PLAVI FORUM

PLANETE I SATELITI

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Uto Maj 10, 2011 2:57 am

MERKUR


Oko Sunca kruže mnoga tela, a najbliže mu je sićušna planeta Merkur. Od Sunca do Merkura nam treba tri minuta i dvadesetak sekundi ako idemo brzinom svetlosti. Za to vreme prevalićemo put od oko 58 miliona kilometara jer je Merkur otprilike toliko daleko od Sunca. Pošto se kreće po eliptičnoj orbiti on je, naravno, nekad bliže, a nekad dalje od Sunca.


Za nas pojam, Merkur ima čudno kretanje. Oko Sunca se okrene jednom za 88 dana (naših zemaljskih), pa znači jedna Merkurova godina traje 88 naših dana. Ali oko svoje ose Mekur se sporo okreće i na njemu od jednog do drugog izlaska Sunca prođe 176 naših dana što znači da na Merkuru dan traje duže od godine!


Merkur i Sunce

Merkur je druga najmanja planeta od svih koje kruže oko Sunca. Od njega je manji samo Pluton. Prečnik Merkura je 4.879 km (prečnik Zemlje je 12.756 km). Od Meseca je veći 1,4 puta. Pošto je tako blizu Sunca danju je na Merkuru vrelo, čak 430 °C. Noći su međutim hladne i temperatura se spušta do -180°C.


Poredjenje velicine Merkura i Zemlje

Merkur je bio poznat još od vremena Sumeraca (3000 p.n.e.). Grci su mu dali dva imena: Apolon radi pojavljivanja kao jutarnja zvezda i Hermes zato što se pojavljivao i kao večernja zvezda. Međutim, Grčki astronomi su znali da se radi o jednom telu. Heraklit je čak verovao da se Merkur i Venera okreću oko Sunca, a ne oko Zemlje kako se tada mislilo.


Merkur praktično nema atmosferu jer je njegova gravitacija isuviše slaba da zadrži čestice vazduha. Postoje vrlo retke čestice gasova, ali takva 'atmosfera' je 1000 milijardi puta ređa od atmosfere koju ima naša planeta. To je jedan razlog što je površina Merkura izrovana kraterima. Na fotografijama koje je poslao ''Mariner 10'' Merkur neodoljivo podseća na Mesec.


Površina Merkura je gola i stenovita. Planine na Merkuru nisu tako visoke, a njegovi krateri su plići nego Mesečevi istog prečnika.


Za svoju veličinu Merkur je vrlo gusta planeta, tj. građen je od čvrstog i teškog materijala i ima veliku masu spram svoje zapremina. Merkur ima gustinu ekvivalentnu gustini Zemlje i veću od ostalih planeta. To je je zbog toga, što Merkur ima veliko jezgro od gvožđa i nikla. Osamdeset procenata ukupne mase Merkura odlazi na njegovo jezgro.


Nedavna radarska istraživanja Merkurovog severnog pola (regiona kojeg nije mapirao Mariner 10), pokazuju dokaze zaleđene vode u kraterima koji su stalno u senci. Merkur nema poznatih satelita, ali je jedina planeta sunčevog sistema, pored Zemlje, koja poseduje magnetno polje. Ono je 100 puta slabije od Zemljinog.


U početku vrela i tečna, površina Merkura se skupljala dok se hladila posle prestanka bombardovanja mateorita, što je dovelo do stvaranja ''nabora'' dugih planinskih lanaca. Ipak, oko stručnjaka odmah zapaža razlike koje se javljaju usled dvostruko veće gravitacije u odnosu na silu gravitacije na Mesecu. U vidnom polju teleskopa Merkur se, kao Mesec, vidi sa fazama koje se menjaju od uskog srpa do punog kruga. Na našim širinama Merkur se može videti golim okom dvadesetak dana godišnje, nisko nad horizontom.



Planeta Merkur kao minijaturni srp u gornjem levom uglu slike u svetlosti zalaska Sunca na Zemlji

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Ned Apr 24, 2011 12:54 am

TITAN – IZVOR ZIVOTA


Simulacijom mogucih hemijskih reakcija u atmosferi Titana, Saturnovog najvecegsatelita, tim naucnika sa univerziteta u Arizoni pronasao je aminokiseline i baze nukleotida. Radi se o osnovnim sastojcima zivota na Zemlji. "Nas je tim prvi koji je uspeo da otkrije tako nesto u atmosferi koja ne sadrzi tekucu vodu. Rezultati nasih eksperimenata pokazuju kako je moguce dobiti vrlo slozene molekule u spoljnjim slojevima atmosfere", navodi Sarah Hörst, saradnik na Lunarne i planetarne laboratorije. U saradnji sa svojim mentorom, profesorom Rogerom Yelleom, ona je ujedno i vodila ovo medjunarnodno istrazivanje.



Imaginarni pogled sa Titana na Saturn

Medju dobijenim molekulama nalazile su se i molekuli koje cine sastavni deo genetskog materijala molekula DNK i RNK: citozin, tirozin, adenin, timin, guanin i uracil (vodonicne baze), kao I dve najmanje aminokiseline; glicin i alanin. Aminokiseline su sastavni deo proteina. Rezultati istrazivanja Titanove atmosfere istovremeno sugerisu kako bi se tamo mogao nalaziti spremnik prebiotickih molekula, ali i otvara nov pristup nastanku zivota na Zemlji. Umesto mesanja u "primordijalnoj supi", moguce je da su prvi sastojci zivota na povrsini nase planete pali u obliku kise iz "primordijalne izmaglice" na visim slojevima atmosfere.



Titan kako se vidi teleskopima sa Zemlje

Titan je godinama istovremeno zbunjivao i fascinirao naucnu zajednicu. "Radi se o jedinom mesecu Suncevog sistema koji poseduje odrzivu atmosferu", objasnjava Hörst. "Njegova atmosfera prodire u svemir mnogo dublje od Zemljine. Ipak, Mesec je manji od Zemlje pa atmosferu privlaci mnogo manja gravitacija." Titanova atmosfera takodje je i mnogo gusca od Zemljine. Na povrsini, atmosferski pritisak jednak je pritisku na dubini od gotovo 5 metara. "Istovremeno, Titanova je atmosfera vise je nalik na Zemljinu nego na bilo koju drugu atmosferu Suncevom sistemu", istice Hörst. "U stvari, Titan se naziva i Zemljom zamrznutom u vremenu jer mnogi veruju da je tako izgledala mlada Zemlja."


Fotografija Titanove atmosfere

Na slikama koje je Voyager poslao natrag na Zemlju 1970. godine, Titan je izgledao kao mutna, naranzdasta kugla. "Dugi niz godina to je sve sto smo znali o Titanu. Voyager je uspeo da snimi samo spoljnji deo atmosfere, ne i samu povrsinu ovog meseca. Znali smo da ima atmosferu koja sadrzi metan i ostale male organske molekule. I to bi bilo sve", nastavlja Hörst. U medjuvremenu su naucnici saznali da se Titanova izmaglica sastoji od aerosola, kao smog koji okruzuju mnoge urbane sredine na Zemlji. Aerosol se sastoji od sicusnih cestica, precnika cca. 0,01 mikrometra, koje pod jakim elektronskim mikroskopom izgledaju kao snezne pahuljice. Tacan hemijski sastav Titanovih aerosola i dalje ostaje nepoznat. Ono sto ih cini toliko zanimljivim jeste cinjenica da sadrze organske molekule - prvi korak prema stvaranju zivota kakvog poznajemo. "Zelimo da znamo koje sve hemijske reakcije mogu da se odvijaju u Titanovoj atmosferi. Govorimo li o malim molekulama koje mogu da se spoje u mnogo interesantnija jedinjenja? Mogu li u toj atmosferi da nastanu proteini?", pita se Hörst.


Izgled aerosola

Za takvo nesto najpre je potrebna energija koja ce u atmosferi razbiti jednostavne molekule, kao sto je vodonik, metan i ugljenmonoksid, a zatim da reorganizuje dobijene fragmente u slozena jedinjenja kao sto su probioticki molekuli. "Tako nesto se nikako ne bi moglo da se dogodi na Titanovoj povrsini. Izmaglica je toliko gusta da se cieli mesec nalazi u neprestanom prasnjavom sumraku. Uz to, na temperaturi od -89C, voda, za koju verujemo da prekriva vecinu povrsine meseca, tvrda je kao granit." Ipak, gornji slojevi atmosfere izlozeni su neprestanom bombardovanju ultraljubicastog zracenja i nabijenih solarnih cestica koje odbija magnetno polje Saturna. Prilikom istrazivanja Titanove atmosfere, naucnici moraju da se oslanjaju na podatke svemirske sonde Cassini, koja istrazuje Saturnov sistem od 2004. godine, a pored Titana prolazi svakih nekoliko nedelja. "Zahvaljujuci Voyageru, mogli smo mnogo toga da vidimo. Zahvaljujuci svemirskoj sondi Cassini, mozemo cak i da opipamo deo ovog meseca."

Tokom preleta, Cassini je zagrabio deo najviseg sloja Titanove atmosfere i analizirao molekule preko ugradjenog spektrometra masa. Na zalost, uredjaj ne moze da prepozna vece molekule, a upravo te molekule cine znacajan deo Titanove zagonetne izmaglice. "Cassini se zbog guste atmosfere ne moze znacajno pribliziti povrsini. Najblize sto se ikad priblizio povrsini mjeseca bilo je na visini od 900 kilometara. Blize nije moguce." Da bi dobili odgovore na svoja pitanja, Hörst i njeni saradnici morali su da naprave repliku Titanove atmosfere ovde na Zemlji u laboratoriji. "Tu ne mozemo da proizvedemo tacnu kopiju Titanove atmosfere, ali mi smo se nadali da cemo kroz simulacije bolje razumeti kemijske procese koji vode do formacije aerosola. Sve sto saznamo u laboratoriji mozemo kasnije da primienimo na prosirenje onoga sto vec znamo o Titanu", objasnjava Hörst.


Uz nukleotide, osnovne elemente genetskog koda svog zivota na Zemlji, Hörst je identificirala vise od pola molekulskih formula za 22 aminokiseline koje zivi organizmi koriste u stvaranju proteina. Na neki nacin, eksperimentalno otkrice molekula zivota na Zemlji u nekoj stranoj atmosferi gotovo je ironicno. Hmijske reakcije koje se odvijaju na Titanu mogle bi biti slicne onima koje su se odvijale na
mladoj Zemlji i koje su proizvele bioloski materijal koji je zatim pokrenuo evoluciju zivota. Ti se procesi se vise ne odvijaju u Zemljinoj atmosferi zbog velikog udjela kiseonika koji prekida kemijske cikluse mnogo pre formiranja velikih molekula.

Izgleda kako se u Titanovoj atmosferi nalazi upravo dovoljna kolicina kiseonika za formaciju bioloskih molekula, ali ne toliko da bi sprecavao njihovu formaciju. "Postoji mnogo razloga zasto bi zivot na Titanu bio zasnovan na potpuno drugacijoj hemiji od zivota na Zemlji, od kojih je jedan od vaznijih prisustvo tekuce vode na povrsini Zemlje. Nama je zanimljivo kako je moguce u atmosferi dobiti gotovo sve sto pozelite. Uostalom, takve se reakcije mozda odvijaju u atmosferama planeta izvan Sunceva sistema", zakljucuje Hörst.


Mapa povrsine Titana



Very Happy


Poslednji izmenio Gretta dana Sub Apr 14, 2012 10:28 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Pet Mar 25, 2011 12:29 am

SATURN


Saturn je sesta planeta po udaljenosti od Sunca i nalazi se na udaljenosti od 1.429.400.000 km od Sunca. Njegov precnik je 120.536 km (na ekvatoru). Saturn je po velicini druga planeta posle Jupitera. Uz Jupiter, Uran i Neptun, Saturn pripada grupi gasovitih dzinova, pripadnika spoljnjeg dela Suncevog sistema. Najpoznatija karakteristika Saturna su planetarni prstenovi koji ga okruzuju u 7 pojaseva, oznacenih slovima A do G.

Saturn je jedan od najsvetlijih objekata na nebu (posle Sunca, Meseca, Jupitera i Venere) pa je zato i poznat od davnina. Vec mali teleskop je dovoljan da se vide njegovi prstenovi.

Ova planeta je spljostena na polovima i prosirena na ekvatoru pa ima oblik elipsoida. Razlika između ekvatorskog i polarnog precnika je cak 10% (120,536 km prema 108,728 km), sto je posledica brze rotacije planete. Druge gasovite planete (Jupiter, Uran, Neptun) su takodje spljostene, ali ne toliko kao Saturn. Prosecna gustina Saturna je 0.69 g/cm3 zbog cega je jedina planeta u Suncevom sistemu cija je prosecna gustina manja od gustine vode.

Jedan Saturnov obilazak oko Sunca traje 29.35 zemaljskih godina (sto znaci da jedna godina na Saturnu traje skoro 30 nasih godina), dok jedan okretaj oko sopstvene ose traje u proseku 10 sati, 39 minuta i 25 sekundi, sto oznacava trajanje jednog dana na Saturnu po nasem casovniku.


Originalna fotografija Saturna napravljena Hablovim teleskopom

Saturn nema jasno izrazene pojaseve kao Jupiter. Razlog tome je sloj sumaglice koji nam zastire pogled u dubinu. Fotografije u infracrvenom svetlu pokazuju pojaseve mnogo izrazenijim.


Fotografija u infracrvenom svetlu

Saturnova atmosfera uglavnom se sastoji od vodonika (93%) i helijuma (5%), ostali gasovi su zastupljeni u zanemarljivoj kolicini. Pege, najpre zapazene na Jupiteru (Velika crvena pega) i Neptunu, postoje i na Saturnu i traju po nekoliko meseci. Teleskop Hubble je 1990. godine snimio na Saturnovom ekvatoru ogromni beli oval koji nije postojao u vreme prolaska Voyager-sondi. Uporedjivanjem sa starim beleskama, utvrdjeno je da su slicne pojave opazene 1876, 1903, 1933, i 1960. godine, otprilike uvek u isto doba Saturnove godine, sredinom Saturnovog leta na severnoj polulopti. Kasnije su posmatrane i neke manje oluje.


Bela fleka je ogroman tornado

Vetrovi na ekvatoru duvaju prema istoku, a dostuzu brzine od 500 m/s, sto je skoro dupla brzina zvuka. Brzina vetrova opada sa približavanjem polovima, pa na sirinama iznad 35° vetrovi duvaju u oba smera. Sloj u kome duvaju vetrovi, debeo je najmanje 2.000 km, a simetrija koja je uocena izmedju severne i juzne polulopte, sugerise da bi se vetrovi mogli spajati negde u unutrasnjosti.

Dok je Voyager 2 bio iza Saturna, njegovi radio-signali su na putu prema Zemlji prosli kroz gornje slojeve atmosfere, sto je omogucilo merenje gustine i temperature tih slojeva. Najniza temperatura, od 82 K, su izmjerena na visini sa pritiskom od 70 milibara. Na 100 milibara, temperature ispod sjevernog pola su bile oko 10 K niže od onih na umerenim sirinama.

Saturnova unutrašnjost je slična Jupiterovoj i sastoji se od kameno-ledene jezgre, mase 20 puta veće od Zemljine. Na jezgru se nastavlja sloj metalnog vodika iznad kojeg je sloj molekularnog vodika. Metalni vodik, nazvan tako zbog svojstava koje vodik poprima pri velikom tlaku, je mnogo dublje nego što je to slučaj kod masivnijeg Jupitera. Saturn je po sastavu 75% vodik i 25% helij, sa tragovima vode, metana i amonijaka. Taj sastav približno odgovara sastavu prvotnog oblaka od kojeg je i nastao Sunčev sustav.


Saturnova unutrasnjost je vruca, temperature u središtu su čak 12 000 K, pa Saturn, kao i Jupiter i Neptun, vise energije zraci u svemir nego sto je prima od Sunca. Ravnotezna temperatura (ona koju bi imao da ga geje samo Sunce) za Saturn iznosi 90 K, ali je stvarna temperatura njegovih vanjskspoljnih delova 95 - 105 K.

Saturn, kao i ostali gasoviti dzinovi, ima jako magnetno polje koje se proteze do udaljenosti oko 20 do 35 Saturnovih precnika. Ipak, Saturnovo polje je neuporedivo slabije od Jupiterovog, prvenstveno zbog manje kolicine vodljivog materijala ("metalni" vodik je mnogo dublje), pa je na ivicama planeta po jacini otprilike jednako magnetnom polju na povrsini Zemlje. Osa magnetnog polja se gotovo poklapa sa osom rotacije planeta (ugao je manji od 1°). Velicina Saturnove magnetosfere znatno se menja sa intenzitetom suncevog vetra, a i rep Jupiterove magnetosfere znatno utice na Saturnovo magnetno polje.


Magnetno polje Saturna

Radio-emisije sa Saturna utihnule su između posjeta Voyagera 1 (studeni 1980.) i Voyagera 2 (kolovoz 1981.), što bi mogla biti posljedica ulaska Saturna u Jupiterovu magnetosferu (iako nema direktnih dokaza). Na Saturnovo magneto polje utice i njegov satelit Diona. Pozitivni ioni vodonika I kiseonika (H+ i O+) nastali nakon razbijanja molekula vode izbijenih sa površine Dione i Tetisa čine unutrasnji torus koji se proteze do udaljenosti od 400 000 km od središta Saturna. Na unutrasnji torus se nastavlja podrucje plazme koje se proteze do udaljenosti od 1.000.000 km. Kao i na Zemlji, međudelovanje magnetosfere, atmosfere i sunčevog vetra na Saturnu stvara velicanstveno polarno svetlo.

Saturn je karakterističan po svojim prstenovima, koji su lako vidljivi i kroz mali teleskop. Poznati su još od vremena kad je Galileo Galilej prvi upotrijebio teleskop u astronomske svrhe. Prstenovi su oznacavani slovima abecede, prema redosledu otkrivanja. Sastoje se od silikatnih stena, gvozdenog oksida i leda. Prostiru se od 6.630 km do 120.700 km iznad Saturnovog ekvatora.


Prstenovi nisu jedno tijelo. Još je James Clerk Maxwell 1857. godine dokazao da prstenovi ne mogu biti jedno tijelo, već bezbroj samostalnih čestica, što je kasnije dokazano spektroskopskim mjerenjima. Pomoću Dopplerovog efekta je potvrđeno da se čestice bliže Saturnu gibaju brže od onih daljih. Čestice prstenova su raznih veličina: od 100-metarskih tijela do mikrometarske prašine. Vjerojatno postoji i nekoliko tijela veličine par kilometara. Prstenovi su građeni od leda i nešto kamenja, pa veoma dobro odbijaju suncevo svetlo.

Saturnovi prstenovi su vrlo tanki. Iako su široki preko 250 000 km, nisu deblji od 1.5 km, pa bi sa sav njihov materijal mogao komprimirati u tijelo promjera 100 km.
Kroz teleskop se najbolje vide prstenovi A, B i C.

Postoji veza između saturnovih prstenova i satelita. Neki od satelita su "pastirski", t.j. čuvaju prstenove, a neki su odgovorni za nastanak pukotina u prstenovima. Atlas, Prometej (Prometheus) i Pandora su pastirski sateliti. Pandora i Prometej "čuvaju" prsten F, a Pan se nalazi u Enckeovoj pukotini. Saturn i njegovi prstenovi najbolje se vide kada se Saturn nalazi u skoroj opoziciji. Prstenovi prividno nestaju ukoliko njihova ravnina siječe Zemlju u vrijeme promatranja.


Snimak prstenova u ultravioletnom svetlu

Saturn ima 33 poznata satelita od kojih 30 imaju imena. Broj satelita vjerojatno nije potpun jer Saturnovi prstenovi smetaju u njihovom otkrivanju sa Zemlje. Svi veći sateliti, osim Febe i Hiperiona imaju sinhronu rotaciju. Feba uz to ima retrogradnu i vrlo nagnutu putanju, pa se sumnja da je zarobljeni asteroid. Hiperion je jedino tjelo u Suncevom Sistemu za koje se zna da ima haoticnu rotaciju.


Saturnovi sateliti


Mnogi sateliti su u medjusobnoj rezonanciji: Mimas - Tetis (1:2), Enceladus - Dione (1:2) i Titan - Hiperion (3:4).
Trideset Saturnovih satelita su, po udaljenosti od Saturna: Pan, Atlas, Prometej, Pandora, Epimetej, Jan, Mimas, Encelad, Tetida, Telesto, Kalipso, Diona, Helena, Reja, Titan, Hiperion, Japet, Kiviuq, Ijiraq, Feba, Paaliaq, Skadi, Albiorix, Erriapo, Siarnaq, Tarvos, Mundilfari, Suttung, Thyrm, Ymir i S/2003S1.



Veci Saturnovi sateliti

Saturnovi prirodni sateliti podeljeni su u grupe, koje nose ime po najistaknutijem satelitu:
· Grupa Jan koje sacinjava: Jan, Mimas, Encelad, Tetida, Diona, Reja, Titan, Hiperion
· Grupa Siarnaq : Kiviuq, Ijiraq, Paaliaq, Albiorix, Erriapo, Siarnaq i Tarvos
· Grupa Feba : Feba, Skadi, S/2003S1, Mundilfari, Suttung, Thyrm i Ymir


Saturn je, zbog svog sjaja, poznat još od starih vremena. Galileo Galilej je, 1610. godine, prvi usmerio teleskop prema njemu. Zbog nesavrsenosti prvih teleskopa, Galileo nije prepoznao prstenove, vec je mislio da se radi o tri tela. Posebno se zakomplikovalo posmatranje u vreme prolaska Zemlje kroz ravan prstenova, kada su oni prividno nestali (jer su vrlo tanki), sto je zbunilo Galilea. Tek je 1659. godine danski astronom Christiaan Huygens u Saturnovom neobicnom obliku prepoznao prstenove. Huygens je objasnio da je njihovo nestajanje i menjanje uzrokovano promenom nagiba orbite Zemlje prema Saturnu za vreme njihovih obilazaka oko Sunca.

Saturn su do sada posetile 4 sonde: Pioneer 11 (1979)., Voyager 1 (1980.), Voyager 2 (1981.) i Cassini-Huygens. Sonda Cassini usla je 1. jula 2004. u orbitu oko Saturna i pocela cetvorogodisnju misiju istrazivanja Saturna, njegovih prstenova, magnetosfere i satelita. Cassini je nosila sondu Huygens koja je pocetkom 2005. poslata u atmosferu Saturnovog najveceg satelita Titana.


Sonda Cassini-Huygens

Very Happy


Poslednji izmenio Gretta dana Sub Apr 14, 2012 10:25 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Mar 10, 2011 10:02 pm

STIGOŠE VANZEMALJCI NA METEORITIMA


Dr Ričard Huver, astrobiolog iz Maršalovog centra ze svemirske letove NASA, veruje da je otkrio venzemaljski oblik života koji bi mogao da objasni nastanak života na našoj planeti, a u ispravnost svog otkrića je ubeđen u toj meri, da je svim naučnicima u svetu javno uputio izazov da dokažu ukoliko misle da greši.


Bakterija Titanospirillum velox
Huver je svoje otkriće objavio nakon 10 godina proučavanja bakterija na meteoritima koji su padali u zabačenim predelima širom Zemlje, radi čega je putovao čak na Antarktik, u Sibir i na Aljasku, da bi proučio i izuzetno redak oblik meteorita - CI1 carbonaceous chondrites - kakvih na našoj planeti ima samo devet.

Posmatrajući ove meteorite pod mikroskopom otkrio je brojne fosile bakterija, od kojih neke liče na one kakve poznajemo sa Zemlje, dok su druge potpuno nepoznate. U jednom slučaju, na meteoritu je našao organizam po veličini i opštoj strukturi sličan bakteriji Titanospirillum velox, koja živi na Zamlji, i ubeđen je da su upravo meteoriti ti koji su širili žive organizme po svemiru, te da je tako život dospeo i na našu planetu, u nekoj od ranih faza njenog razvoja.

Vanzemaljske bakterije na meteoritu


Poslednji izmenio Gretta dana Sub Apr 14, 2012 10:49 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Plavi taj Ned Feb 20, 2011 10:10 am

POGODNE ZA ŽIVOT LJUDI
U našoj galaksiji 500 miliona naseljivih planeta?
Tih 500 miliona planeta se nalazi u "ne previše vrućoj" i "ne previše hladnoj zoni", što omogućava razvijanje živih organizama.


Uvecaj! Mliječni putU našoj galaksiji, Mliječni put, postoji zaista astronomski broj planeta - najmanje 50 milijardi njih, pri čemu na najmanje 500 miliona postoji mogućnost za nastanak života, objavljeno je na naučnom skupu u Vašingtonu.

Tih 500 miliona planeta se nalazi u "ne previše vrućoj" i "ne previše hladnoj zoni", što omogućava razvijanje živih organizama.

Do tog broja se došlo na osnovu prvih rezultata posmatranja s teleskopa Kepler američke organizacije za istraživanje svemira NASA, prenosi Beta.

Jedan od glavnih naučnika koji rade na teleskopu Kepler, Vilijam Borocki, rekao je da su naučnici razmotrili broj planeta koji su pronašli u prvoj godini pretrage malog dijela neba i onda procijenili koliko je vjerovatno da zvijezde imaju planete.

Naučnici su zaključili da svaka druga zvijezda ima planete i da jedna od 200 zvijezda ima planete koje se nalaze u zoni koja omugućava postanak života, rečeno je u subotu na godišnjem skupu Američkog udruženje za napredak nauke.

Za sada je teleskopom Kepler pronađeno 1.235 planete, od kojih se 54 nalaze u zoni u kojoj može da nastane život.

Glavni cilj misije Keplera nije ispitivanje pojedinih planeta, već da astronomima da uvid u to koliko planeta, posebno potencijalno naseljivih, postoji u našoj galaksiji.

Naučnici su godinama vjerovali da u galaksiji Mlečni put postoji 100 milijardi zvezda, ali su prošle godine naučnici s univerziteta Jejl ustanovili da postoji skoro 300 milijardi zvezda.

Plavi

Ribe Broj poruka : 203
Points : 12973
Reputation : 42
Datum upisa : 24.09.2010
Godina : 71

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

SSS

Počalji od Plavi taj Pon Feb 14, 2011 9:26 pm



evo je konacno...deseta planeta , planeta za cije postojanje su ljudi znali od davnina ...


Tiha ima masu četiri puta veću od Jupitera
Otkrivena možda najveća planeta Sunčevog sistema
D. Milojković | 14. 02. 2011. - 18:54h | Komentara: 8

Naučnici veruju da su možda otkrili najveću planetu na krajnjem rubu Sunčevog sistema, čija je masa do četiri puta veća od mase najveće poznate planete, Jupitera.


Planeta Tiha ima atmosferu sličnu Jupiterovoj, veruju naučniciOrbita ove planete je hiljadama puta udaljenija od Sunca nego Zemljina - što bi moglo da bude i objašnjenje zbog čega je sve do danas ostala neotkrivena.


Podaci koji eventalno dokazuju postojanje Tihe (tako nazvane po istoimenoj grčkoj boginji), gasnog džina u spoljnom delu Ortovog oblaka, trebalo bi da budu objavljeni kasnije ove godine - mada neki veruju da je NASA dokaze uz pomoć teleskopa Vajs već obezbedila i da samo čekaju da budu proučeni.




Profesor Danijel Vitmajer sa Univerziteta Lujzijane veruje da bi uz pomoć raspoloživih podataka postojanje Tihe moglo biti dokazano u roku od dve godine.



Vitmajer veruje da se ova planeta sastoji mahom od vodonika i helijuma, sa atmosferom sličnom Jupiterovoj, i pegama, prstenovima i oblacima kakve ima i najveća planeta Sunčevog sistema. “Može se očekivati da ima i svoje mesece, jer ih sve spoljne planete imaju”, kaže on.


Vitmajer i njegov kollega Mates bili su prvi koji su pretpostavili postojanje nove planete, zbog ugla pod kojim u Sunčev sitem stižu komete - budući da od 1898. petina njih ulazi na na visini većoj od očekivane.


Ukoliko se pretpostavka potvrdi, status i ime nove planete - koja bi bila deveta i možda najveća u Sunčevom sistemu - bili bi određeni uz saglasnost Međunarodne astronomske unije.

Plavi

Ribe Broj poruka : 203
Points : 12973
Reputation : 42
Datum upisa : 24.09.2010
Godina : 71

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Feb 03, 2011 4:14 pm

NAS SUNCEV SISTEM


Planete Suncevog sistema su veoma individualne po svom hemijskom sastavu, atmosferi i satelitima koji kruze oko njih. Na donjoj slici su planete koje kruze oko Sunca, u proporcionalnom odnosu velicina, poredjane onim redosledom koji imaju u svemiru.


Izmedju Marsa i Jupitera nalazi se takozvani „Pojas asteroida“ za koji se smatra da se radi o ostacima ogromne unistene planete koji sada zajedno sa ostalim planetama kruzi oko Sunca. Sematski predstavljeno, to izgleda ovako:


Sto su planete udaljenije od Sunca, to je i njihova medjusobna udaljenost veca. Zbog cega je planeta Pluton „trn u oku“ nekim astronomima, pa je vise ne priznaju kao planetu, vidi se iz donje skice, koja pokazuje da je Plutonova putanja oko Sunca, ekscentricna u odnosu na ostale planete. Ali Pluton se uprkos tome, povinuje zakonima jedne planete da rotira sama oko sebe I da ima stalnu i fiksnu putanju oko Sunca.



Ko zeli da vidi brzinu kretanja planeta oko Sunca, moze toda uradi na ovom linku: http://www.michaelschultz.de/planeten/pixel_en.html

Treba pritisnuti ovaj simbol:
i startovati animaciju pritiskom na ovaj simbol:
Ko zeli da vidi putanje planeta, treba da pritisne na ovaj simbol:


Neke planete, pa cak i sateliti poseduju atmosferu, medjutim, ta atmosfera ili nije dovoljno gusta ili je otrovna za mogucnost odrzavanja ljudskog zivota. Sonda Pionir-10 je startovana 1972. godine sa zadatkom da fotografise planete Suncevog Sistema i posalje sto vise podataka o njima. Bilo je planirano da salje podatke u sledecih 21 meseci, medjutim ova sonda se pokazala kao veoma izdrzljiva, pa je i sledecih 31 godinu slala fotografije i podatke o nebeskim telima u svemiru. Ovako je izgledala ta sonda:



Pionir-10 je nosio i poznatu plaketu od aluminijuma koja je bila presvucena zlatom, a imala je velicinu: 22,9 cm u sirini i 15,2 cm u visini. Na toj plaketi se nalaze obrisi muskarca i zene, kao i silueta sonde sa planetom odakle je startovala. Pozicija Zemlje je data relativno u odnosu na 14 zvezda pulsara, ugraviran je i Suncani Sistem i struktura vodonikovog atoma. Prema tadasnjem misljenju, inteligentna rasa bica koja bi nasla ovu plaketu, bila bi u stanju da razume poruku na njoj. Ovo je ta plaketa:


Sta se danas dogadja sa ovom sondom, nije poznato, navodno je u januaru 2003. godine poslala svoj poslednji signal… Posle nekoliko godina, procurila je vest da sonda jos uvek salje signale, ali o tome nema nikakvih detaljnih podataka. Vecina kvalitetnih fotografija planeta Suncevog Sistema koje danas posedujemo, poticu od ove sonde. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

PLANETE I SATELITI

Počalji od Gretta taj Čet Feb 03, 2011 3:53 pm

UVOD

Naucnici jos uvek nisu jednog misljenja, koliko planeta kruze oko naseg Sunca. Trenutno se brojka krece izmedju 9 i 12, pri cemu je cak doslo do toga da je Plutonu, koji se desetinama godina smatrao za planetu, ukinut taj status. Kako i tu naucnici nisu slozni, a Internacionalna Planetarna Unija diktira pravila prema svojim politickim potrebama, a ne prema astronomskim merilima, ovde cemo uzeti u obzir samo astronomske parametre. A oni su, da neko nebesko telo ima regularnu putanju oko Sunca. Pluton, kao i Zemlja ili Mars i druge planete, ispunjava ovaj uslov. Osim nase „familije“ koja nosi naziv „Suncani Sistem“, postoje i takozvane „Ekstrasolarne“ planete ili „Ekso-planete“, koje su otkrivene u orbitama drugih zvezda. Sa danasnjim datumom, tabela broja ekstra solarnih planeta izgleda ovako:




Dakle, “familije” u svemiru se obrazuju na sledeci nacin:

ZVEZDE se nalaze u sklopu jedne GALAKSIJE. ZVEZDE su usijana gasovita tela oko kojih kruze PLANETE (hladna tela), oko kojih opet kruze SATELITI (takodje hladna tela).

To slikovito izgleda ovako:




Dok Zemlja ima samo jedan Satelit – Mesec, ostale planete mogu da nemaju ni jedan, kao na primer Merkur ili Venera ili da ih imaju vise, kao Jupiter ii Saturn. Imena planeta i satelita vecinom poticu iz stare grcke ili rimske mitologije i time se uklapaju u legende koje se povezuju sa imenima sazvezdja i galaksija. Very Happy


Poslednji put izmenio Gretta dana Sre Apr 25, 2012 12:03 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: PLANETE I SATELITI

Počalji od Sponsored content Danas u 4:50 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu