo pitanje.“ Venera se naime oko svoje osi okrene jednom u 243 Zemaljska dana no njezina atmosfera rotira znatno brže, u svega četiri Zemaljska dana. Dr Marcq smatra kako je vjerojatno postojanje nekoliko danas aktivnih vulkana na Veneri. Dozu skepticizma prema vulkanizmu „temeljenom“ na koncentraciji sumpor dioksida u atmosferi daje i (možda sasvim slučajna) podudarnost izmjerenih vrijednosti Pioneer Venusa i Venus Expressa koja se ciklički podudara u desetgodišnjem razdoblju. Možda slučajnost možda ne, u svakom slučaju svijet na čijoj površini naše najbolje tehničke tvorevine mogu izdržati tek nekoliko desetaka minuta postaje sve zanimljiviji. U tom smislu očekuju nas i nove robotičke misije koje će orbitirati oko Venere, položiti sonde u njezinu atmosferu, spustiti landere ali i rovere na njezino tlo. Sa njima će zasigurno krenuti i uređaji za detekciju života temeljenog na nekim nama potpuno „neprijateljskim“ kemijskim spojevima.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Pet Maj 31, 2013 11:09 pm

OTKRIVENA PLANETA - SIROCE BEZ MATICNE ZVEZDE

Ovaj potencijalni novi svet je stariji, hladniji i bliži nama od ostalih neobičnih planeta…

Potraga za svemirskim objektima, nazvanim braon patuljci, završila se na potpuno neočekivani način: astronomi su uočili „odmetnutu“ planetu.

Oko četiri puta veća od Jupitera, lutajuća planeta ne orbitira ni oko jedne zvezde, saopštio je tim francuskih i kanadskih astronoma.

Naučnici veruju da takav objekat – takođe nazvan planeta beskućnik ili slobodni letač – može da nastane na dva načina. Ili je izbačen iz matičnog solarnog sistema, ili je formiran nezavisno.

Nešto više od 10 sličnih objekata identifikovano je pre desetak godina u maglini Orion. Od tada, njihov broj je porastao na više desetina. Ova, poslednja otkrivena lutajuća planeta, prva je koja levitira potpuno izvan regiona u kome se stvaraju zvezde, kaže Etjen Artigo, astronom sa Univerziteta u Montrealu i koautor sudije objavljene u časopisu Astronomy & Astrophysics.

U poređenju sa drugim svemirskim „beskućnicima“, ova planeta je starija, hladnija i mnogo bliža zemlji - svega oko 130 svetlosnih godina.


Nazvana CFBDSIR2149, planeta izgleda obitava u grupi mladih zvezda, ali nije gravitaciono povezana ni sa jednom od njih. Naučnici su procenili da je stara između 50 i 120 miliona godina.
U potrazi za braon patuljcima

Infracrveni signal ovog objekta primećen je dok je tim - predvođen Filipom Delormom iz francuske Laboratorije za astrofiziku pri opservatoriji u Grenoblu – bio u potrazi za braon patuljcima pre nekoliko godina. Braon patuljci, suviše masivni da bi smo ih smatrali planetama, ponekad se nazivaju i „pale zvezde“, jer je njihova masa ispod nivoa neophodnog za održavanje fuzionih reakcija sagorevanjem vodonika

Neobično iščitavanje infracrvenih signala ukazuje na to da ovaj novootkriveni objekat ima veoma malu masu, više nalik gasovitim gigantima nego braon patuljcima. Tim je, takođe, pokušao da otkrije da li je objekat gravitaciono vezan za nešto, kaže Artigo.

„Matična planeta može da se nalazi u relativno malom opsegu u odnosu na planetu“, objašnjava Artigo, dodajući da u astronomskom smislu termin „mali opseg“ može značiti oko sto puta veću udaljenost od one na kojoj je Pluton u odnosu na Sunce. „Tražili smo obližnje zvezde, koje bi trebalo da budu prilično svetle, ali nismo ništa pronašli.“

Odsustvo jake svetlosti od obližnje zvezde takođe znači manje odbleska, što stvara bolje uslove za bliže ispitivanje ovog novog sveta. A još istraživanja je upravo ono što je potrebno da bi se potvrdilo da je zaista u pitanju „planeta siroče“.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Maj 05, 2013 3:09 am

KOLIKO JE SATI NA SATURNU?

Student Univerziteta Ajova Tim Keneli otkrio je da su procesi u Saturnovoj magnetosferi povezani sa godišnjim dobima planete i da se menjaju s njima. Ovo je pomoglo da se jasno definiše dužina dana na šestoj planeti od Sunca. Takođe, ovo otkriće bi moglo da izmeni naše razumevanje Zemljine magnetosfere, ali i svih drugih planeta, objavljeno je na portalu Univerziteta “Ajova nau”.
- Srećan sam što sam doprineo našem razumevanju Saturnove magnetosfere tako rano u svojoj karijeri. Nadam se da će se ovaj trend nastaviti – izjavio je Keneli.

Saturnova magnetosfera je treća najveća struktura u Sunčevom sistemu, posle Sunca i Jupitera. Za razliku od Zemlje, koja ima vidljivu stenovitu površinu i rotira jednom svakih 24 sata, Saturn se sastoji uglavnom od slojeva oblaka i tečnog gasa, od kojih svaki rotira oko planete svojom brzinom.


Ove različite rotacije otežavaju naučnicima da odrede vreme na Saturnu.
Pre nekoliko decenija, smatralo se da je tačna mera dana određena uz pomoć jakog, prirodnog radio signala planete, takozvane Saturnove kilometarske radijacije (SKR), međutim podaci američke i evropske svemirske agencije – NASA i ESA – pokazali su drugačije.

Fizičar Donald Garnet i drugi naučnici otkrili su da Saturnovi severni i južni polovi imaju sopstvene “SKR dane”, koji variraju u periodima od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Kako se ti periodi smenjuju i prolaze kroz magnetosferu postalo je centralno pitanje misije “Kasini”.
Otkriće Tima Kenelija, međutim, jedno je od prvih direktnih opservacija promena godišnjih doba u Saturnovoj magnetosferi.


Naučnici već neko vreme znaju da su procesi u Saturnovoj magnetosferi povezani, od aktivnosti koje generišu emisiju “kilometarskih radijacija” relativno blizu planete, do periodičnih “potpisa” koji se protežu milione kilometara dole u “repu” magnetosfere. Oni, međutim, nisu znali kako su ti procesi povezani.

Keneli je analizirao fenomen na osnovu podaka sa letelice “Kasini” iz perioda između jula 2004. do decembra 2011, i došao do novih zaključaka. On je pogledao takozvane “protočne cevi” (cilindrična područja svemira koja sadrže magnetno polje), sastavljene od vrelog, naelektrisanog gasa zvanog plazma.


Fokusirajući se na “cevi” kada se formiraju, pre nego što imaju šansu da se raseju pod uticajem magnetosfere, Keneli je otkrio da je pojavljivanje “cevi” povezano sa aktivnostima na severnoj i južnoj Saturnovoj hemisferi, zavisno od godišnjeg doba.

On je ustanovio da, tokom zime na severnoj hemisferi, pojava “cevi” je u korelaciji sa periodom “kilometarske radijacije” koja potiče baš na toj hemisferi. Slična korelacija “cevi” i SKR primećena je i na južnoj hemisferi tokom zime.
- Ove pojave su čvrsto ustrojene i prate promenu godišnjih doba na Saturna, istakao je Keneli. Njegovo otkriće će izmeniti pogled na Zemljinu magnetosferu i Van Alenov pojas radijacije, koiji utiču na niz aktivnosti na plavoj planeti, od bezbednosti svemirskih letova do satelitske i mobilne komunikacije. #


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Sep 02, 2012 2:54 pm

VAN ALLENOVI POJASEVI OKO ZEMLJE

Dana 7. septembra 1914. godine rodio se američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James Allen), koji je otkrio dva pojasa pojačanog zračenja koji opkoljavaju Zemlju. Pojaseve u obliku prstena nazvane “Van Alenovi radijacijski pojasevi”. Radijaciju je otkrio pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih na veštačke satelite “Eksplorer 1″ i “Eksplorer 2″. Pored atmosfere koja ima više slojeva, Zemlju okružuju i pojasevi naelektrisanih čestica – takozvani Van Alenovi pojasevi. Te čestice predstavljaju elektroni, protoni i atomska jezgra. Ovi pojasevi nastaju usled dejstva Zamljinov magnetnog polja. Oni štite Zemlju od opasne radijacije Sunca, tako što je “skupljaju” i od nje formiraju pojaseve koji opasavaju Zemlju…


Van Allen

Van Allenovi pojasevi se sastoje od dva prirodna radioaktivna pojasa: unutrašnjni se nalazi na visini oko oko 3000 kilometara iznad Zemlje i debeo je oko 5000 kilometara. Spoljnji pojas obihvata prostor na visni od 15 do 20 hiljada kilometara iznad površine Zemlje i širok je 6000 do 10 000 kilometara.Reč je o pojasevima u obliku krofne u kojima se nalaze jako naelektrisani elektroni i joni zarobljeni u Zemljinom magnetnom polju. Oni potiču od solarnih vetrova koje erupcije na Suncu izbaciju u svemir. Zemljino magnetno polje je barijera koja štiti planetu od ovih radioaktivnih čestica tako što ih skreće sa putanje.

Kada raketa leti kroz ovaj pojas zarobljeni elektroni udaraju na njen omotač kao kišne kapi kad udaraju na avion koji leti kroz oblake. Slično zvučnim talasima koje stvaraju kišne kapi i koji odzvanjaju u kabini aviona, ovi udarajući elektroni proizvode elektromagnetnu radijaciju u unutrašnjosti rakete. Za ovu vrstu radijacije fizičari koriste nemačku reč "bremsstrahlung" (usporena radijacija), ali to je nešto sasvim identično X - zracima.


Ali izgleda da je Čovek stvorio i treći pojas X - zračenja 1962. godine kada je američka vlada odobrila izvođenje nuklearne probe na veoma velikoj visini. Radi se operaciji "Starfish Prime". Bio je to samo jedan deo velikog projekta niza nuklearnih probi pod nazivom "Operation Dominic". Ukupno 150 eksplozija je tada izvršeno na različitim visinama. U vreme najveće paranoje "hladnog rata" (koja je vešto medijski pravljena) SAD su brzo radile na tome da razviju interkontinentalne balističke projektile koji bi se lanisrali i sa više lokacija u Ujedinjenom Kraljevstvu. Test "Starfish Prime" je bio pokušaj da se jakom megatonskom nuklearnom bombom probije unutrašnji Van Alenov pojas. Udar je izvršen 9.jula 1962.na Džonston atolu u Pacifiku, oko 1400 km jugozapadno od Havajskih ostrva. Ovaj atol je relativno izolovan od sveta i na njemu žive samo urođenici.

Projektil je lansiran na raketi "Thor" (balističkoj raketi srednjeg dometa) i imao je termonuklearnu bojevu glavu W49 koja proizvodi udar od 1.44 megatona. Ona je eksplodirala 400 kilometara iznad ostrva, daleko izvan linije kojom se definiše granica sa svemirom, a to je samo 100 kilometara.

Kako na toj visni nije bilo vazduha nije bilo ni vatrene pečurke, ali su se svi drugi očekivani i neočekivani efekti pojavili. Elektromagnetni puls koji je tom prilikom proizveden zakočio je mnoštvo električnih postrojenja blizu Havaja, uključujući brojne alarme na automobilima, kućama, lokalima… Polupao je 300 uličnih svetiljki, napravio haos u prijemu radio i TV signala i sagoreo brojne strujne osigurače. Eksplozija je napravila veštačku auroru koja je trajala 7 minuta i mogla se videti sa ostrva Samoa, 3200 kilometara dalje. "Starfish Prime" se smatra uspešnim testom (mada nije jasno šta su akteri uspeli), ali on je oslobodio toliko energije u Zemljin magnetni pojas , da je osetljiva elektronika na sedam veštačkih satelita u Zemljinoj orbiti uništena. To je bila ukupno trećina satelita koji su tada korišćeni. Pošto nisu mogli da izmere radijaciju na toj visini, morali su da lansiraju još veći broj satelita za merenje. Visoko naelektrisani elektroni od ove eksplozije ostali su u atmosferi oko 5 godina po proceni Pentagona. Ova iformacija Pentagona ne sadrzi nikakve dokaze, a nije ni logicna. Pretpostavlja se da je tada stvoren treći radijacijski pojas koji je dobio, po nekim procenama, 25 puta veću količinu radioaktivnog materijala od prirodna dva.


Navodno su astronauti u svojim kapsulama prilikom leta kroz ove pojaseve dovoljno zasticeni od radijacije. Resenje koje nude stručnjaci je konstantno praćenje zračenja, kako erupcija na Suncu, tako i merenje zračenja u kabini astronauta. Za razliku od fon Brauna, naucnici tvrde da ovo X-zračenje nije isto što i zračenje koje nastaje eksplozijom nuklearne bombe. Po njima, za astronaute je glavna opasnost izbijanje erupcije na Suncu u vreme puta do Mesec. NASA stručnjaci su izvršili procenu da do toga, u periodu kada su bili planirani Apolo-letovi, neće doći. Ova studija predlaže da se svemirski brod održava u nižoj Zemljinoj orbiti, a da se prilikom prolaska kroz Van Alenove prstenove ide maksimalnom brzinom pri čemu bi astronauti samo jedan sat bili izloženi zračenju i primili neznatnu dozu ozračenosti oko 1 rema. Inače navedena studija je izdata marta 1973., četiri godine nakon svih Apolo letova. Po ovoj studiji, dokaz da Van Alenovi pojasevi i radijacija nisu baš tako opasni je upravo to što ni jedan astronaut nije umro od posledica putovanja u svemir. Koliku su dozu ozračenosti primili astronauti Apola i ostalih misija nikada nije objavljeno.

FILM: Ilustracija Van Allenovog pojasa u skladu sa predvidjenom kolicinom zracenja sa Sunca za Septembar 2012. godine:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/21/Van_Allen_Belts.ogv

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Avg 19, 2012 3:19 pm

ZAŠTO JE PLUTON TOLIKO RAZLIČIT OD DRUGIH PLANETA?


Pluton je značajan jer predstavlja najudaljeniju i najmanju1 planetu našeg sistema od Sunca. (Udaljen je 40 puta vise od Sunca nego Zemlja). Njegovo ime potiče od imena rimskog boga podzemnog sveta3. Još od kako je otkriven 1930. godine ispostavilo se da Pluton poseduje takve osobine, koje ga izdvajaju od svih ostalih osam planeta Sunčevog sistema i čine ga neobično interesantnim objektom za astronome.


Velicina planete Pluton i njegovog satelita Charon u odnosu na USA

Pluton ima najeliptičniju orbitu od svih planeta. Kaže se da pravilan krug ima ekscentricitet nula, a da je ekscentricitet Zemljine orbite svega 0,0167, tako da je ona skoro savršeno kružna. Ekscentricitet Plutonove orbite je, međutim, 0,2488. Znači da je nekad udaljen svega oko 4,294 milijardi kilometara od Sunca, a nekada čitavih 7,533 milijardi kilometara. (Treba mu 247,69 zemaljskih godina za jedan krug oko Sunca.) Zapravo, kada je Pluton najbliži Suncu, on mu je tada bliži od predposlednje planete Neptuna i tada više nije najudaljenija planeta Solarnog sistema. To se poslednji put desilo od februara 1979. godine pa do 1999. godine. Od 11. februara 1999. godine pa do 5. aprila 2231. godine on će opet biti najudaljenija planeta našeg planetnog sistema.


Pluton ima najnagnutiju orbitu od svih planeta. Ako bi sve planete na njihovim orbitama poređali jednu iza druge sa iste strane Sunca, one bi sve stajale u redu – sem Plutona. Njegova orbita je za 17,14175° nagnuta u odnosu na sve ostale, tako da je u opštem slučaju planeta uvek daleko iznad ili ispod ostalih planeta. (To je razlog zašto nikad ne može da dođe do sudara sa Neptunom prilikom sečenja njegove orbite – uvek se nalazi daleko iznad.) Dešava se da Pluton bude čitavih 1,25 milijardi kilometara daleko od ravni ekliptike, što je skoro jednako udaljenosti Saturna od Sunca. Takođe, on se rotira retrogradno za razliku od većine drugih planeta.


Ako izuzmemo Merkur i Veneru, čija je rotacija, zbog velike blizine Sunca, usporena njegovom velikom gravitacijom, možemo reći da sve druge planete relativno brzo rotiraju oko svojih osa. Period rotacije je između 10 h 14 min (Saturn) i 24 h 37,5 min (Mars). Jedino Plutonu za to treba 153, 2928 h – to je čitava 6,387 naša dana, sto znaci da dan na Plutonu toliko traje.


Animacija Plutonove rotacije na osnovu napravljenih snimaka

Sve planete našeg sistema su uslovno podeljene u dve grupe. Prvu grupu čine tzv. unutrašnje planete, najbliže Suncu. To su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars; sve su male, čvrste i sa relativno malim atmosferama. Zatim slede četiri tzv. spoljne planete: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun – neuspela sunca, džinovske planete, male gustine, sa enormnim gasnim atmosferama. Za tim "gasnim džinovima" (gustina u odnosu na Zemlju: Jupiter 0,241, Saturn 0,125, Uran 0,229, Neptun 0,297) sledi Pluton sa svojom gustinom od 0,373 od gustine Zemlje, nalik na unutrašnje planete (Merkur 0,984, Venera 0,951, Mars 0,713).


Od 1992. godine naučnici su potvrdili da u pojasu od 30 A.J. do 100 A.J. od Sunca, iza orbite Neptuna, postoji zona malih ledom pokrivenih nebeskih tela koje lagano kruže u ravni ekliptike. Za sada je detektovano preko 35.000 tih "trans–Neptuna" čije dimenzije su veće od 100 km. Taj pojas se naziva Kuiperov disk, po holandskom naučniku koji ga je otkrio. U njemu je nekoliko stotina puta veći broj (i ukupna masa) tela od objekata sličnih dimenzija u asteroidnom prstenu između Marsa i Jupitera. Neki astronomi su stoga skloni da veruju da si Pluton, Triton i Charon samo "zarobljeni" članovi ove velike familije, a da možda postoje slična tela na još većoj udaljenosti.


Ipak, tačku na sve priče su 3. februara 1999. godine stavili članovi međunarodnog astronomskog udruženja IAU (International Astronomical Union) stavom da Pluton ostaje zauvek deveta i poslednja planeta Sunčevog sistema. Ova odluka nije bila dugog veka, jer vec 2006. godine, na međunarodnom astronomskom skupu u Pragu, odlučeno je da se Plutonu oduzme status planete. Promenjena definicija planete. Posle nekoliko nedelja rasprava o suštini kosmosa, naučnici iz Međunarodnog astronomskog saveza su odlučili da Plutonu, otkrivenom 1930, ukinu status planete. Ta polemika vodi se već nekoliko godina među naučnicima o Plutonu i sada je pobedila struja koja smatra da Sunčev sistem ima osam planeta. Posle nekoliko nedelja rasprava o suštini kosmosa, naučnici iz Međunarodnog astronomskog saveza su odlučili da Plutonu, otkrivenom 1930, ukinu status planete. Ta polemika vodi se već nekoliko godina među naučnicima o Plutonu i sada je pobedila struja koja smatra da Sunčev sistem ima osam planeta. Medjutim, sa novim snimcima Hablovog teleskopa, u poslednje vreme se ponovo diskutuje o tome da se Plutonu vrati status planete.


Pluton je jedva moguće videti amaterskim teleskopom - njegova prividna magnituda od oko 13,8 zahteva precnik objektiva najmanje 200 mm. Naslućuje se postojanje slabašne atmosfere, koja stvara pritisak od jedva nekoliko mikrobara. Za razliku od Zemljine atmosfere, koja ima samo jedno hemijsko jedinjenje koje menja agregatno stanje - vodu, Pluton ima čak tri: vodonik, ugljenmonoksid i metan, zbog čega bi Pluton mogao da ima naj komplikovanije vremenske prilike od svih planeta u Sunčevom sistemu. Smatra se da atmosfera može da postoji samo jedan deo dugacke Plutonove godine, kada je bliže Suncu, dok bi ostatak godine bila smrznuta. U vreme prolaska perihelom, atmosfera "naraste", a postoji mogućnost da jedan deo odleti u svemir ili čak da pređe na Charon. Zbog toga je NASA požurila sa slanjem letilice "New Horizons" prema Plutonu. Very Happy



Imaginarni pogled sa Plutona na njegov satelit Charon i daleko Sunce



_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Pet Avg 17, 2012 8:31 pm

KAKAV JE SNEG NA MARSU?

Pošto se Marsova atmosfera u najvećem procentu sastoji iz ugljendioksida, u toku zime kada se temperatura na polovima spusti toliko nisko da se alkohol može smrznuti, gas se kondenzuje i formiraju se sitne pahuljice snega.

Naučnici sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) su uspeli i da izračunaju veličinu pahuljica, na osnovu podataka prikupljenih sa oba pola Crvene planete. Oni su utvrdili da su pahuljice sa južnog pola nešto manje od onih sa severnog pola, ali su u svakom slučaju mnogo manje od Zemaljskih pahuljica.

Veličinu pahuljica sa Marsa, naučnici su uporedili sa veličinom crvenih krvnih zrnaca. Tokom zime, snežni oblaci lebde nad Marsom, pokrivajući ne samo polove već i velike delove planete na polovini puta do ekvatora. Podatke o snežnim oblacima NASA je prikupljala duže od decenije, pomoću dve letelice – Marsovog globalnog geometra (MGS) i Orbitalnog istraživača Marsa (MRO).


Naučnici su izučavali temperaturu i pritisak u atmosferi, koje je zabeležio MRO da odrede kakvi su uslovi neophodni za formiranje snežnih čestica. Takođe su analizirali podatke MGS-ovog laserskog uređaja koji je merio koliko je vremena potrebno laserskim zracima da se odbiju od površine planete. Ponekad su se zraci vraćali brže, zbog toga štos u se odbili od oblaka u atmosferi Marsa.

Analizirajući količinu svetlosnih zraka koje su oblaci odbili, naučnici su izračunali gustinu ugljendioksida u oblacima. Uporedili su te podatke u zavisnosti od godišnjih doba na planeti i utvrdili kolika je ukupna masa snežnih čestica, njihova količina i veličina. Zaključili su da pahuljice na severnom polu veličine između osam i 22 mikrona (milioniti deo metra), a one na jugu između samo četiri i 13 mikrona.

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Uto Avg 14, 2012 3:59 am

RASTOJANJE IZMEDJU ZEMLJE I SUNCA SE POVECAVA


Ljudi su hiljadama godina pokušavali da procene rastojanje između Zemlje i Sunca. U 3. veku pre nove ere, Aristarh sa Samosa, procenio je da je Sunce bar 20 puta udaljenije od Meseca. Pokazalo se kasnije da je Sunce udaljenije 400 puta. Zahvaljujući radarskim zracima usmerenim ka različitim telima Sunčevog sistema i praćenju međuplanetarnih letelica, rastojanje između Zemlje i Sunca je precizno izračunato i za ono se uzima prosek, tj. tačno: 149.579.870,696 kilometara. To rastojanje astronomi su nazvali astronomskom jedinicom.

Imajući u vidu tako precizne podatke, ruski naučnici Gregori Krisinski i Viktor Brumberg su 2004. godine izračunali da se Zemlja i Sunce jedno od drugog udaljavaju 15 centimetara godišnje, tj. orbita se povećava za toliko. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za međusobno udaljavanje Zemlje i Sunca. Jedna od pretpostavki je da Sunce gubi dosta mase od fuzije i solarnog vetra i da posepeno slabi gravitacioni stisak Sunca. Druga pretpostavka je da na to utiče širenje kosmosa i uticaj tamne energije i tamne materije. Dok Takaho Miuro, sa Hirosaki Univerziteta u Japanu smatra da su u pitanju isti procesi koji udaljavaju Zemlju i Mesec jedno od drugog 4 cm godišnje, a to su plimske interakcije koje usporavaju rotaciju Zemlje za 0,000017 sekundi godišnje. Isto tako, izračunato je da rotacija Sunca samo zbog Zemlje uspori 3 milisekunde u jednom veku.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Pon Avg 13, 2012 1:42 am

PLANETA NA KOJOJ JE MOGUC ZIVOT


Planeta Kepler 22b, uočena na 600 svetlosnih godina od nas, prvi je svet gde je moguc život. Poznato kao Fermijev paradoks, pitanje gde su stanovnici koji bi mogli da nasele planete, zasniva se na neverovatnoj činjenici da bi, s obzirom na broj zvezda u našoj galaksiji, moralo postojati bar milion civilizacija koje bi mogle da nas kontaktiraju, a da do sada nismo videli nijednu. I gde su zaista svi oni?

Jedno od takvih mesta mogla bi biti baš planeta Kepler 22b. Otkriće ove planete je početkom decembra 2010. godine, izazvalo veliko uzbuđenje među astronomima. Svi svetski mediji preneli su da je ova planeta prva koja je vrlo slična Zemlji, što znači da je jedno od mesta gde bi „oni“ mogli biti.


LOVAC NA NASELjIVA MESTA

Postojanje ove zemljolike planete otkrila je NASA pomoću svemirskog teleskopa Kepler. Ovaj vrlo snažan teleskop ima kameru čija je rezolucija neverovatnih 95 megapiksela. Njegova misija je upravo lov na zemljolike planete. Naime, pomoću Keplera NASA pokušava da pronađe planete koje oko svoje zvezde kruže u takozvanoj naseljivoj zoni.

To su planete koje su od svojih zvezda udaljene uglavnom podjednako kao Zemlja od Sunca. One u svojoj orbiti primaju sličnu količinu zračenja pa na njima nije ni pretoplo, niti suviše hladno. Smatra se da je na ovim planetama moguć život jer se u takvim uslovima na njihovoj površini može pojaviti voda – u tečnom stanju, što je osnovni preduslov za nastanak života kakav god on bio.

Kepler 22b je planeta van našeg Sunčevog sistema, udaljena oko 600 svetlosnih godina. Procenjuje se da temperatura na Kepleru 22b prosečno iznosi oko 22 stepena Celzijusa i da nije isključeno da ona zaista vrlo liči na Zemlju – da ima okeane, planine i kontinente.

No, ipak nije poznato da li je Kepler 22b stenovita, gasovita ili tečna planeta. Ona je najmanja u grupi koja se nalazi u centru „naseljive zone“. Oko 2,4 puta je veća od Zemlje i prelazi orbitu oko svog sunca za 290 dana (toliko traje godina na ovoj planetu=. Keplerovo sunce je istog tipa kao i naše, samo što je malo manje i malo hladnije.



KANDIDATI ZA ŽIVOT

Astronomi su ovu planetu uočili još 2009. godine kada su prvi put počeli da ispituju mogućnost da na njoj postoje uslovi za život. Sada u NASA pretpostavljaju da je zbog povoljne razdaljine od sunca temperatura na Kepleru 22b odgovarajuća za život, odnosno da je – ugodna, kako se izrazio Vilijam Boraki, glavni istraživač projekta Kepler u NASA istraživačkom centru „Ejms“.

„Sreća nam se osmehnula kada smo otkrili ovu planetu“, dodao je Boraki. „Prvi tranzit snimljen je samo tri dana nakon što smo utvrdili da je kosmički brod operativno spreman. Prisustvovali smo istraživanju ključnog trećeg tranzita tokom novogodišnjih praznika 2010. godine.“

Od 54 kandidata iz „naseljive zone“ (od ukupno 1.094) koji su postojali u januaru ove godine, Kepler 22b je prvi za koji je potvrđeno da je planeta. Međutim, misija Kepler toliko je napredovala poslednjih meseci da je do sada registrovano čak 2.326 planeta na kojima možda postoji mogućnost za život. Od toga je čak 207 približno veličine kao Zemlja, 680 vrlo slično Zemlji (1,25 do dva puta veće), 1.181 planeta je veličine Neptuna, 203 su veličine Jupitera, a 55 je veće od Jupitera.

Pošto je otkriveno ovoliko planeta koje su potencijalno pogodne za život, naučnici su čak pooštrili kriterijum za razlikovanje „ugodnih“ zemljolikih planeta od onih koje to nisu, pa ih je sada među najozbiljnijim kandidatima 48. Oni su pritom razmatrali promenu temperature tokom kruženja ovih planeta oko njihovog Sunca.

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Jul 29, 2012 9:52 pm

KAJPEROV POJAS

To je oblast malih tela Sunčevog sistema u obliku diska iza planete Neptun udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ od Sunca i sadrži veliki broj malih tela sastavljenih uglavnom od leda. Izvor je mnogih kratkoperiodičnih kometa. Orbite tela unutar Kajperovog pojasa pod stalnim su dejstvom velikih planeta (Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna), koje su imale veliki uticaj na oblikovanje pojasa. Iza Kajperovog pojasa prostire se Oortov oblak, a u njemu se nalaze i 4 patuljaste planete, kao što je Pluton.

Sredinom 20. veka veći broj naučnika je spekulisao o mogućem postojanju objekata iza planetskog regiona. Razmišljanjem o poreklu kratko-periodičnih kometa irski aristokrata Kenet Edžvort (eng. Kenneth Edgeworth) je 1943. došao na zamisao da one potiču iz oblasti dalje od Plutona [1] – ideja koja je danas opšte prihvaćena. Američki astronom holandskog porekla Džerard Kajper (eng. Gerard Kuiper) je 1951. pretpostavio postojanje pojasa manjih objekata iza Plutona, kasnije spekulišući da bi to mogla biti i planeta. Međutim, još ranija pisanja Frederika Leonarda govore da je on 1930. godine prilikom otkrića Plutona pravilno spekulisao da bi Pluton mogao biti samo prvi objekat koji je pronađen na udaljenosti većoj od Neptunove.


Pretpostavke o postojanje pojasa objekata daleko od Sunca došle su iz ideja o načinu nastanka Sunčevog sistema. Cirkumstelarni akrecioni diskovi su posmatrani oko velikog broja drugih zvezda i to se smatra za osnovni način nastanka zvezda i planeta oko njih. Planete i manji objekti nastanu iz gasa i prašine koja se nalazi u disku oko protozvezde. Ipak, taj proces nije stoprocentno efikasan. Planete mogu da nastanu samo iz dela diska gde ima dovoljno materijala za njih. Gustina materijala u akrecionom disku se smanjuje postepeno kako se udaljavamo od centralne zvezde (Sunca u našem slučaju). U spoljnim delovima protosunčevog diska gde nije bilo dovoljno materijala za planete stvorili su se manji objekti - asteroidi Kajperovog pojasa.

Prvi direktan posmatrački dokaz za ovakvu populaciju objekata je otkriće -{1992 QB1}-, prvog poznatog objekta u Kajperovom pojasu [4]. Pre ovog otkrića teorije o postojanju “kometnog pojasa” iza Neptuna se često smatrane za teoretski moguće, ali u isto vreme i spekulativne iako nije postojao ubedljiv razlog zašto bi se formiranje planetoida zaustavilo kod Plutonove orbite. Ovaj pojas, kako je danas poznato, sadrži velik broj malih tela koja orbitiraju na samoj ivici Sunčevog sistema, iza putanje Neptuna. Usled velikog rastojanja od Sunca asteroidi u Kajperovom pojasu imaju jako mali prividni sjaj (prividna magnituda -{m}- > 19) pa se izuzetno teško otkrivaju i detektuju. Posle više sistematskih pretraga, trenutno je poznato 2380 objekata u pojasu zajedno sa kentaurima.


Iako se objekti u Kajperovom pojasu teško detektuju, oni su po veličini poprilično veliki, sa prečnicima čak i preko 1.000 -{km}-. Do sada najveći pronađeni objekti u ovom pojasu su (136108) Haumea, (136472) Makemake i (136199) Erida koje imaju prečnike od približno 1.500 -{km}-, 1.600 -{km}- i 2.400 -{km}- respektivno. Prečnik Plutona iznosi 2.300 -{km}-. Iz ovog se vidi da poznajemo asteroide Kajperovog pojasa koji imaju približnu masu i veličinu Plutona s tim da je Erida objekat koji je i veći i masivniji od samog Plutona. Takođe, najveći asteroid u Sunčevom sistemu više nije Cerera (975 -{km}-) već su tu titulu preuzeli asteroidi koji se nalaze iza Neptuna. Verovatno u tim udaljenim delovima Sunčevog sistema ima i većih objekata i od Plutona i od Eride.[7] Zbog svega rečenog je u prošloj deceniji sa pravom pokrenuta debata da li je Pluton planeta ili je to samo najveći asteroid u pojasu, jer on i po fizičkim odlikama a i karakteristikama orbite izgleda samo kao objekat u Kajperovom pojasu, pogotovo posle pronalaska Eride. I zaista, Međunarodna astronomska unija je na godišnjoj skupštini 24. avgusta 2006. godine u Pragu donela odluku [8] da se Plutonu oduzme status planete, i od tada je on član nove klase objekata – patuljastih planeta. Pored Plutona još 4 objekta ima ovaj status: Cerera, Haumea, Makemake i Erida (poslednja tri u nizu su članovi Kajperovog pojasa).



Današnja struktura Kajperovog pojasa je formirana pod intenzivnim gravitacionim uticajem velikih planeta, prvenstveno Neptuna.[9] Preko karakteristika orbita asteroidi u Kajperovom pojasu su podeljeni u četiri dinamičke grupe: (a) klasične, (b) rezonantne, (v) rasejane objekte i (g) objekte u proširenom rasejanom disku. Ipak, granice između ovih grupa objekata nisu čvrsto definisane.

Najbliži Neptunu od svih objekata u pojasu su rezonantni objekti. Oni se nalaze u rezonanci sa Neptunom, tj. odnos Neptunovog i njihovog orbitalnog perioda je ceo broj. Najbrojnija je 3:2 rezonanca, koja se nalazi na 39.4 AJ od Sunca na samoj unutrašnjoj ivici pojasa. U ovoj rezonanci se nalazi i Pluton (zbog toga se ovi objekti nazivaju i Plutini), tj. dok Neptun načini tri obrtaja oko Sunca, Pluton i Plutini se obrnu dva puta. Preko ovih objekata mi smo saznali dosta o velikim planetama u vreme najmlađih dana Sunčevog sistema. Naime, mehanizam koji je dovukao ove objekte u rezonantne orbite je radijalno pomeranje (migracija) velikih planeta. Tokom završnih faza formiranja planeta, velike planete su se radijalno pomerale (menjale svoju udanjenost od Sunca) usled razmene momenta impulsa sa malim objektima čije su putanje često skretane prilikom bliskog prolaska pored neke od tih velikih planeta i na taj način često izbacivane iz sistema. Pomenuta razmena impulsa za vreme "čišćenja" diska dovela je do udaljavanja Saturna, Urana i Neptuna od Sunca i blagog približavanja Suncu masivnog Jupitera. Kako se Neptun udaljavao i kretao kroz protoplanetarni disk uhvatio je Plutona i ostale Plutine u 3:2 rezonancu. Objekti su hvatani i u druge rezonance, ali ipak sa manjom efikasnošću. Neptun se pri ovom mehanizmu udaljio od Sunca za čak oko 10 AJ.


Klasični objekti su trenutno najbrojniji u Kajperovom pojasu i nalaze se na a = 35 – 48 AJ od Sunca tako da nisu pod tako snažnim uticajem Neptuna kao rezonatni objekti. U tom delu Kajperovog pojasa razlikujemo dve vrste asteroida koji se razlikuju i po karakteristikama orbita i po boji. Jedan deo objekata ima veće inklinacije (i do 30°) i ekscentricitete i crveniji su od drugog dela klasičnih objekata i to je dinamički vruća populacija. Objekti sa malim inklinacijama (-{i}- < 4°) i ekscentricitetima pripadaju dinamički hladnoj populaciji. Nerazjašnjeno je pitanje koja su to dva različita mehanizma čijim delovanjem su ova nebeska tela dospela do različitih položaja i fizičkih karakteristika u klasičnom pojasu, iako se zna da je migracija Neptuna imala određeni uticaj na povećanje dinamičke vruće populacije. Enigmatična karakteristika ovog dela pojasa je i pojava iznenadne i oštre gornje granice klasičnog pojasa na 48 AJ. Nepoznato je zašto tako naglo iza te udaljenosti nema više klasičnih objekata. Tačna lokacija bi mogla biti rezultat dugotrajnog delovanja Neptuna, ali samo poreklo ivice je nepoznato. A još jedna zagonetka koju nam daje klasični pojas je činjenica da on sadrži ukupno oko 10% mase Zemlje, a poznato je da je neophodno bar 100 puta više mase da bi gravitacionim privlačenjem nastali objekti sa prečnicima od preko 1.000 kilometara. Nisu poznati svi mehanizmi kojima je toliko velika masa mogla da se izbaci iz pojasa posle formiranja tih velikih asteroida.


Nasuprot njima, rasejani objekti se nalaze na većim udaljenostima, jer su im velike poluose veće od 48 AJ, ali imaju veoma ekscentrične putanje tako da se veoma približe Neptunu kad su najbliže Suncu. Odavde se zaključuje da su to ustvari objekti koje je Neptun izbacio na ove udaljene orbite. Do sada nije otkriven procentualno velik broj rasejanih objekata prvenstveno zbog njihove ogromne udaljenosti od Sunca i činjenice da postanu dovoljno sjajni za otkrivanje samo tokom malog dela putanje kada se nalaze najbliže Suncu, ali se pretpostavlja da su ovi objekti veoma brojni. Oni su najverovatnije i najveći izvor kratkoperiodičnih kometa, jer pošto imaju perihel vrlo blizu Neptunove putanje, on može lako da im promeni putanju ka unutrašnjosti Sunčevog sistema (vidi “Komete i Kentauri”) gde će početi kometska aktivnost kako raste površinska temperatura na ovim nebeskim telima.

Najudaljeniji objekti u Sunčevom sistemu koje trenutno poznajemo su objekti u proširenom rasejanom disku. Imaju jako izdužene orbite i veoma udaljene velike poluose. Ovi objekti su vrlo zagonetni. Kad se nalaze najbliže Suncu, u perihelu, oni su toliko udaljeni od planeta da na njih Neptun gotovo nema nikakav uticaj.Pa je zato nepoznato kako su oni pospeli na takve orbite. Njihov veliki ekscentricitet ukazuje da im je putanja formirana pod gravitacionim uticajem nekog tela, ali nije jasno koji im je objekat promenio putanju i udaljio ih iz pojasa s obzirom na to da nisu pod uticajem velikih planeta. Pored toga oni su na ogromnim udaljenostima od nas, tako da ih možemo videti samo kad su u blizini perihela. Zbog toga su nam do sada poznati samo desetak ovakvih tela, iako ih na udaljenostima na više od 6 milijardi kilometara ima velik broj; neke procene idu dotle da ih ima više nego objekata u klasičnom i rasejanom delu pojasa.

Najinteresantniji su 2000 CR105 sa velikom poluosom a = 230 AJ i već pominjana Sedna, kojoj treba da jednom obiđe oko Sunca čak 12260 godina, dok joj je prosečno rastojanje od Sunca čak a = 531 AJ. Sedna, kad je naudaljenija od Sunca (990 AJ), već se nalazi u unutrašnjem delu Ortovog oblaka. A kad je najbliža Suncu, nalazi se na udaljenosti od 74 AJ, veoma daleko od Neptuna koji je na 30 AJ.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Jul 22, 2012 9:04 pm

EKSTRA SOLARNE PLANETE SLICNE VELICINE KAO ZEMLJA

NASA-ina misija Kepler, odnosno teleskop Kepler je krajem prosle godine otkrio dve planete slične veličine kao i naša Zemlja, koje kruže oko svoje matične zvezde slične našem Suncu. Planete imaju službena imena Kepler-20e i Kepler-20f i suviše su blizu zvezde oko koje kruže, tako da je nemoguće da se na njima nalazi voda u tečnom stanju, a verovatno su stenovite. Ovo su i najmanje planete koje su do sada otkrivene koje kruže oko zvezde slične našem Suncu.

Kepler-20e je malo manji od Venere i prečnik mu je 0,87 prečnika Zemlje, dok je Kepler-20f jedva malo veći od Zemlje sa prečnikom 1,03 prečnika Zemlje. Obe planete su deo sistema Kepler-20 koji se sastoji od pet planeta i udaljen je od nas oko 1.000 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Lira.

Kepler-20e napravi krug oko zvezde za 6,1 dan (sto znaci da njegova godina traje 6,1 dan), a površinska temperatura mu je oko 760°C. Planeta Kepler-20f obiđe oko svoje zvezde za 19,6 dana (godina na ovoj planeti traje 19,6 dana) sa površinskom temperaturom od oko 430°C. Sve ovo čini ove planete jako negostoljubivim i nemogućim za razvoj života kakav mi poznajemo.
Very Happy



Poslednji izmenio Gretta dana Ned Jul 29, 2012 9:53 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sre Apr 25, 2012 1:21 pm

Drago mi je da ih pratis, teme su malo specificne i usko strucne, pa se bas radujem da su ipak zanimljive. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Patko taj Sre Apr 25, 2012 10:24 am

Sto mi je ovo interesantno! Stvarno si za pohvalu Gretta!
Pa sve moguce teme koje su na Plavom Forumu su interesantne!
Uvek s paznjom citam i otkrivam nesto novo. Wink

Patko

Broj poruka : 713
Points : 964
Reputation : 6
Datum upisa : 07.02.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sre Apr 25, 2012 12:51 am

22. APRIL - DAN PLANETE ZEMLJE


Januara 1970.godine, američki senator i ekološki aktivista Gaylord Nelson odlučuje da se nacionalna obuka o životnoj sredini zove Dan Zemlje i da se održava 22. aprila. U dobu političkog aktivizma i studentskih protesta Dan Zemlje privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju. Senator Nelson prepušta organizaciju studentima i izabira Denis Hayesa za koordinadtora. Mnogi građani se priključuju i Dan Zemlje kao „praznik“ postaje veoma uspešan u Sjedinjenim Američkim Državama. Uz to senator Nelson proklamira 1971. treću sedmicu u aprilu kao „Sedmicu Zemlje“, koja postaje nacionalni događaj. U sijenci Dana Zemlje 1971. američki kongres usvaja većinu zakona za zaštitu životne sredine.

Dan planete Zemlje službeno se obilježava od 1992. godine kada je tokom Konferencije UN-a o okolini i razvoju u Rio de Janeiru na kojoj je sudjelovao velik broj predstavnika vlada i nevladinih organizacija usklađen dalekosežni program za promociju održivog razvoja.
Na prijedlog bolivijske vlade 2009. godine Opća skupština Ujedinjenih naroda je 22. april proglasila međunarodnim Danom planete Zemlje. Ove godine je Dan planete Zemlje obelezen po 42. put. Very Happy



_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Apr 15, 2012 12:55 am

MARSOVI SATELITI

Mars ima dva prirodna satelita - Fobos i Deimos. Oni su, po grčkoj mitologiji, bili sinovi Aresa (rimskog Marsa) i Afrodite (Venere). Phobos na grčkom znači "strah", a Deimos "užas".

FOBOS je veći od dva Marsova satelita, je najbliži svojoj matičnoj planeti od svih satelita u Sunčevu sistemu. Njegova putanja je udaljena od Marsove površine jedva 5.981 km. Za usporedbu, Marsov precnik iznosi 6.794 km. Fobos je toliko blizu Marsu da ga nije moguće videti iznad otprilike 60° greografske širine.

Fobos je takođe, sa svojim dimenzijama od 27 x 21.6 x 18.8 km jedan od najmanjih satelita u Sunčevu sitemu. Masa ovog satelita iznosi 1.08 x 1016 kg, a gravitacija je u proseku oko 1.200 puta slabija od Zemljine. Fobos je prilicno taman, sa albedom od tek oko 6%.

Fobosov period obilaska Marsa je samo 7 sati i 40 minuta, što je kraće od Marsovog dana (24 h 37 min.). Zbog toga na Marsovom nebu Fobos izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. Upravo ova činjenica određuje konačnu sudbinu ovog satelita. Naime, satelitima koji kruže ispod sinhrone orbite (orbita kod koje period obilaska satelita odgovara periodu roatcije planeta) planet postepeno oduzima energiju, pa su osuđeni na jednu od dve mogućnosti: pad na matičnu planetu ili raspadanje i pretvaranje u prsten (tako su nastali Saturnovi prstenovi).

Procjenjuje se da je Fobos već proživeo oko 99% svog životnog veka, i da će na Mars pasti za 50 do 100 miliona godina. Brzina približavanja Fobosove putanje Marsu iznosi oko 1.8 cm za godinu, zbog čega se satelit sve brže krece oko Marsa. Kad je Mars Express 2004. snimio Fobos, pokazalo se da je satelit bio 5km ispred predviđenog položaja, što se tumači kao dokaz ubrzavanja usled snižavanja putanje.

Infracrvena snimanja pokazala su velike razlike u temperaturi između dnevne i noćne strane ovog satelita. Velika brzina hlađenja i grejanja tla tumači se slojem prašine, debljine oko 1 m, koja prekriva celi satelit.

Od reljefnih karakteristika se najviše ističe krater Stickney, precnika oko 10 km, iz koga se šire lanci kraterčića po celom satelitu, pa se ponovo sastaju na suprotnoj strani. Smatra se da su lanci kratera nastali od krhotina iz sudara koji je stvorio krater Stickney. Lanci kratera su najizraženiji u blizini kratera Stickney, gdje su neki duboki do 90 m i široki do 700 m. Većina ostalih lanaca kratera je široka 10 do 20m, i duboka 100 do 200 m.

Slično kao udarac koji je stvorio krater Herschel na saturnovom satelitu Mimas, ovaj je udarac je skoro razbio Fobos. Prema snimkama letelice MGS (Mars Global Surveyor), krater Stickney prekriven je debelim slojem fine prašine i gromadama stenja koje polako klize prema dnu.

Mars Express je krajem 2004. otkrio da su dna nekih od kratera na Fobosu vrlo tamna. Isti taman materijal je ponegde izbačen iz kratara na okolni teren. Ova je supstanca jedna od tajtamnijih u Sunčevom Sitemu.

Fobos je prvi put fotografisala letelica Mariner 9 (1971). godine, a zatim su to ponovili američki Viking 1 (1977.) i ruski Phobos 2 (1988.), i Mars Global Surveyor (1998.). Phobos 2 je otkrio vrlo slabo, ali postojano ispuštanje gasova sa površine Fobosa. Nije utvrđen sastav tog gasa, ali se sumnja na vodenu paru (voda lako isparava na maloj gravitaciji).



FOBOS




FOBOS


DEIMOS ima samo 12.6 km srednjeg precnika. O precniku je ovde teško govori, kada se radi o svemirskoj gromadi dimenzija 15 x 12,2 x 11 km. Njegova je putanja udaljena 23.459 km od centra Marsa, masa mu je 1.8 x 1.015 kg (6 puta manja od Fobosa).

Kao i Fobos, Deimos je prekriven kraterima. Krateri na Deimosu su uglavnom manji od 2.5 km u precniku. Deimosova gravitacija je tako slaba, da krhotine koje se stvaraju udarom meteorita skoro nikada ne padaju nazad na satelit, već odlaze u svemir. Zbog toga Deimosovi krateri nisu okruženi radijalnim lancima kraterčića kao što je to slučaj kod Fobosa. Pa opet, uprkos malog gravitaciji, zabeleženo je klizanje materijala nizbrdo. Deimosovu površinu čini sloj regolita debljine oko 100 metara.




DEIMOS



Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Uto Apr 10, 2012 8:51 pm

KOLIKO KAMENJA JE DONESENO SA MESECA?

Od 1969. kada su pokupljeni prvi uzorci, do danas, na Zemlju je spušteno 382 kilograma Meseca. Taj podvig su učinile dve svemirske supersile, SAD i SSSR. Od toga Amerikanci su iskopali 382 kilograma, a Rusi 326 grama. Amerikanci su tamo gore imali svoju radnu snagu, prve ljude na Mesecu, a Rusi su svoje grame Meseca dopremili automatskim letelicama. Otuda ta nesrazmera. Koga i to interesuje, Amerikanci su doneli 2.415 uzoraka u šest letova Apola. Rusi su na Mesec poslali tri svoje Lune.


Američki astronauti su svoje uzorke kopali, vadili ih iz bušotina, drobili čekićima, kako bi na Zemlju doneli odabrane i raznovrsne primerke našeg prirodnog satelita. Mesta odakle su uzorke uzimali su fotografisali kako bi zabeležili okruženje iz kojih su ih donosili. Zatim su uzorke pakovali u specijalne vreće i polagali ih posebne kontejnere da bi ih zaštitili od kontaminacije.

Analiza Mesečevih uzoraka je pokazala da je Mesečevo stenje starije od stena koje se mogu naći na našoj planeti, što se i očekivalo. Na Mesecu nema erozije, geološki on je mrtvo telo, i jednom stvoreni kamen ne menja se praktično nikad. Najmlađe Mesečevo kamenje starije je od najstarijeg zemaljskog. Inače je ono slično stenju naše planete. Pa i to nije iznenadilo naučnike pošto se navodno Mesec odcepio od Zemlje.


Ipak pronađeni su i neki novi minerali nepoznati na našoj planeti. Jedan se zove armalkolit. Ime je dobio po članovima prve misije koja je posetila Mesec u, kao što znate, Apolu 11. Armalkolit je izvedeno iz njihovih imena: Armstrong, Aldrin i Collins.

Uzorci Meseca su suviše dragoceni da bi imali neku zvaničnu cenu. Ipak, 1993. godine, tri mala fragmenta teška 0,2 grama koje je donela Luna 16 su prodati za 442.500 dolara.

Veći deo uzoraka se nakon analiza smestio u Džonsonovom svemirskom centru, oko 295 kilograma. Neki uzorci su u muzejima, a stotinak komadića je podeljeno vladama sveta. Odmah po povratku sa Meseca, posada misije „Apolo 11“ - Armstrong, Oldrin i Kolins, posetila je 22 zemlje među kojima je bila i SFR Jugoslavija. Josipu Brozu Titu doneli su te 1970. godine fragmente Mesečevog tla, a na ručku u Belom dvoru su mu uručili kamen sa Meseca. Tito je njima uzvratio tabakerama.


Jedna zena iz Kalifornije pokusala je da proda kamen koji navodno potice sa Meseca za 1 milion funti prikrivenom isledniku NASE koji je radio u dosluhu sa policijom. Vlasti u Kaliforniji navode da je zena trebalo da se nadje u jednom restoranu sa kupcem koji bi ispitao doticni kamen, ali ono sto nije shvatila je da je "kupac" u stvari radio za NASU i kontaktirao policiju posto je u SAD nelegalno prodavati materijale koji poticu sa ovog nebeskog tela svejedno koliko mali oni bili, jer se smatraju vlasnistvom NASE.

Lunarni uzorci, kojih ima preko 2.000, i koje je NASA prikupila tokom misija, smatraju se nacionalnim blagom te je kao takvima trgovina njima zabranjena. NASA trenutno radi na ispitivanju autenticnosti uzorka i ako se utvrdi da zaista potice sa Meseca, ovo bi mogla da bude prva osuda za ovakav prekrsaj na svetu.


Revizori Američke agencije za svemirska istraživanja (NASA) otkrili su da je izgubljeno nekoliko stotina uzoraka kamenja i meteorita sa Meseca nakon što su pozajmljivani drugim organizacijama. Disk sa uzorcima prečnika šest centimetara u kojem su bili uzorci tri stene i tri uzorka prašine sa meseca, nestao je nakon što je pozajmljen obzervatoriji u Delaveru 1978. godine.

Inspektor NASE Pol Martin objavio je izvještaj u kojem su navedeni detalji o tome kako je agencija davala uzorke istraživačima koji ih nikada nisu koristili ili je jednostavno zagubljen trag retkim delićima prikupljenim tokom prvog odlaska na Mesec 1969. godine.


Vulkansko staklo doneseno sa Meseca – Apolo 17

"Prema podacima NASA, 517 pozajmljenih astromaterijala su nestali ili su ukradeni u periodu između 1970. godine i juna 21010. godine", navodi se u izveštaju. U astromaterijale spadaju kamenje i tlo sa Meseca, meteoriti sa asteroida, Marsa i Meseca, joni iz spoljnih nivoa Sunca, prašina sa kometa i međuzvezdanog prostora i kosmička prašina iz Zemljine stratosfere.

U izveštaju se dodaje da ovi uzorci redak i ograničan resurs i imaju važnu ulogu u istrživanju i obrazovanju. U izveštaju se ističe da je potrebno da NASA uspostave bolji sistem za praćenje pozajmljenih uzoraka i da vrše popis na godišnjem nivou kako bi se izbegli nepotrebni gubici. NASA je priznala da je u prošlosti bili gubitaka sličnih materijala. Tokom 2010. godine jedan istraživač izgubio je 18 uzoraka sa Meseca.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sub Mar 03, 2012 7:55 pm

STA JE TO – „SUPER-ZEMLJA“?


Složenica „super-Zemlja“ se pojavila nakon što su astronomi počeli masovno da otkrivaju vansolarne planete koje se međusobno znatno razlikuju po masi. Prvo su pronađene velike, gasovite planete, sicne Jupiteru. Takve je najlakše detektovati pa ih u katalozima vanslolarnih planeta ima najviše.

Zatim su otkrivene i neke manje planete, ali veće od ove na kojoj mi živimo, pa su zbog toga nazvane „super-Zemlje“. To su vansolarne planete sa masom većom od mase Zemlje, ali znatno manjom od mase gasovitih giganta. Rec „super“ se ne odnosi na površinu, strukturu, orbitalne karakteristike ili na neke osobine koje sugerišu mogućnost nastanka i opstanka života. “Super-Zemlja” je vanslolarna planeta mase veće od Zemljine, a manje od mase gasovitih planeta.


Koje su granice mase “super-Zemlje”? Oko donje granice ne postoji jasna saglasnost, pa je ona razvučena od jedne pa do čak pet masi Zemlje. Oko gornje granice postoji tacnija odredjenost i ona iznosi 10 masi Zemlje, što je 69% mase Urana. U našem planetarnom sistemu Uran je gasni gigant najmanje mase.

U Sunčevom sistemu na postoji planeta koja odgovara „super-Zemlji“. Najveća stenovita planeta, tj. terestrična planeta je Zemlja. Sve planete veće od Zemlje je već gigantskih razmera i sastoje se od gasova.

Prvu „super-Zemlju“ su otkrili Aleksander Wolszczan i Dale Frail oko pulsara PSR B1257+12. Bilo je to 1992. godine. Zapravo tada su otkrivene dve „super-Zemlje“, svaka sa masom od oko četiri puta većom od mase Zemlje.

Prva „super-Zemlja“ oko zvezde slične Suncu) otkrivena je 2005. godine. Ona orbitira oko zvezde Gliese 876 i dobila je oznaku Gliese 876 d. Procenjena mase ove planete je 7,5 masi Zemlje.


A aprila 2007. švajcarski tim astronoma je otkrio dve nove „super Zemlje“ oko zvezde Gliese 581, obe u nastanjivoj zoni (područje oko zvezde gde su tempreature takve da je moguće postojanje tečne vode na površini planete). Gliese 581 c ima masu pet puta veću od Zemljine i nalazi se na „vrućoj“ ivici nastanjive zone. Njena sestra, planeta Gliese 581 d, ima masu od 7,7 masi naše planete i leži unutar nastanjujuće zone.

Najmanja „super Zemja“ je pronađena 2008. godine i ima oznaku MOA-2007-BLG-192Lb. Veličine je oko 3,3 Zemljine mase i obilazi oko zvezde klase braon patuljka. Do sada je otkriveno blizu 300 „super-Zemlji“.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Okt 20, 2011 2:16 am

SUNCE I PLANETE













Very Happy


Poslednji izmenio Gretta dana Sub Apr 14, 2012 10:38 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Avg 21, 2011 2:29 am

ZAŠTO VIDIMO UVEK ISTU STRANU MESECA?

Gore u sredini vidimo "Mare Imbrium", malo niže, dole s desne strane, vidimo "Mare Tranquilitatis" na čijem rubu se 20. Jula 1969 godine spustila letilica Apollo11. To su velike doline koje, gledajući ih, nama izgledaju tamije.
Svetlija područja su visoravni na kojima vidimo i kratere "Kopernikus" i "Arhimedes". Krater "Dadelaus" ne vidimo nikad. On se nalazi na drugoj strani Meseca. Za kompletni krug oko Zemlje, Mesecu treba isto vrijeme koliko i za jedan krug oko svoje osovine - naime, 27,3 dana.

Taj fenomen astronomi nazivaju "vezana rotacija", što znači: putanja Meseca i krug oko svoje osovine su vremenski sinhronizovani. Najlakše je to objasniti ako zamislite stolicu koja se može okretati i da na njoj neko sjedi okrenut licem prema vama. Zatim vi kružite oko njega, ali tako da vaše lice je stalno njemu okrenuto. On takođe se na stolici okreće prema vama (da mu vidite lice). Na taj način, iako ste kružili oko njega on nikada ne vidi vaša leđa.

Velike tajne ne skriva "The Darkside of the Moon" Godie 1959. sovjetska svemirska letilica "Luna III", prvo put je fotografisala tu stranu Meseca. Nama nevidljiva strana Meseca skoro se i ne razlikuje mnogo od nama vidljive strane. Jedino što su takozvana "mora" (ogromni krateri), nesto manji. Very Happy


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Uto Jun 28, 2011 11:58 pm


ASTEROID PROLETEO VEOMA BLIZU ZEMLJE


Pokraj Zemlje je danas u 13:30 sati prošao novi asteroid, promjera oko desetak metara, a njegov prolazak poseban je po tome što je peti najbliži dosad zabilježen prelet oko naše planete.

2011 MD, kako su znanstvenici nazvali taj asteroid, u navedeno je vrijeme bio tek na 12.000 kilometara od Zemlje, a preletio je obalu Antarktike, prenosi NASA. Za usporedbu, asteroid je preletio Zemlju na udaljenosti 30 puta bližoj nego što se Mjesec nalazi od Zemlje.

Prije ovog asteroida, još su četiri Zemlju preletjela na bližoj distanci, a najbliži je bio asteroid 2008 TC3, koji je ušao u Zemljinu visoku atmosferu, ali se raspao na visini od 36,8 kilometara. Very Happy



Izvor: Dnevnik.hr

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Uto Jun 28, 2011 7:06 pm

VENERA


Venera je druga planeta po udaljenosti od Sunca. Venera je udaljena 108.200.000 km od Sunca, ima prečnik 12.103,60 km i masu 4,869×1024 kg. Venera je treće telo po sjajnosti na nebu, posle Sunca i Meseca. Venera je dobila ime prema rimskoj boginji ljepote. Grci su je zvali Afrodita, ili Eozfor (Eosphorus) za jutarnju pojavu i Hesper (Hesperus) za večernju. U našim krajevima poznata je i pod imenom zvezda Danica ili jutarnja zvezda, jer je vidljiva pre izlaska Sunca na istočnom nebu i odmah nakon zalaska Sunca na zapadnom nebu.


Planeta Venera na noncom nebu, desno od Meseca

Atmosfera Venere sastoji se najvećim delom od ugljen dioksida (96%) i kiseonika (3%). Ostalih 1% čine sumpor dioksid, vodena para, ugljen monoksid, argon, helijum, neon, karbon sulfid, hlorokiseonik i fluorovodonik. Atmosferski pritisak na površini Venere iznosi 9321,9 kPa, što je 90 puta više od pritiska na površini Zemlje. Velika količina ugljen dioksida stvara efekt staklene baste, zbog čega temperatura na površini dostiže i 500 °C, što je 400 °C više od očekivanog prema njenoj udaljenosti od Sunca. Srednja vrijednost temperature na površini iznosi 464 °C. Tako je površina Venere toplija od površine Merkura, iako je u poredjenju sa njim udaljena od Sunca otprilike dvostruko i prima četiri puta manje svetlosti.


Planeta Venera

Iako je rotacija Venere izuzetno spora, zahvaljujući toplinskim strujanjima, u gustoj atmosferi nisu velike temperaturne razlike između dnevne i noćne strane. Vetrovi u višim slojevima atmosfere vrlo brzo obiđu planetu i pomažu raspodeli toplote. Brzina ovih vetrova prelazi 350 km/h iznad sloja oblaka, dok su vetrovi uz površinu znatno sporiji. Površina Venere nije vidljiva zbog sloja oblaka koji potpuno okružuju planetu. Sastoje se od kapljica sumpor dioksida i sulfatne kiseline, tako da na veneri ne pada kisa od vode, nego od sumporne kiseline.


Atmosferske prilijke na Veneri

Većinu površine čine ravnice. Ističu se tri područja prozvana "kontinentima": Ištar Tera (Ishtar Terra) (na severnoj polulopti), Afrodite Tera (Aphrodite Terra) (na južnoj polukugli) i Beta Region (Beta Regio) (na ekvatoru). Najviša planina Maxwell Montes je deo lanca planina koje okružuju visoravan Lakshmi Planum. Između kontinenata prostiru se bazaltne ravnice: Atalanta Planitia, Guinevere Planitia i Lavinia Planitia. Zbog guste atmosfere većina meteorita jako uspore pad ili potpuno izgore, pa na površini nema kratera vecih od 3 km u precniku.



Mapa Venerine povrsine

Vrlo malen broj kratera i površina pokrivena bazaltom (oko 90% površine) dokaz su čestih izlivanja lave. Snimci sa sonde Magellan otkrivaju velik broj manjih vulkana (oko 100 000), i stotinjak velikih.


Vulkan na Veneri

Pretpostavlja se da je građa Venera slična Zemlji. Gvozdeno jezgro zauzima središte planete i precnika je oko 3000 km. Iznad jezgra nalazi se otopljeni kameni omotač koji zauzima većinu volumena planete. Prema novijim podacima dobijenim sa sonde Magellan, Venerina kora je deblja i čvršća nego što se ranije pretpostavljalo. Smatra se da Venera nema pokretne tektonske ploče kao Zemlje, nego da naprezanja u omotaču u pravilnim razmacima izbacuju lavu na površinu. Zbog toga je većina površine nastala „nedavno“ (pre nekoliko stotina miliona godina), dok su najstariji delovi stari oko 800 miliona godina. Novija istraživanja pokazuju da je Venera vulkanski aktivna u izolovanim područjima.


Venera nema magnetsko polje, vjerovatno zbog spore rotacije, nedovoljne da bi rastopljeno gvozdje u jezgru planetea proizvelo odgovarajući efekat. Budući da nema magnetskog polja, Sunčev vetar deluje direktno na gornje slojeve Venerine atmosfere. Smatra se da je Venera imala velike količine vode, kao Zemlje, ali se vodena para pod uticajem Sunčevog vetra raspala na hidrogen i kiseonik. Dok se kiseonik vezao sa drugim atomima u jedinjenja, hidrogen je, zbog male molekularne mase, lako napustio atmosferu. Pronađeni deo hidrogenovih izotopa Deuterijuma podupire ovu teoriju (ima veću masu i teže napušta atmosferu).


Velicina Sunca sa povrsine Venere

Dugo vremena Venera je ostala tajnovita zbog gustih oblaka koji je prekrivaju. Tek pre dvadesetak godina fotografske tehnike snimanja u ultraljubičastom dijelu spektra uspjele su pokazati da sloj oblaka oko Venere nije potpuno jednoličan. U novije su doba svemirske letilice na Veneru slali Amerikanci i Sovjeti. Prva letjelica koja je za cilj imala Veneru je bila ruski Sputnik 7 (1961), ali je završila neuspehom, kao i nekoliko misija posle nje (1961: Venera 1, 1962: Mariner 1 i Sputnik 23). Prva uspješna misija, bila je prelet američke letjelice Mariner 2 (27.8.1962) pored Venere. Kada je sonda prošla na oko 35 000 km iznad Venerinih oblaka, merni instrumenti potvrdili su visoku površinsku temperaturu. Prva uspješna misija tadašnjeg Sovjetskog Saveza bila je Venera 4 (1967). Ova letilica ispustila je u atmosferu sonde sa mernim instrumentima. Gotovo u isto vreme trajala je i američka misija Mariner 5. Venera 7 je 17. augusta 1970. postala prva letilica koja se meko spustila na drugu planetu.


Povrsina Venere

Venera 9 i Venera 10 su planetu Veneru posetile u maju 1975, a sastojale su se od orbitera i landera. Venera 9 poslala je prve crno-bele fotografije sa površine Venere. Jednostavni eksperimenti koje su sonde napravile pokazali su da su stene na Veneri vrlo slične onima na Zemlji, da je površinska temperatura 455 °C, a atmosferski pritisak odgovara pritisku koji na Zemlji vlada u morima na dubini od 900 m. Slike su pokazale da i na Veneri postoje erozioni procesi, što je dosta iznenadilo naucnike. Voda, koja je glavni krivac za eroziju na Zemlji, na Veneri praktično ne postoji, pogotovo ne u tekućem stanju. Ako pretpostavimo da bi to mogla biti erozija vetra, i to moramo isključiti jer je najveća brzina vetra izmjerena na površini Venere bila svega oko 15 km/h, što odgovara laganom povetarcu.

Američka misija Magellan (1989 - 1994) imala je za primarni cilj mapiranje Venerine površine uz pomoć radara. Mapirano je 99% površine uz 300 m/piksel rezoluciju. Posljednja letilica koja je posjetila Veneru bila je letilica Cassini-Huygens na svom putu za Saturn. Very Happy


Kontinenti na Venerinoj povrsini



Poslednji izmenio Gretta dana Ned Avg 21, 2011 2:05 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Sre Maj 25, 2011 9:25 pm

PLANETE - LUTALICE


Britanski astronomi saopštili su danas da su otkrili fenomen za koji se dosad mislilo da je nemoguć - planete koje nisu vezane ni za jednu zvijezdu, već slobodno lutaju kosmosom.

Tokom dvogodišnjeg posmatranja, astronomi su detektovali 10 planeta, po svojoj masi najpribližnije Jupiteru, navećem nebeskom tijelu u našem solarnom sistemu, koje se nalaze na tako velikoj udaljenosti od najbliže zvijezde da bi se moglo reći da slobodno krstare Mliječnim putem.

Rezultati istraživanja, objavljeni u britanskom naučnom časopisu "Nature", predstavljaju novi prodor u proučavanju egzoplaneta, tj. planeta van našeg solarnog sistema, kojih je od 1995. identifikovano više od 500.

Spomenutih deset planeta otkriveno je tokom potrage za objektima koji se nalaze na 10 do 500 astronomskih jedinica (AU) od neke zvijezde. AU je standardna mjera, približno jednaka udaljenosti Zemlje od Sunca (oko 150 miliona kilometara). Poređenja radi, Jupiter je udaljen pet AU od sunca, a najudaljenija planeta Neptun 30 AU. Prema teoriji o nastanku planeta, planete predstavljaju aglomeraciju prašine i gasova i vezane su za svoje zvijezde, prinuđene da kruže oko njih sve dok se one ne ugase. Astronomi vjeruju da su se veoma udaljene planete odvojile od svog gravitacionog "sidrišta" još u najranijoj fazi.

Studija, objavljena u časopisu "Nature", djelo je dva tima naučnika koji su tokom dvije godine analizirali na desetine miliona zvijezda Mliječnog puta koristeći tzv. tehniku gravitacionog mikrolensinga, koja registruje promjene sjaja u izmjerenoj zvjezdanoj svjetlosti kada se zvijezda sa planetama postavi skoro direktno ispred neke još dalje zvijezde. Svjetlost daleke zvijezde biva blago skrenuta na predvidiv način gravitacijom bližeg sistema.

"Implikacije ovog otkrića su dalekosežne", istakao je njemački astronom Joakim Vambsgans. "Dobili smo uvid u novu populaciju planeta u našoj galaksiji. Predstoji nam da proučimo njihove osobine, njihovo razmještanje, dinamična stanja i istoriju", dodao je on, a prenosi AFP. Very Happy



_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Sponsored content Danas u 10:39 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu