PLAVI FORUM

ASTRONAUTIKA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Pet Avg 29, 2014 11:42 am

SVEMIRSKA RAKETA EKSPLODIRALA NAKON STARTA U TEKSASU

Svemirska raketa Falcon 9R eksplodirala je kratko nakon što je lansirana za vrijeme testnog leta u Texasu, potvrdila je kompanija SpaceX. Televizija KXXV objavila je kako srećom niko nije povrijeđen. Raketa u kojoj nije bilo osoblja, lansirana je sa SpaceX područja u McGregoru u Texasu. “Tokom leta uočena je anomalija na vozilu i sistem za zaustavljanje leta automatski je prekinuo misiju. Današnji test je bio djelimično kompleksan, pomjerajući limite letjelice više u odnosu na prethodni test. Kao što je običaj naša kompanije će pregledati detalje sa snimka leta i popraviti greške do narednog testa”, rekao je glasnogovornik SpaceX kompanije John Taylor.

Falcon 9R je zamena za penzionisanu Grasshopper raketu. R9 je dizajniran da lansira i isporuči teret i da se vrati na Zemlju kako bi se ponovo koristio. Nakon usp ešnog lansiranja i povratka 9R u maju, izvršni direktor SpaceX kompanije Elon Musk rekao je kako bi ovakvi tipovi rakete mogli učiniti svemirske letove i do 100 puta jefitnijim.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Čet Avg 28, 2014 12:07 pm

AUSTRALIJANAC KOJI CE OTICI NA MARS - U JEDNOM SMERU

Tristan Perkins, 20-godišnji student sa Univerziteta Južne Australije, jedan je od malo onih koji ispunjavaju uslove da putuju na Mars 2024. godine. U svemu, u njegovom planu je osnovni problem - ako ode, morao bi tamo da ostane do kraja života. Ovaj student mašinstva nalazi se u finalnoj grupi od 1.058 ljudi koji se nadaju da će se naći u projektu Mars One, privatno finansiranom poduhvatu holdanske firme Bas Lansdorp, s ciljem da izvan Zemlje uspostavi prvu ljudsku koloniju. Tristan se nada da će, posle studija mašinstva moći da studira aeronautiku.

- Svako je mogao da se prijavi, i više se vodi računa o ličnosti i sposobnostima, nego o kvalifikacijama. Ako ništa drugo, nadam se da će to pomoći privlačenju pažnje na svemir. Ljudi zaboravljaju da svemir utiče na svakoga. Sve se na kraju svodi na unapređenje života na Zemlji.

Tristan je jedan od 46 Ozija koji su ušli u uži izbor. Prijava je podrazumevala i da se pošalje jednominutni video o sebi, zajedno sa esejom u kome je trebalo da iznesu svoja razmišljanja o tome šta bi bili pravi ciljevi misije za Mars. Nema planova da se ženi i ima decu pre 30. godine. Ipak, priznaje da s roditeljima nije ozbiljno razgovarao o putovanju u jednom pravcu.

- To bi bilo zanimljivo - smeje se. - Činjenica da je reč o jednom pravcu napravila je putovanje mogućim. Jednostavnije je i jeftinije poslati nekoga do Marsa, nego ga opet vraćati nazad. Nema mnogo toga što bi mi nedostajalo, ako bi me izabrali. Rastao sam uz obalu i znao da plivam pre nego što sam prohodao, moguće bi mi to nedostajalo. Ali još uvek imam deceniju da putujem okolo i popnem se na kakvu planinu i radim stvari koje volim.

Projekat "Mars One" nada se da će 2024. godine poslati četiri astronauta na Mars, a onda po četvoricu svake dve godine iza toga. Nadaju se da će do 2033. godine na Crvenoj planeti živeti i raditi 20 osoba.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Ned Jun 02, 2013 2:24 am


POCELE SU PRIJAVE ZA PUT NA MARS U JEDNOM SMERU


Tim „Mars One“ projekta otvorio je konkurs za buduće astronaute koji će 2023. krenuti put Crvene planete… Neprofitna organizacija sa sedištem u Holandiji, počela je da prihvata prijave, a svi koji su zainteresovani za ovo putovanje mogu da pošalju jednominutni video od sada, pa sve do jula. Prijava za misiju se naplaćuje, kako bi se izbegli neozbiljni kandidati, ali i da bi se prikupila sredstva za sprovođenje ove akcije. „Očekujemo na milione prijava i nadamo se da će neki od tih videa otići i u viral“, kaže koosnivač Mars One projekta Bas Lansdorp.

Detalji o procesu selekcije biće objavljeni uskoro, a u organizaciji kažu da su do sada već dobili 10.000 mailova od zainteresovanih pojedinaca sa pitanjima o putovanju.

Karta u jednom pravcu


Taksa za prijavljivanje će varirati od zemlje do zemlje, a iznosiće maksimalno 25 dolara. Svako ko ima najmanje 18 godina može da se prijavi tako što će poslati video sa objašnjenjem zašto baš on/ona treba da bude izabran.

Ipak, potencijalni kolonizatori crvene planete moraju biti spremni da se zauvek oproste od Zemlje. Plan ne podrazumeva povratak astronauta kući. Tokom osmomesečnog putovanja do Marsa, astronauti će izgubiti deo koštane i mišićne mase. Kada se tome doda boravak od više meseci ili godina na Marsu koji ima daleko slabiju gravitaciju od Zemlje, za ljude će biti gotovo nemoguće da se ponovo prilagode životu na zemlji.

Do jula 2015. godina, Mars One želi 24 astronauta organizovanih u 6 timova od po četvoro. Timove zatim čeka sedam godina treninga, koji će uključivati i tri meseca provedenog u replici kolonije na Marsu.

„Smestićemo ih u sve moguće stresne situacije, koje bi tamo mogle da ih snađu“, rekao je Lansdorp, dodajući da će se komunikacija sa timovima odvijati sa 40 minuta kašnjenja, kao što bi bio slučaj i u realnosti, zbog udaljenosti Zemlje od Marsa.

"Mars One" očekuje da će pojedinci ili celi timovi sigurno posustati na ovim testovima, pa će organizacija na godišnjem nivou birati novih 12 ljudi.

„U svakom trenutku ćemo imati oko 10 grupa od četvoro ljudi na treningu, pa ako jedna grupa otpadne, postojaće zamena“, rekao je Lansdorp.

Sa tim će biti nastavljeno čak i posle 2023. je u planu da se na svake dve godine šalju novi kolonisti dok se ne popune kapaciteti.

Da li je projekat realan?

Neki kritičari veruju da će ekstremno teški uslovi putovanja i života na Marsu biti nepremostiva prepreka i da misija nema previše šansi da uspe.

Ambasador projekta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku profesor Gerart Huft priznaje da prve kolonizatore očekuju nepoznati zdravstveni rizici, ali je ipak optimističan.

„Kandidatima ćemo reći da postoje opasnosti, međutim, naša odgovornost je da ih zadržimo u prihvatljivim granicama“, rekao je on.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Čet Maj 30, 2013 8:34 pm

LANSIRAN SOJUZ PREMA ISS-STANICI

Sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu 28. maja je poleteo šatl "Sojuz" sa tri člana posade koji će leteti do Međunarodne svemirske stanice, gde će u narednih šest meseci sprovesti niz eksperimenata.

"Sojuz" je lansiran u pola devet uveče po srednjoevropskom vremenu i četiri puta će obići Zemlju pre nego što se, u roku od šest sati, prikači na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Posada leta je internacionalna i čine je Amerikanka Karen Niberg, Rus Fjodor Jurčihin i Italijan Luka Parmitano. Njih troje pridružiće se trojici astronauta koji se već nalaze u Međunarodnoj svemirskoj stanici od marta.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sre Jan 09, 2013 4:53 pm


PREDVIDJENA LANSIRANJA ZA 2013. GODINU

1. Spuštanje kineskog kosmičkog aparata "Čanje-3" na Mesec
Do sada su samo dve države uspele da meko spuste na Mesec KA (SSSR i SAD), tako da ako ova misija uspe biće to još jedno veliko dostignuće kineskih naučnika. Pored toga, znajući da je poslednji aparat spušten na Mesec 1976. godine, misija "Čanje-3", koja takođe obuhvata korišćenje malog mesečevog rovera, ima svojevrsni pionirski karakter. Posle osvajanja tehnike mekog spuštanja na Mesec, sledeći korak Kine biće transport uzoraka sa Meseca na Zemlju.


2. Lansiranje nekoliko novih raketa-nosača

Ove godine očekuju nas prva lansiranja lakih RN Antares (OSC), "Sajuz-2.1v" i Angara" (Rusija), "Epsilon" (Japan) i novi pokušaj lansiranja RN KSLV-1/Naro (Južna Koreja). RN Antares, koja je razvijena u američkoj kompaniji Orbital Sciences (OSC) će nositi u orbitu komercijalni teretni brod Cygnus za snabdevanje MKS. Njeno prvo lansiranje je planirano u januaru. Negde u isto vreme, krajem januara 2013. Južna Koreja će ponovo pokušati da lansira svoju novu RN KSLV-1. Njeno lansiranje je bilo planirano krajem prošle godine, ali je u dva navrata odloženo zbog problema na prvom (ruskom) i drugom (južnokorejskom) stepenu. Kako je prvi stepen RN Naro u stvari prvi stepen nove ruske RN "Angara", ishod njenog prvog lansiranja (koje je inače već dva puta završeno neuspehom u etapi rada drugog stepena), diktiraće planove prvog lansiranja "Angare". Po svemu sudeći, RN "Sajuz-2.1v" će biti lansirana u martu 2013, tako da je sasvim moguće, čak i u slučaju uspeha Naro, da pretekne svog ruskog konkurenta. Prvo lansiranje japanskog "Epsilona" je planirano na jesen 2013.


3. Komercijalne misije Dragona i Cygnusa na MKS
U 2013. planiran je nastavaka misija teretnog broda Dragon kompanije SpaceX, koji je prošle godine obavio prva dva spajanja sa MKS. Sledeće lansiranje Dragona očekuje se u martu 2013. (umesto u januaru, kako je prvobitno planirano). Negde u isto vreme (mart/april 2013.) tokom drugog lansiranja RN Antares, planirano je da u kosmos po prvi put bude izbačen i privatni teretni brod Cygnus, kompanije OSC. Ako ta misija uspe, godina 2013. će biti obeležena početkom ere američkih komercijlanih kosmičkih letova koja će imati veliki uticaj na buduće planove NASA-e.


4. Lansiranje aparata MAVEN prema Marsu
Posle velikog uspeha sa spuštanjem teškog rovera Curiosity prošlog avgusta, NASA planira da 2013. prema Crvenoj planeti lansira orbitalni KA MAVEN (Mars Atmosphere and Volatille EvolutioN). Cilj nove Mars misije je proučavanje evolucije atmosfere Marsa sa orbite, posebno faktora koji su doveli do njenog gotovo potpunog isčeznuća.


5. "Brzo" spajanje KB "Sajuz TMA-08M" sa MKS i eventualno spajanje modula "Nauka"
U martu 2013. planirano je prvo spajanje kosmičkog broda "Sajuz" sa MKS korišćenjem tzv. "brze šeme". Ovom misijom komanduje veteran "Roskosmosa" Pavel Vinogradov. Do sada su dva teretna broda "Progres" spojena sa MKS korišćenjem ove nove tehnike. Ona omogućava spajanje sa Kosmičkom stanicom tokom četvrte orbite, odn. samo šest časova (umesto dva dana) posle lansiranja. Ako ruski modul "Nauka" bude lansiran krajem 2013. (poslednje vesti međutim ukazuju o mogućem prebacivanju starta u 2014.), onda pored brzog spajanja, to može biti najvažniji događaj na MKS u 2013.


6. Misija kineskog kosmičkog broda "Šenžou-10"

Posle velikog uspeha posade kosmičkog broda "Šenžou-9" proteklog juna, nova kineska pilotirana misija će takođe biti jedan od najznačajnijih događaja 2013. Tročlana posada, sastavljena od dva muškarca i jedne žene će juna 2013. obaviti spajanje sa orbitalnom laboratorijom "Tjangun-1" i tamo obaviti seriju eksperimenata. Ova misija je deo kineskog porgrama gradnje velike orbitalne stanice za 7-8 godina.


7. Nastavak misija na MKS

Na MKS se trenutno nalazi šestočlana rusko-američko-kanadska posada misije MKS34/35 koja je 15 puta dočekala Novu godinu u kosmosu. Kao i 2012. ove godine su planirana četiri lansiranja kosmičkih brodova "Sajuz TMA-M" prema MKS - to su misije MKS 35/36-38/39. Prema MKS će biti lansirano 6 ruskih kosmonauta, četvoro astronauta NASA-e i po jedan predstavnik ESA (Italija) i Japana (JAXA). Takođe, planirana je i živa aktivnost izvan stanice, tokom desetak izlazaka u otvoreni kosmos.


8. Novi sateliti
Pored ovih događaja, očekuju nas između ostalih lansiranja novih satelita Izraela, Irana, Severne Koreje i njenog južnog suseda - Južne Koreje koja će, ako lansiranje RN KSLV-1 uspe postati 11-ta drava "kosmičkog kluba".


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sre Jan 09, 2013 4:34 pm


KOLIKO KOSMICKIH APARATA (KA) SU LANSIRANI U 2012. GODINI?

Tokom 2012. u kosmos je lansirano 135 kosmičkih aparata (KA), što je za 4 satelita više u odnosu na 2011. Ovde su takodje uključena šest mala satelita lansirana "ručno", sa MKS.

Evo koliko je KA lansirano po državama:
• Rusija - 34
• Kina - 29
• SAD - 29
• Arianespace - 25
• Japan - 10
• Indija - 3
• Sea Launch - 3
• Iran - 1
• Severna Koreja - 1

Ovo je i očekivano, budući da su Rusija, Kina, SAD i Arianspace obavili najviše lansiranja. Medjutim, kada se govori o "nacionalnoj pripadnosti" satelita, slika izgleda drugačije
• SAD - 32
• Kina - 26
• Rusija - 22
• Japan - 9
• Luksemburg - 7
• ESA - 7
• Italija - 4
• Francuska - 3
• Holandija - 2
• Indija - 2
• Vijetnam - 2
• Kanada - 2
• Velika Britanije - 2
• Iran - 1
• Madjarska - 1
• Španija - 1
• Poljska - 1
• UAE - 1
• Južna Koreja - 1
• Belorusija - 1
• Nemačka - 1
• Indonezija - 1
• Venecuela - 1
• Brazil - 1
• Severna Koreja - 1
• Turska - 1
• Meksiko - 1

Kao i prethodnih godina, najviše je američkih satelita, dok je Kina prvi put potisnula Rusiji na treće mesto. Treba medjutim reći da u broju od 22 KA Rusije, čak osam pripada kategoriji kosmičkih brodova koji se koriste za potrebe održavanje MKS. To znači da je Rusija u stvari 2012. lansirala samo 12 nacionalnih KA koji pripadaju tzv. "orbitalnoj grupi" veštačkih satelita namenjenih obavljanju različitih zadataka u kosmosu. Zanimljivo je da je čak sedam satelita Luksemburga lansirano 2012. što svrstava ovu malu državu na petom mestu.
Za pohvalu su vredna angažovanja nekoliko država koje nisu tako često prisutne na kosmičkoj sceni (kao na primer Vijetnama, Arapskih Emirata, Madjarske, Poljske, Belorusije i Turske).


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Ned Nov 11, 2012 7:30 pm

NOVE SPACE-X RAKETE

Posle uspešnih lansiranja rakete Falcon9 kompanija SpaceX ima još ambicioznije planove na polju kosmonautike. Ako je gradnja Falkon-9 i kosmičkog broda Dragon za kompaniju koja broji manje od 2000 ljudi poduhvat neslućenih razmera, onda je razvoj rakete Grasshopper visine 32 metra, projekat koji će izbaciti SpejsX u sam vrh svetske kosmičke elite.

Grasshopper predstavlja vertikalnu raketu za višekratnu upotrebu koja će moći da se vrati na Zemlju. Sastojaće se od Falcon9 tanka, Merlin-1D motora i 4 čelične noge za sletanje. Kao pognosko gorivo raketa koristi azot ili helijum. Maksimalni potisak motora iznosi 55.338,30 kilograma. U paljenju rakete koristi se rafinisani kerozin, RP-a, i tečni kiseonik.

Po planu kompanije test program obuhvata tri faze. Faza 1 i 2 sastoji se od podizanja rakete do visine od 73 metara tokom faze 1 i 204 metara u fazi 2. U fazi 3 povećava se visina, veće brzine uspona i silaska. Sekvence testiranje će biti na visinama od 366 do 3.505 metara. Ako sve prođe u najboljem redu Grasshopper bi trebao da poleti do visine od 3.505 metara a zatim da se bezbedno spusti na lansirnu platformu za 160 sekundi.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Pon Avg 27, 2012 12:38 am

ASTRONAUT NIL ARMSTRONG UMRO U 82. GODINI


"Nil je bio jedan od najvećih američkih junaka, ne samo ovog vremena, nego svih vremena", poručio je američki predsednik u saopstenju Bele kuće povodom smrti Armstronga, prvog čoveka koji je kročio na Mesec. "Armstrong i njegovi kolege koji su se spustili na Mesec posvjedočili su svetu snagu američkog duha, koji doseže iza onoga što se smatra nezamislivim", naglasio je Obama."I kad je Nil prvi put stupio na površinu Mjeseca, to je bio trenutak ljudskog dostignuća koji nikad neće biti zaboravljen", poručio je američki predsednik, dodajući kako Armstrongov istraživački duh danas živi u svima onima koji su život posvetili istraživanju nepoznatog.

Originala snimak prvog izlazenja astronauta na Mesec: http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=HCt1BwWE2gA#!

Armstrong je početkom meseca operisan na srcu zbog začepljenja arterija. Umro je usled komplikacija posle operacije. Rođen je 5. avgusta 1930. godine u Ohaju. Bio je NASA-in astronaut, pilot, svemirski inženjer i univerzitetski profesor. A najvažnije od svega je, da je bio je prvi čovek koji je zakoracio na Mesec.

Armstrong je vodio misiju Apolla 11, koji je 20. jula 1969. godine sleteo na Mesec. Radio vezom Armstrong se javio na Zemlju i izvestio o 'malom koraku za čoveka, ali velikom za čovečanstvo'. Posle toga, tri sata je proveo u svemirskoj šetnji, zajedno sa kolegom astronautom Edvinom Oldrinom.

Sa suprugom Kerol živeo je u predgrađu Indian Hilla, a posljednih godina je živeo povučeno. Njegova porodica ga je opisala kao voljenog supruga, oca, dedu, brata i prijatelja, ali i kao američkog heroja koji je uvek verovao da samo radi svoj posao.

Jedan od izuzetno retkih intervjua sa Nil Armstrongom (na engleskom jeziku): http://thebottomline.cpaaustralia.com.au/


Poslednji izmenio Gretta dana Ned Nov 11, 2012 7:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sub Jul 21, 2012 12:06 pm

APOLLO 11 PRE 43 GODINE - 21. JULA 1969. GODINE


Apolo 11 je lansiran 16. 07. 1969. godine, a 21. 07. 1969. godine, Nil Armtrong je kročio na Mesečevu povrišnu. Posle njega to je uradio i Edvin Oldrin, dok ih je Majkl Kolins čekao u orbiti oko Meseca. Njihova šetnja po Mesecu je trajala malo više od 2 sata.

Na tom projektu koji je koštao, po današnjem novcu, oko 150 milijardi dolara, učestvovalo je oko 400 000 ljudi. Misije na Mesec su se ponovile jos 5 puta, a zadnja je bila 1972. godine.

Radni plan misije:

Tehnologija koja je razvijena za potreba misije APOLO 11 uticala je na brži razvoj više naučnih disciplina, a naročito je uticala na razvoj kompjutera, koji su za potrebe misije morali ubrzano da prate program, tako je računarska tehnologija tada dozivela svoj najbzi uspson, takodje i medicina, hemija i još mnogo nauka.


Recenicu koju je Nil Armstrong rekao kada je kročio na Mesečevo tlo:”Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, je potice od poznatog pisca naucne fantastike Artura Klarka.


OVDE SE MOGU VIDETI DOKUMENTARNI FILMOVI O APOLLU 11:

Apollo 11 - Dokumentarni film - (09min 09sek): http://www.youtube.com/watch?v=AlfFjE93jjk

Apollo 11 - Neispricana prica - (46min 31sek): http://www.youtube.com/watch?v=pniiqHCfIL8

Apollo 11 - Orao se spustio - (28min 25sek): http://www.youtube.com/watch?v=keoF8YmTjWg

Apolo 11 - Hod po Mesecu - (1sat 34min 34sek): http://www.youtube.com/watch?v=JC-cyoqKjpQ

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sub Jun 30, 2012 1:01 am

OKONCANA KINESKA SVEMIRSKA MISIJA SA ASTRONAUTKINJOM


Letelica "Shenzhou-9" sa troje kineskih astronauta vratila se na Zemlju, a time je uspešno okončan projekt slanja prve Kineskinje u svemir i testiranje spajanja broda s modulom "Tiangong-1", koji je ključan za izgradnju prve kineske svemirske stanice.

Iako je kineski svemirski program još desetinama godina iza SAD i Rusije, velike sile su zbog krize prisiljene na obustavljanje i ograničenje svoje misije u svemir dok Kina vredno unaprjeđuje tehnologiju koja omogućava ljudima boravak u zemljinoj orbiti.


Kineska posada

Tročlana posada "Shenzhou 9"., među kojom je tridesetogodišnja zena vojni pilot Liu Yang, imala misiju da se u zemljinoj orbiti spoji s modulom svemirske postaje "Tiangong-1". Liu Yang je jedna od dviju žena koje su kineske vlasti izabrale za ovu povijesnu misiju.

SAD radi na novoj generaciji letelica koje će zamijeniti penzionisale satlove, ali one neće biti funkcionalne prije 2017. godine, a Rusija je obznanila kako joj misije s ljudskom posadom nisu prioritet.


Kineska raketa prilikom starta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Ned Maj 20, 2012 6:11 pm

"APOLLO - SOJUZ" - MISIJA

Svemirska trka je bila nezvanično takmičenje između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza koje je trajalo od 1957. do 1975. godine. Ona je uključivala paralelne napore obeju zemalja da istraže svemir veštačkim satelitima, da pošalju ljude u svemir i na Mesec. Iako njeni koreni leže u ranoj raketnoj tehnologiji i međunarodnoj zategnutosti nakon Drugog svetskog rata, svemirska trka je počela nakon sovjetskog lansiranja satelita Sputnjik 1, 4. oktobra 1957. Termin svemirska trka je smišljen po analogiji sa trkom u naoružavanju koja je takođe postojala između SAD i SSSR. Svemirska trka je postala važan deo kulturnog i tehnološkog rivalstva između Sovjetskog Saveza i SAD tokom Hladnog rata. Svemirska tehnologija je postala posebno važna arena u ovom sukobu, i zbog svoje vojne primene i zbog psihološke koristi od naraslog morala.


Iako je većini poznato da je Apolo projekat vezan za slanje ljudi na Mesec imao 17 letova (uz tri otkazana) sam koncept broda je korišten još nekoliko puta. Kako je Apolo u to vreme bio jedini američki brod koji je mogao da poveze i ljude u svemir, bukvalno identičan komandni modul Apola je, pre svega, korišćen za odlazak i povratak ljudi sa, do tada jedine, američke svemirske stanice "Skajlab" (tri leta 1973. godine). Međutim, 1975. godine je poleteo "Apolo 18". To je ujedno bio i poslednji let američkog broda sa posadom sve do poletanja Spejs šatla Kolumbija 1981.

Zvanično ime tog međunarodnog projekta bilo je Apolo-Sojuz koji je rezultirao prvim orbitalnim spajanjem dve letilice koje su napravile i lansirale različite zemlje (Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez). U njemu su učestvovali "Apolo 18" kojim su upravljali astronauti Tomas Staford, Vens Brend i Donald Slejton i "Sojuz 19" u kome su se nalazili legendarni sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov (prvi čovek koji je, 1965, izašao van broda u šetnju po otvorenom svemiru) i Valerij Kubasov. Sojuz je lansiran u 12 sati i 20 minuta, a Apolo u 19 sati i 50 minuta dana 15.07.1975. godine. Do sastanka i istorijskog rukovanja Leonova i Staforda je došlo 2 dana kasnije, 17. jula.
Astronauti i kosmonauti su tom prilikom razmenili simbolične poklone, medju kojima su bile državne zastave i semena drveća koja su kasnije, po povratku na Zemlju, posejana u obe države kao uspomena na zajednički let. Tokom 2 dana koliko su dva broda ostala spojena. posade su svo vreme provodili radeći zajedno u oba broda.

Interesantno je da je problem "jezičke barijere" bio rešen tako što je svako od njih pre poletanja učio jezik onih drugih. Međusobno su (po dogovoru) komunicirali tako što bi Amerikanci govorili na ruskom a Sovjeti na engleskom što je povremeno ispadalo prilično komično ali se ispostavilo da im uopšte nije predstavljalo veliki problem.


Iako su glavni razlozi za ovakav let bili političke prirode, jer su dve najmoćnije države tog doba želele da pokažu (i uspele u tome) da mogu međusobno da sarađuju na naučnim poduhvatima, ni tehnički razlozi nisu zanemarivi, pre svega kad je reč o spajanju dva potpuno različita broda. Američki i sovjetski inzinjeri su zajednički radili na izgradnji posebnog mehanizma za pristajanje (ujedno i vazdušne komore) koji je lansiran prikačen za Apolo 18. Tokom misije su zajednički izvođeni i brojni naučni eksperimenti. Apolo-Sojuz projekat je otvorio vrata međunarodnoj saradnji u istraživanju svemira koja se danas, u najvećem broju slučajeva, pokazala neophodnom.
MISIJA U SLIKAMA:



Start americke rakete




Start ruske rakete




Pogled na Sojuz iz Apola




Pogled na Apolo iz Sojuza




Ovako izgledaju spojene letilice gledane sa strane




Prvi susret u orbiti i rukovanje u tunelu izmedu dve letilice




Americki astronauti jedu rusku kosmonautsku hranu




Amblem misije





Poslednji izmenio Gretta dana Sub Jul 21, 2012 12:00 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Ned Apr 08, 2012 4:46 pm

KAKO SPAVAJU ASTRONAUTI?

Mnogi zamisljaju da se astronauti zabavljaju dok plove po kabini spavajući, da im nije potreban krevet i da mogu zaspati bez ikakvih problema. Medjutim, to nije tako, jer 50% astronauta upotrebljavaju pilule za spavanje. Ove pilule sačinjavaju više od 50% svih lekova koje astronauti upotrebljavaju za vreme kosmičkih letova. Čak i pored njihove upotreba spavanje je u proseku kraće za 2 sata u poređenju sa spavanjem koje bi imali na zemlji. Pod normalnim okolnostima je mnogo lakse zaspati, ali u vasioni je to daleko teže. Na Zemlji kod čcovek unutrašnji časovnik kontroliše cirkadijalni ritam koji proizvode cikluse koji traju 24,2 časa. Časovnik se sam namešta svako jutro samim izlaganjem organizma svetlosti. U šatlu dan i noć se menjaju svakih 45 minuta, znači sunce izlazi svakih 90 minuta. Ovo brzo menjanje dana i noći unosi zbrku u ljudski časovnik. Da bi se spavanje olakšalo astronauti koriste crne maske za oči.


Astronauti smatraju da je lebdenje vrlo nelagodno i zato koriste vreće za spavanje koje su pričvršćene kaišem za krevet čime se lebdenje sprečava. U šatlu obično ima 4 kreveta, pa, ukoliko je broj posade veći, neki spavaju ili prilepljeni uza zid, znači u vertikalnom položaju, ili sedeći u stolici. Obično je posada podeljena u dve grupe, pa dok jedna grupa radi 12 sati, druga spava i izvodi određene vežbe.

Boravak astronauta u vasioni i planiranje dugačkih kosmičkih putovanja, otvara nova polja za istraživanje iz oblasti spavanja i sna. Da li će se unutrašnji časovnik moći prilagoditi drugačijem ciklusu dana i noći od 24 časovnog ciklusa? Koji sve faktori utiču na san? Da li čovek može da hibernira u toku dugih kosmičkih putovanja? Na ova pitanja istraživači pokušavaju da nađu odgovore.



Poslednji izmenio Gretta dana Sub Jul 21, 2012 11:59 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sre Mar 14, 2012 1:39 pm

GRAVITACIONA PRACKA


Dok su se vodile krvave borbe za rušenje carskog režima u Rusiji, jedan 22–godišnji mladić je razmišljao kako napraviti međuplanetnu raketu. U svojoj maloj knjizi objavljenoj 1918. godine, Jurij Vasilijevič Kondratjuk (1897–1942) je dao idejni nacrt svemirskog putovanja izneđu dve planete, po kome bi brod mogao da ubrza na početku svoje putanje i ukoči na kraju koristeći gravitaciju planetarnih satelita. Upravo tu ideju mnogo godina kasnije iskoristili su Amerikanci prilikom letova svojih „Apollo“ misija.

Nekoliko godina posle Kondratjuka, u studiji o problemima međuplanetnih letova na reaktivni pogon, Friedrih Arturovič Cander (1887–1933), došao je, nezavisno, na istu ideju.

Međutim, nijedan stari naučnik nije shvatao da gravitaciona asistencija planete može da pokreće svemirsku letilicu po njenoj trajektoriji i da na taj način redukuje količinu goriva i vremena (i troškova) neophodnog za putovanje između planeta. To je prvi otkrio mladi srpski matematičar Majkl Minović, dok je 1961. godine kao post–diplomac radio u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni.

Prvi manevar uz pomoć gravitacije, tzv. perturbacioni manevar, izvela je 1959. godine sovjetska stanica „E–2A“ №1 („Luna 3“) koja je prvi put u istoriji fotografisala drugu stranu Meseca. Manevar je izveden na osnovu proračuna izvedenih na Odseku za primenjenu matematiku Steklovljevog instituta u Moskvi. Mnoge enciklopedije, čak i one ozbiljne, često navode da je prvi gravitacioni manevar izveo 1974. američki kosmički aparat „Mariner 10“, kada je uz pomoć Venere aparat nastavio ka Merkuru, ali Sovjeti su ih pretekli za 15 godina.

Ukratko, gravitacioni manevar, ili kako ga Rusi nazivaju “perturbacioni manevar”, a Amerikanci, “gravitaciona praćka” („slingshot“ ili jednostavno „swing–by“), predstavlja pojam iz orbitne mehanike i teorije aeronautike koji objašnjava ubrzavanje, kočenje ili promenu pravca leta kosmičke letilice usled dejstva gravitacionog polja nekog nebeskog tela. Manevar se koristi isključivo radi uštede goriva i postizanja velikih brzina automatskih međuplanetnih stanica prilikom leta ka udaljenim planetama Sunčevog sistema.

Svrha manevra gravitacione asistencije neke planete je u promeni brzine kosmičkog aparata u odnosu na Sunce, iako brzina aparata u odnosu na planetu pre i nakon ulaska u njeno gravitaciono polje ostaje ista (zbog zakona o očuvanju energije). Na prvi pogled, sa velike udaljenosti, izgledalo bi kao da se aparat odbio od planete. Fizičari to nazivaju elastičnim sudarom, iako zapravo nije došlo do pravog kontakta. Zato se gravitacioni manevar koristi za promenu trajektorije i brzine aparata u odnosu na Sunce.

[/url]

Šematski prikaz „gravitacione praćke”: na kraju je promena brzine kosmičkog aparata dvaput veća od brzine planete
u odnosu na Sunce

Slika gore pretpostavlja jednog “stacionarnog” posmatrača, u odnosu na koga se planeta kreće na levo brzinom U a svemirska raketa na desno brzinom v. Ako raketa uđe u odgovarajuću trajektoriju, proleteće tik pored planete krećući se brzinom od U + v u odnosu na nju, jer se ova kreće brzinom U u suprotnom meru. Kada raketa napusti orbitu, i dalje će leteti brzinom od U + v u odnosu na površinu planete ali sada u suprotnom pravcu (na levo). Obzirom da se planeta kreće na levo brzinom U, ukupna brzina rakete u odnosu na posmatrača iznosiće brzina planete plus brzina rakete u odnosu na planetu. Dakle, napisano matematički, brzina će iznositi U + (U + v), odnosno 2U + v.

Levo je prikazan gravitacioni manevar ubrzavanja objekta, a desno usporavanja. Dužina strelice prikazije veličinu vektora brzine.

Ovaj pojednostavljeni primer nemoguće je precizirati bez dodatnih pojedinosti vezanih za orbitu, ali ako raketa leti po hiperboli, u stanju je da napusti planetu bez paljenja motora, tako da joj je brzina, gledano iz daljine, stvarno jednaka 2U kada jednom ostavi gravitaciono polje planete iza sebe.

Malo konkretnije, u referentnom sistemu vezanom za Sunce, na primer, planeta Jupiter se kreće po orbiti oko Sunca (brzinom većom od 13 km/s), pa je moguće promeniti brzinu kosmičkog aparata u odnosu na Sunce. Na taj način moguće je promeniti kinetičku energiju kosmičkog aparata bez paljenja motora i trošenja goriva. Ovakvo objašnjenje može na prvi pogled da izgleda kao grubo kršenje Zakona o održanju energije i količine kretanja, ali rec je o razmeni kinetičke energije kretanja planete i kosmičkog aparata. Za onoliko za koliko poraste (ili se smanji) kinetička energija aparata, za toliko će se smanjiti (ili opasti) kinetička energija kretanja planete po njenoj orbiti. Pošto je masa letilice zanemarljivo mala u odnosu na masu planete (čak i Meseca), to će promena parametara orbite planete u tom slučaju biti toliko smešno mala, da se može potpuno ignorisati.

Na primer, ako aparat mase 1.000 kg dobije u gravitacionom polju Meseca ubrzanje od 1 km/s, to će se brzina kretanja Meseca po njegovoj orbiti oko Zemlje promeniti za samo nekoliko milijarditih delova angstrema u sekundi (tj. nekoliko milijaritih delova prečnika vodonikovog atoma). Druga tela Sunčevog sistema deluju na kretanje Meseca silama koje su nekoliko redova veličine snažnija od ovog.

Najbolje je izvoditi gravitacioni manevar sa nekom od džinovskih planeta, ali se neretko koriste u manevri sa Venerom, Zemljom, Marsom, pa čak i Mesecom.


Zbog reverzibilnosti orbita, gravitacioni manevar može da se iskoristi i za kočenje (usporavanje) kosmičkih aparata („Obertov efekat”). Takav manevar su koristili i „Mariner 10” i “Messenger” prilikom svojih putovanja na Merkur. Njegova suština sastoji se u tome da prilikom izvođenja gravitacionog manevra aparat u donjem delu trajektorije uključi motor i troši gorivo, dobivši tako dodatno ubrzanje i dodajući tako energiju goriva kinetičkoj energiji aparata. Na račun toga prilikom „podizanja” aparata iz gravitacionog „bunara“ planete njegova kinetička energija neće da se poveća za veličinu potencijalne energije utrošenog goriva.

Postoje slučajevi kada je neophodno postići još veću brzinu od one koju nudi gravitaciona perturbacija. Tada je najekonomičnije uključiti motore u blizini periapsisa (najbliže tačke). Tačno je da svako paljenje motora daje istu promenu brzine (ΔV), ali je promena kinetičke energije proporcionalna brzini aparata u trenutku paljenja motora. Stoga je za dobijanje najveće kinetičke energije od motora neophodno da se upali u trenutku najveće brzine letilice – znači u periapsisu.

Koja je svrha korišćenja gravitacionog manevra?

Ako kosmički aparat putuje sa Zemlje ka unutrašnjim planetama on će ubrzavati jer pada (okreni-obrni) ka Suncu, ali ako krenemo ka spoljnjim planetama usporavaće jer se udaljava od Sunca.

Mada je tačno da je orbitna brzina jedne unutrašnje planete veća od Zemljine[4], aparat koji putuje ka jednoj od njih, čak i pri minimalnoj brzini potrebnoj da se dospe do nje, još uvek će zbog Sunčeve gravitacije ubrzavati brzinom značajno većom od orbitne brzine odabrane planete. Ako je zadatak aparata da samo proleti pored planete, nema potrebe za usporavanjem letilice. Međutim, ako aparat treba da uđe u orbitu oko te unutrašnje planete, onda svakako na neki način treba usporiti letilicu.

Na isti način, obzirom da je orbitna brzina spoljnjih planeta manja od Zemljine, aparat lansiran sa Zemlje minimalnom brzinom potrebnom za put do neke spoljnje planete usporavaće zbog Sunčeve gravitacije do brzine mnogo manje od orbitne brzine bilo koje spoljnje planete. Zato je potrebno da se na neki način aparat ubrza da bi dospeo do planete i ušao u orbitu oko nje. Međutim, ako je aparat lansiran brzinom većom od minimanog zahteva, trebaće ukupno manje goriva za ulazak u orbitu oko te planete. Takođe, ubrzavanje letilice u početnim fazama leta će, razume se, smanjiti vreme leta do cilja.


Grafika „Vojadžerove“ heliocentrične brzine u zavisnosti od udaljenosti od Sunca ilustruje upotrebu gravitacione asistencije za ubrzavanje aparata dao Jupitera, Saturna i Urana. Da bi fotografisao Triton, „Vojadžer 2” je nadleteo Neptunov severni pol i izašao van ravni ekliptike i na taj način redukovao brzinu udaljavanja od Sunca.

Svrha raketnih motora je da ubrzaju ili uspore kosmički aparat. Međutim, raketni potisak zahteva gorivo, ono ima masu, a čak i najmanji zahtevi za povećanjem delta–V zahtevaju veliku količinu goriva potrebnog za beg iz Zemljinog gravitacionog bunara. Jer motori prvog stepena ne samo da moraju da podignu to dodatno gorivo, već i oni sami imaju dodatne potrebe za gorivom potrebnim za podizanje tog goriva.

Pošto gravitacioni manevar može da promeni brzinu aparata bez upotrebe goriva, kad god je moguće i ako je to moguće (u kombinaciji sa aerokočenjem), koristi se radi značajne uštede u gorivu.

Na primer, misija „Messenger“ je koristila manevar gravitacione asistencije da bi usporila aparat na putu ka Merkuru, ali zbog toga što Merkur nema značajniju atmosferu, aerokočenje nije moglo da pomogne da bi se učlo u orbitu oko planete.

Na putu ka najbližim planetama, Mars u Veneri, robotizovane sonde koriste Hohmanovu transfernu orbitu, eliptičnu putanju koja počinje kao tangenta na orbitu jedne planete (Zemlje) oko Sunca a završava se kao tangenta druge. Ovaj metod zahteva vrlo malu potrošnji goriva, ali je vrlo spor – za putovanje od Zemlje do Marsa treba preko godinu dana (tzv. „fuzzy orbit“, odn. konfuzna orbita, koja ima veze sa Lagranžovim tačkama planeta, zahteva još manje goriva, ali je još sporija).

Kada bi se za putovanja ka sopljnjim planetama (Jupiteru, Saturnu, Uranu itd.) koristila Hohmanova transferna orbita, misije bi trajale decenijama a i dalje bi trebale ogromne količine goriva, zato što aparati treba da prelete 800 miliona kilometara ili još i više, i to protiv sile Sunčeve gravitacije. Pošto manevri gravitacione asistencije predstavljaju jedini način ubrzavanja bez upotrebe goriva, sve misije ka dalekim planetama neizostavno ga koriste.

Ograničenja gravitacionog manevra

Glavno praktično ograničenje upotrebe perturbacionog manevra krije se u tome što su planete i drugi objekti velike mase vrlo retko na pravim pozicijama neophodnim za putovanja ka udaljenim destinacijama. Naprimer, misije dve „Voyager” sonde, lansirane krajem sedamdesetih, bile su izvodljive samo zbog izuzetnog poravnanja Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, kakvo neće da se dogodi sve do druge polovine XXII veka. To jeste ekstreman slučaj, ali čak i u manje složenim misijama treba čekati godinama dok se makar neke planete ne postave u zadovoljavajuće položaje.


„Planetary Grand Tour“ putanja „Voyagera 2“. Iako lansirana u leto 1977, čak i posle 34 godine, 5 meseci i 29 dana (18. feb. 2012.) sonda rutinski prima komande i šalje podatke na Zemlju.



Ovako se sada sa „Voyagera 1“ vidi solarni sistem. Simulator kaže da do Sunca ima 17.907.562.642 km (preko 120 AJ – do najbliže zvezde ima 265.000 AJ), a „round trip“ iznosi 33:17:10. Naravno da se sa te daljine nijedna planeta ne vidi.

Zbog gravitacionih manevara brzina „Vojagera 1“ (~17,24 km/s) je u martu 2011. godine bila veća od trenutne brzine „New Horizonsa“ (~15,9 km/s), iako je posle lansiranja sa Zemlje brzina ovog drugog bila najveća od svih ikada lansiranih objekata (~16,25 km/s). Kada NH bude tu gde je sada „Voyager“ brzina će mu biti svega 13 km/s.

Drugo ograničenje donosi atmosfera neke planete (ako je ima). Što aparat bliže prođe planeti, to će dobiti veće ubrzanje, pošto gravitacija opada sa kvadratom udaljenosti od centra planete. Ako aparat suviše zađe u atmosferu, energija koju izgubi usled trenja može da nadjača onu koju dobija od gravitacije planete. S druge strane, atmosfera može da se upotrebi za aerokočenje.

Međuplanetna praćka koja bi iskoristila gravitaciju Sunca nije moguća, jer je Sunce nepomično u odnosu na čitav solarni sistem. Međutim, uključivanje motora u blizini Sunca imalo bi isti efekat kao već pomenuta pojačana praćka. Jeste da bi to potencijalno enormno povećalo snagu potiska aparata, ali bi zato sâm aparat bio limitiran svojom otpornošću na zračenje i toplotu Sunnca.

Mozda ce u buducnosti biti moguce da se koristi Sunca kao velika međuzvezdana praćka, za velika galaktiča putovanja. Tada će energija i ugaoni momenat Sunca biti korišćen da se sa Sunčeve orbite otisnemo na putovanja po našoj galaksiji.


Sonda “Cassini” je proletela pored Venere dvaput, onda pored Zemlje pa pored Jupitera na svom putovanju ka Saturnu. Putovanje od 6,7 godina je trajalo nešto duže nego 6 godina koliko je bilo potrebno Hohmanovom transfernom trajetorijom, ali je ukupan delta-V smanjen na samo 2 km/s, tako da je čak i veliki i teški „Cassini” uspeo da dođe do Saturna, što ne bi bilo moguće čak ni sa „Titanom IV”, najvećom raketom u to vreme. Hohmanova orbita zahtevala je ukupan delta-V od 15,7 km/s (ne računajući Zemljin i Saturnov gravitacioni bunar, i ne računajući aerokočenje), što ne mogu da obezbede ni današnje rakete i pogonski sistemi.

Very Happy


Poslednji izmenio Gretta dana Sub Jul 21, 2012 11:59 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

ASTRONAUTIKA

Počalji od Gretta taj Sub Mar 10, 2012 9:20 pm

RAKETA

Raketa je vrlo stari izum. Prvi put se pominje u XIII veku u jednom ilustrovanom kineskom rukopisu. Kinezi su je zvali “strela letećeg plamena”, a koristili su je kao oružje za bombardovanje Mongola u bici kod Pien Kinga 1232. godine. Da bi dosegle veću daljinu rakete su bile pričvršćene za obične strele.

Današnje rakete se svakako mnogo razlikuju od onih kineskih, ali princip im je ostao isti. U telu rakete nalazi se gorivo koje sagorevanjem pravi snažan potisak. Ovaj potisak pokreće raketu po zakonu akcije i reakcije. Po istom zakonu leti i naduvan balon kad zrak počne da ističe iz njega.

U početku rakete su išle isključivo na čvrsto gorivo: crni barut, nešto fosfora i ugljenika. Kada bi se ova smeša zapalila dolazilo bi do ekplozije i raketa bi poletela. Trebalo je međutim imati dosta sreće pa takvom raketom pogoditi cilj, jer je rakete u to vreme bila krajnje neprecizna, a i domet joj je bio mali. Zbog toga su se rakete u početku koristile najviše za vatromete ili za davanje signala npr. u slučaju brodoloma. Kasnije se njima rasteruju oblaci i baca pošta u teško pristupačne predele.

Sve do ovog veka izgledalo je da rakete nemaju neku naročitu budućnost. A onda se u jednim ruskim novinama pojavio članak koji na raketu baca sasvim drugo svetlo. Članak je napisao Konstantin Ciolkovski*, ruski profesor fizike, naučni zanesenjak i vizionar.

Ciolkovski (1887-1935) je od mladosti bio ponesen idejom o putovanju na Mesec i dalje u svemir. Možda je tome doprinela i knjiga Žila Verna “Putovanje na Mesec” koju je Ciolkovski kao dečak čitao. U knjizi je opisan fiktivan let do Meseca i nazad, ali let zasnovan na naučnim principima. Jedino što je kvarilo ceo utisak u ovoj knjizi bio je sam početak putovanja: kapsula sa putnicima bila je ispaljena iz topa. Veliko ubrzanje potrebno da neko telo napusti Zemlju putnici ne bi magli da prežive. Trebalo je, znači, naći neki drugi način putovanja. Rešavanju tog problema posvetio se Ciolkovski.

Ovaj spoj dečaka koji mašta o putovanju do zvezda i naučnika koji razmišlja po fizičkim zakonima doveo je do sjajnog rezultata - do teorije kretanja raketa. Ciolkovski je predložio projekat višestepene rakete sa tečnim gorivom [1], žiroskopsku stabilizaciju letilice, izgradnju "veštačkih ostrva" u Zemljinoj orbiti sa kojih bi se kretalo u dublji svemir itd, itd - postavio je zapravo temelje moderne raketne tehnologije i nauke o letu u svemir.

Ove ideje u obliku rasprave Ciolkovski je ponudio jednom naučnom časopisu 1903. godine, međutim urednik časopisa nije našao da je rasprava vredna štampanja i ona će biti objavljena tek 1929.

A iste te 1903. godine kada je Ciolkovski raspravljao o međuzvezdanim putovanjima otpočela je era avijacije. Braća Rajt su se vinuli u nebo i preleteli rastojanje od 36 metara!

U isto vreme kadi i Ciolkovski, na drugom kraju sveta, u SAD, živeo je još jedan zanesenjak i profesor fizike, Robert Godard (1882-1945). I njemu je, kao i Ciolkovskom, u ranoj mladosti zagolicao maštu jedan roman. Bio je to Velsov “Rat svetova” u kome je opisana invazija Marsovaca na našu planetu. Ideja o svemirskim letilicama koje su u stanju da prevaljuju međuplanetarne razdaljine bila je očaravajuća za mladog Godarda. Toj ideji je zatim posvetio svoj život.

Godine 1919. g. Godard, tada već profesor fizike, objavio je jednu kratku knjigu pod nazivom "Način dostizanja ekstremnih visina", a u kojoj je predložio raketu kao prevozno sredstvo do Meseca. Međutim to su bila nemirna vremena sa jednim pravim ratom koji je (i bez Marsovaca) buktao našom planetom i svet je imao prečih poslova od rasprava o letu na Mesec tako da je ta ideja izazvala uglavnom šaljive komentare, a Godard je dobio nadimak “ludi mesečev profesor”.

Ali, veran svijim dečačkim snovima o putovanju svemirom Godard je početkom treće decenije ovog veka počeo sam da gradi “svemirske leitilice”. Bile su to rakete, za današnje pojmove prilično male i bezazlene, gotovo igračke. One svakako nisu mogle da polete u svemir, ali svaka je od njih utirala put baš toj ideji. Na farmi svoje tetke Efi 16. marta 1926. Godard je lansirao prvu u istoriji raketu na tečno gorivo: benzin i tečni kiseonik.

Ali, svet je opet imao preča posla, vremena su i dalje bila nemirna, a 1939. otpočeo je i rat još veći i strašniji od prethodnog (i opet bez Marsovaca) i, da li zbog toga ili ne, tek vlada SAD nije poklanjala pažnju Godardovim eksperimentima. Godard je umro 1945. godine ne dočekavsi ostvarenje svojih decačkih snova - prve kosmičke letove.

Rakete lete po Trećem Njutnovom zakonu mehanike, po kome ako vi gurate zid - jednakom silom i zid gura vas (“svakoj akciji suprotstavlja se reakcija, jednaka po veličini i suprtna po smeru”). Dakle u motoru sagoreva gorivo i stvara se gas koji se planirano ispušta u jednom smeru, a kao reakcija javlja se potisak u suprotnom smeru.

U osnovi postoje dve vrste goriva koje koriste rakete: tečno i čvrsto.

Tečno gorivo ima neke prednosti nad čvrstim. Sagorevanje može precizno da se kontroliše jer se gorivo ubrizgava u sagorevajuću komoru. Sagorevanje može da se prekine (da se obustavi dovod goriva u motor) i da se kasnije ponovo pokrene. Ali ovakve rakete su kmolikovanije i skuplje od onih koje koriste čvrsto gorivo. One moraju da imaju pumpu za ubrizgavanje goriva u gorionik i poseban tank za oksidator* zbog čega su skuplje i teže. Kao gorivo koristi se tečan vodonik, zatim kerozin itd. Za oksidator koristi se tečni kiseonik.

Prednost raketa na čvrsto gorivo je u njenoj velikoj jednostavnosti. U dugačak cilindar ubaci se čvrsto gorivo čijom sredinom prolzi kanal i to je sve. Gorivo je pomešano sa oksidatorom, a sagorevanje se vrši u pomenutom kanalu. Pomoću različitih profila goriva može se postići različita brzina sagorevanja goriva.

* Da bi gorivo moglo da gori potreban je kiseonik, a pošto njega nema u otvorenom kosmosu rakete moraju da ga nose sa sobom.



Poslednji izmenio Gretta dana Sub Jul 21, 2012 11:58 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONAUTIKA

Počalji od Sponsored content Danas u 10:37 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu