PLAVI FORUM

SVA SAZVEZDJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Sub Jun 16, 2012 7:28 pm

SAZVEZDJE ANTLIA (Šmrk ili Pumpa)

Šmrk (Pumpa) (starogrčki: ἀντλία što u prevodu znači pumpa; latinski: Antlia) je sazvežđe južnog neba. Međunarodna Astronomska Unija uvrstila je ga je u listu od 88 savremenih sazvežđa. Sazvežđe Šmrk okružuju sazvežđa Hidra, Kompas, Jedro i Kentaur.


Kako bi katalogizovao delove neba sa malom gustinom sjajnih zvezda, francuski astronom, svestenik Nikola Luj de Lakaj je uveo 14 sazvežđa južnog neba. Jedno od njih je i sazvežđe Šmrk (Antlia) koje je ranije nosilo ime Antlia pneumatica (Pneumaticna pumpa). Prilikom imenovanja ovih 14 sazvežđa svestenik de Lakaj nije sledio tradiciju imenovanja po mitološkim likovima, nego im je dao imena po instrumentima koji su se u to vreme koristili u nauci.


Šmrk je sazvežđe bez sjajnih zvezda. Najsjajnija zvezda je α Ant (spektralne klase K4 III i prividnog sjaja od tek 4.25). Najinteresantniji objekti u ovom sazvezdju su: NGC 2997 - spiralna galaksija, NGC 3132 - planetarna maglina udaljena 5.000 svetlosnih godina u cijem centru se nalazi dvojni sistem zvezda, i PGC 29194 patuljasta sferoidna galaksija. Otkrivena je tek 1997. godine.




Sazvezdje Antlia

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Čet Maj 31, 2012 12:57 am

SAZVEZDJE ANDROMEDA

Andromeda je tipicno jesenje sazvezdje koje se moze posmatrati od sredine leta, kada izlazi posle ponoci, pa sve do pocetka proleca, kada se vidi na zapadu posle zalaska sunca. Ovo cuveno sazvezdje se naslanja na dobro poznatu figuru pegazovog cetvorougla pa ga preko njega mozemo najlakše pronaci na nebu. Osnovnu liniju sazvezdja cine tri sjajne zvezde u nizu koje imaju priblizno podjednak sjaj druge zvezdane velicine.



MIT O ANDROMEDI

Andromeda je cerka etiopskog kralja Kefeja i njegove zene Kasiopeje. Ni kriva ni duzna dozivela je zlu sudbinu da privezana za stenu na obali mora iscekuje smrt od strasne nemani. Njena majka Kasiopeja bila je lepa ali vrlo tasta i ohola zena. Hvalisala se da je lepa, cak lepsa od svih Nereida zajedno. Nereide, cerke boga mora Nereja, bile su uvredjene pa su zamolile Posejdona da kazni Kasiopeju. Stari bog je tada na Kefejevo kraljevstvo poslao opaku morsku neman, koja je pocela da pustosi zemlju. Jedno prorociste je proreklo da ce se zemlja osloboditi nemani ako kralj ztvuje svoju cerku i pod pritiskom naroda Kefej je dao da se Andromeda priveze za stenu na obali mora. Ali, onda kad je strasna neman izronila iz mora i krenula prema lepoj Andromedi iznenada se iz oblaka pojavi mladi junak Persej na krilatom konju Pegazu. Perzej je tuda prolazio posle slavnog dela kada je pobio gorgonu Meduzu, uzasno stvorenje od kojeg bi se u kamen pretvarao svako ko bi ga ugledao. Ponudio se da spase lepu devojku ako mu ona postane zena. U ljutom okrsaju Perzej je savladao neman, ali mu je predstojao jos jedan okrsaj. Na svadbenoj svecanosti iznenada se pojavio Kefejev brat Finej kome je ranije devojka bila obecana, a koji nije ni pokusao da spase Andromedu kada je bila u smrtnoj opasnosti. Sa svojim brojnim prijateljima nasrnuo je na Perseja. Persej im se hrabro suprotstavio ali posto nije mogao da se bori protiv nadmocnog neprijatelja izvadio je Meduzinu glavu i ispruzio ispred sebe. Tako je sve protivnike u stenu pretvorio.



ZVEZDE I OBJEKTI U SAZVEZDJU ANDROMEDE

Prva ili najzapadnija je zvezda alfa ovog sazvezda sa imenom Sirah ili Alferac. Ova zvezda je posebno interesantna po tome jer je dele dva sazvezda. Naime pošto je ovo jedna od cetiri zvezde koje formiraju pegazov kvadrat u nekim starijim izvorima se jos srece i kao (delta) Pegaza. Sirah je mlada, plava zvezda oko 160 puta sjajnija od našeg sunca, koja lezi na rastojanju od oko 100 svetlosnih godina. Ovo je veoma bliski dvojni zvezdani sistem sa periodom obrtanja od oko 100 dana.


Sledeca u ovom nizu, beta Andromede ili Mirah je crveni zvezdani gigant koji je daleko 75 svetlosnih godina. Ova zvezda je najpoznatija po tome što se koristi kao orjentir za nalazenje najslavnijeg detalja ovog sazvezda, nebeskog objekta poznatog kao Andromedina maglina. M 31, kako se još naziva, predstavlja galaksiju, clana našeg lokalnog jata koja je, prema poslednjim istrazivanjima, udaljena blizu 3 miliona godina svetlosti. Pošto se pri dobrim uslovima lako uocava slobodnim okom predstavlja nešto najudaljenije što ljudsko oko moze opaziti bez upotrebe optickih pomagala. Andromedina galaksija na nebu ima dimenzije 3 x 1 stepen (za poredenje mesecev precnik iznosi pola stepena) ali se kroz slabije instrumente vidi samo sjajni centralni deo koji ima 4 puta manje dimenzije. Dvogledom 50 mm se uocavaju i njeni pratioci dve patuljaste elipticne galaksije M 32 i M110. Za ovu galaksiju se smatra da je po svojoj strukturi veoma slicna našoj sto omogucava da se njenim posmatranjem uoce procesi koji bi se mogli odvijati i u našoj galaksiji. Iako strukturno veoma slicna, Andromedina galaksija svojom dimenzijama od 150 000 do 200 000 svetlosnih godina, u zavisnosti od procena, znatno nadmašuje našu galaksiju za koju se smatra da se prostire na oko 100 000 s. g. Sa nase geografske sirine Andromedina galaksija je uvek iznad horizonta.


M 31

Treca medu glavnim zvezdama u Andromedi je gama ili Almak (Alamak, Alamah ili Almah kako se još srece). Ovo je jasno narandzasta zvezda koja sjaji sa daljine od 260 s.g.. Almak vazi za jednu od najlepših zvezda za posmatranje manjim teleskopom u kome se lako razdvajaju jaca zlatno - zuta i slabija plavo - zelenkasta zvezda. Ono što se u takvom teleskopu nece videti cini ovu zvezdu dodatno atraktivnom. Ona naime predstavlja školski primer takozvane višestruke zvezde na kojoj se mogu uociti svi karakteristicni slucajevi udvojenosti. Sama slabija komponenta je bliska dvojna zvezda sa promenljivim rastojanjem koje maksimalno iznosi pola lucne sekunde i periodom obrtanja oko zajednickog tezišta od 61 godine. Ovako malo rastojanje se moze uociti samo najvecim teleskopima. Sjajnija zvezda je takode udvojena i ulazi u klasu takozvanih spektroskopskih dvojnih. Udvojenost ovakvih zvezda se nemoze uociti opticki vec samo uz pomoc posebnih astro uredaja, spektroskopa koji utvduju mešovitu prirodu svetlosti ovakvih izvora. Ceo ovaj višestruki sistem je udaljen oko 260 godina svetlosti.


Almak i plavi pratioc

Zvezda delta u ovom sazvezdju je narandzasti gigant trece zvezdane velicine. Daleko je 160 svetlosnih godina a 100 puta je sjajnija od sunca. Takode je dvojna a pratilac joj je crveni patuljak slabog sjaja oko 12 magnitude.

Omikron Andromede je cudno promenljiva zvezda koja najviše zraci u plavom delu vidljivog spektra. Dugogodišnja proucavanja navode na postojanje gasovitog omotaca koji povremeno nestaje.Njene male promene sjaja su takve prirode da se nemogu uklopiti ni u jedan od modela postojecih tipova promenjljivih. Lezi na prilicnom rastojanju od oko 500 svetlosnih godina.


Oblast Omikron Andromede

Još jedna nepravilno promenljiva zvezda je l ili 16 Andromede. Ovo je slabo promenljiva (4,9m - 5,3m) koja je ujedno i spekroskopski dvojna. Udaljena je 80 svetlosnih godina.

Zeta Andromede je narandzasta zvezda cetvrte velicine. Ova spektroskopski dvojna zvezda spada u takozvane elipsoidne promenjljive. Kod ovakvih sistema kao posledica velike medusobne blizine zvezde su poprimile oblik elipsoida. Promene u jacini sjaja su male (0,1m), a obješnjavaju se pokazivanjem razlicitih delova zvezdanih površina tokom perioda njihovog obrtanja od 17,8 dana. Prilicno je izvesno da su komponente veoma blizu tako da se obrcu skoro se dodiruci. U sistemu postoji i treca komponenta slabi crveni patuljak koji je dosta dalje.

Zvezda R Andromede spada u klasu dugoperiodicnih promenljivih ili zvezda tipa mira ceti, kako se još nazivaju. Najsjajniji predstavnik ovakvog tipa zvezde u svakom sazvezdju nosi naziv R. Zvezda varira u sjaju od 6m do 15m sa periodom od 409 dana.


Dijagram varijacije sjaja R Andromede

Otvoreno zvezdano jato NGC 752 cine oko 70 zvezda prividnih velicina od 9 do 12. Ono se prostire po širini na oko 45 lucnih minuta, a cine ga uglavnom zvezde spektralnog tipa F. U dogledu se ovo jato moze uociti mada nije posebno spektakularno. Kao pomoc za nalazenje ovog jata moze nam posluziti lepa dvojna zvezda 56 And koja se lepo vidi u dvogledima 7x zbog velikog uglovnog rastojanja koje iznosi oko 3 uglovne minute.


NGC 752

Spisak zvezda u sazvezdju Andromede:




Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 11:56 pm

KOORDINANTNI SISTEMI

Za orijentisanje na nebeskoj sferi, odnosno za utvrđivanje položaja nebeskih tela, u astronomiji se koriste tri osnova koordinatna sistema. Položaji svih tela projektuju se na zamišljenu sferu, pa se za određivanje tih položaja koriste sferne koordinate.


1. HORIZONTSKI KOORDINANTNI SISTEM

Kod ovog koordinatnog sistema koriste se koordinate koje se menjaju u zavisnosti od vremena i mesta posmatranja. Dakle, kako ni jedna tačka od koje se polazi u određivanju koordinata nije vezana za nebesku sferu, već za horizont, te koordinate će se menjati prilikom rotacije Zemlje oko svoje ose, kao i prilikom promene položaja posmatrača na Zemlji.

Koordinate u ovom sistemu su visina (ili altituda) i azimut. Visina se određuje merenjem ugla od ravni horizonta do zenita (tačke koja se nalazi tačno iznad posmatrača). Tako visina može da ima vrednost od 0 (na horizintu) do devedeset stepeni (u zenitu). Položaji objekata koji se nalaze ispod horizonta imaju vrednosti od 0 do -90. Oni objekti koji se nalaze na -90 stepeni, poklapaju se sa tačkom suprotnom od zenita - nadirom. Dopuna visine jeste zenitna daljina koja se meri od zenita do horizonta, takođe u stepenima. Kada se visina i zenitna daljina nekog objekta saberu, imaće vrednost od 90 stepeni.

Druga koordinata koja se koristi u horizontskom koordinatnom sistemu, i koja služi za određivanje položaja objekta po horizontali, jeste azimut. Azimut može da ima vrednost od 0 do 360 stepeni, a meri se od južne tačke na horizontu u retrogradnom smeru (smer kazaljke na satu ili suprotan smer rotacije Zemlje oko svoje ose), odnosno ka zapadu.


2. MESNI EKVATORSKI KOORDINANTNI SISTEM

Kod oba ekvatorska koordinatna sistema koristi se koordinata koja se meri od ravni ekvatora, odnosno projekciji ekvatora na nebeskoj sferi, do nebeskog pola. Može da ima vrednost od 0 (na nebeskom ekvatoru), do 90 stepeni na severnom nebeskom polu, i -90 stepeni na južnom nebeskom polu.

Druga koordinata u mesnom koordinatnom sistemu je časovni ugao, koji se meri od tačke nebeskog meridijana u ravni ekvatora, ka zapadu. Nebeski meridijan predstavlja krug koji prolazi kroz zenit (pa samim tim zavisi od mesta posmatranja), i kroz južnu i severnu tačku na horizontu. Časovni ugao se meri u časovima (od 0 do 24) što praktično predstavlja vreme koje je proteklo od gornje kulminacije nebeskog tela. Gornja kulminacija je najudaljenija tačka od horizonta na kojoj neko telo moze da se nađe.


3. NEBESKI EKVATORSKI KOORDINANTNI SISTEM

Pored deklinacije koja je ista kao u mesnom, u nebeskom ekvatorskom koordinatnom sistemu se koristi rektascenzija kao druga koordinata. Rektascenzija, kao i časovni ugao, ima vrednosti od 0 do 24, s tim što se ona meri od gama tačke. Gama tačka (ili prolećna tačka ravnodnevnice) predstavlja jednu od tačaka preseka ravni ekliptike (Zemljine putanje oko Sunca) i nebeskog ekvatora; kada se Sunce nađe u gama tački, na Zemlji je proleće. Takođe, za razliku od časovnog ugla, rektascenzija se meri od zapada prema istoku. Ovaj koordinatni sistem je povoljan npr. za zvezdane atlase, jer su koordinate stalne - ne zavise ni od mesta ni od vremena posmatranja.

SAZVEZDJA KOJA SE NALAZE NA SEVERNOJ NEBESKOJ HEMISFERI





SAZVEZDJA KOJA SE NALAZE NA JUZNOJ NEBESKOJ HEMISFERI





SAZVEZDJA KOJA SE NALAZE NA NEBESKOM EKVATORU


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 11:48 pm

SPISAK SVIH SAZVEZDJA


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 11:37 pm

SPISAK SAZVEŽĐA PO KVADRANTIMA:


NQ1: Pisces, Andromeda, Cassiopeia, Triangulum, Aries, Perseus, Taurus, Orion.

NQ2: Auriga, Monoceros, Gemini, Canis Minor, Lynx, Cancer, Camelopardalis, Leo Minor, Leo, Ursa Major.

NQ3: Coma Berenices, Canes Venatici, Boötes, Ursa Minor, Draco, Corona Borealis, Serpens, Hercules.

NQ4: Lyra, Sagitta, Aquila, Vulpecula, Cygnus, Delphinus, Equuleus, Cepheus, Lacerta, Pegasus.

SQ1: Sculptor, Phoenix, Cetus, Hydrus, Fornax, Horologium, Eridanus, Reticulum, Caelum, Dorado, Mensa, Lepus, Pictor, Columba.

SQ2: Canis Major, Puppis, Volans, Carina, Pyxis, Vela, Sextans, Antlia, Chamaeleon, Crater, Hydra.

SQ3: Corvus, Crux, Musca, Centaurus, Virgo, Circinus, Libra, Lupus, Norma, Triangulum Australe, Apus, Scorpius, Ara, Ophiuchus.

SQ4: Corona Australis, Scutum, Sagittarius, Telescopium, Pavo, Microscopium, Capricornus, Indus, Piscis Austrinus, Aquarius, Grus, Octans, Tucana.



Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 11:17 pm

IMENA ZVEZDA U SAZVEZDJIMA

Važno je napomenuti i kako se označavaju zvezde unutar sazvežđa. One se obeležavaju prema svojem sjaju, tako da najsjajnija zvezda dobija kao oznaku grčko slovo α i ime ( recimo Alfa Pictoris, najsjajnija zvezda u sazvežđu Pictor), sledeća po sjaju dobija oznaku β i tako dalje. Takođe treba napomenuti da ne dobijau sve zvezde imena na ovaj način, tako da se to koristi samo u slučajevima kada više zvezda u sazvežđu ima isto ime.



Grcki alfabet


Ovaj način označavanja je uveo astronom Džon Bajer 1603 godine, a on se i danas koristi. S druge strane postoje i sazvežđa u kojima i naj sjanjije zvezde imaju imena koja počinju slovom beta (Beta Aquarius), a to je uglavnom slučaj kod sazvežđa otkrivenih tokom 17 i 18 veka, a koja su izdvojena iz drevnih Ptolomejevih sazvežđa. Takođe se koriste i arapska i persijska imena nekih zvezda.


Zvezde u sazvezdju Bika


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 11:07 pm

PODELA SAZVEZDJA

Moderna podela od 88 sazvežđa je prihvaćena 1922. godine od novo ustanovljene Internacionalne astronomske unije (IAU). Ipak tada još nisu bile strogo određene granice među sazvežđima.

Kada je IAU objavila svoju zvaničnu listu od 88 sazvežđa u njoj se za svako sazvežđe našla standardna skraćenica od tri slova latinskog naziva. Isto tako je postignut dogovor o korišćenju genitiva latinskog imena da bi se standardizovao položaj zvezde u određenom sazvežđu. Tako na primer, zvezdu alfa u sazvežđu Zeca (Lepus), astronomi od tada zovu Alfa Leporis i skraćeno je obelezavaju sa a Lep.


Kvadranti služe da se grubo odredi položaj određenih sazvežđa. Celokupna nebeska sfera je podeljena na severnu i južnu poluloptu, koje su dalje podeljene na 4 dela, takozvana kvadranta. Dakle imamo po četiri kvadranta u okviru svake polusfere, koji zauzimaju luk od po 6 sati, kako bi se zaokružio ceo dan:
Prvi kvadrant: 0-6 h
Drugi kvadrant: 6-12 h
Treći kvadrant: 12-18 h
Četvrti kvadrant: 18-24 h

Kvadranti se označavaju velikim slovima N (severna polusfera) ili S (južna polusfera) uz dodatak slova Q (kvadrant) i njegovog broja. Tako se, na primer, sazvežđe Andromeda nalazi u kvadrantu NQ1.


Kvadrant sazvezdja Andromede

Osim glavne podele na sazvežđa vidljiva sa severne ili južne Zemljine hemisfere, postoje još i podela na cirkumpolarna i anticirkumpolarna sazvežđa, kao i na sazvežđa prema godišnjim dobima, odnosno onda kada se najbolje vide.

Cirkumpolarna sazvežđa su ona sazvežđa koja se mogu videti u svako doba dana ili noći, i to zbog svojeg položaja. Naime zbog rotacije Zemlje sva sazvežđa izlaze na istoku, a zalaze na zapadu i to su uobičajena, odnosno anticirkumpolarna, sazvežđa koja se vide noću. Osim toga anticirkumpolarna sazvežđa se nikada ne mogu videti sa određene tačke na Zemlji. Međutim cirkumpolarna sazvežđa se nalaze najbliže Polarnoj zvezdi, oko koje prividno rotira Zemljina osa, te su stoga vidljiva u svako doba dana i ona se uvek vide sa određene tačke na Zemlji. Među njima su neka od najpoznatijih sazvežđa, kao što su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej, itd...


Cirkupolarna sazvezdja i njihovo kretanje

Osim ove podele postoji i već pomenuta podela na prolećna, letnja, jesenja i zimska sazvežđa. Ova podela je uvedena jer se ova sazvežđa najbolje vide za vreme tih godišnjih doba.

Prolećna - Cancer, Leo, Virgo...
Letnja – Lyra, Cygnus, Aquila
Jesenja – Perseus, Pegasus, Pisces...
Zimska – Orion, Taurus...


Polozaj nekih sazvezdja u nasoj galaksiji - Mlecni Put

Very Happy




_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

SVA SAZVEZDJA

Počalji od Gretta taj Pet Apr 20, 2012 10:50 pm

SAZVEZDJA

Sazvežđa pretstavljaju bliske grupe zvezda, koje zajedno obrazuju neki imaginaran lik kada se spoje zajedno zamišljenim linijama. S druge strane, u astronomiji, sazvežđa pretstavljaju jedan deo neba koji sadrži sva nebeska tela koja se u njemu nalaze. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). U prošlosti je pojam sazvežđa bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Najstarija zvezdana „mapa“ severne hemisfere je otkrivena 1979. godine u Nemačkoj. Ona pretstavlja sazvežđe Orion, urezano na kost mamuta. Njegova starost se procenjuje na oko 32.500 godina. Na zidovima pećine Lasko se, pored fantastičnih crteža životinja, mogu naći i ctreži zvezdanog jata Plejade, a njihova starost se procenjuje na 10.000 do 33.000 godina. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2.000 godina pre naše ere u starom Vavilonu.


Deo tabllica iz Vavilona sa klinastim pismom o zvezdama

Danasnja savramena podela neba vodi poreklo iz 150. godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. Samo delo se sastojalo od 13 knjiga koje su pokrivale razne oblasti od matematike do astrologije i naravno, astronomije. Što se tiče zvezda, najzanimljivije su knjige VII i VIII. U njima je objašnjeno kretanje zvezda i nalaze se opisi 1022 tada poznate zvezde, kao i njihovi položaji u sazvežđima. Osim toga, on je iskoristio i Hiparhovu podelu zvezda prema njihovom sjaju. Ovo delo je dugo vremena bilo osnova za sva dalja istraživanja zvezda i zvezdanog neba. Za najstariju evropsku zvezdanu kartu se smatra delo "De Composicione Spere Solide" pisano na pergamnetu iz 1440. godine, koje je poslužilo za prvu štampanu zvezdanu mapu iz 1515. godine. Kasnije mnogi astronomi počinju da usavršavaju Ptolomejeve mape, a za najvažnijim se smatraju zvezdani atlas "Uranometrija" Džona Bajera iz 1603. i "Atlas Firmamentum Sobiescianum" Helvecijusa iz 1690. godine. U ovim atlasima su i izvedene prve promene u Ptolomejevim mapama, kada su neka od njegovih sazvežđa podeljena na nova.


Fragment iz knjige: "Atlas Firmamentum Sobiescianum"

Ptolomejeva lista je ostala praktično nepromenjena do kraja 16.-og veka kada su dva holandska moreplovca: P. Kejser (Pieter Keyser) i F. de Houtman (Frederik de Houtman) dodali još 12 novih sazvežđa oko južnog nebeskog pola. Vek kasnije sedam novih sazvežđa na severnom nebu je upisao i poljski astronom J. Hevelijus (Johannes Hevelius), smestajuci ih između već postojećih. U 19.-om veku Francuski astronom N. Laceil (Nicolas Louis de Lacaille) je postavio 14 dodatnih konstalacija na južno nebo i podelio veliko Ptolomejevo sazvezđe Argo Navis na tri manja: Carina (Kobilica), Vela (Jedro) i Puppis (Krma).

Početkom evropskog doba, otkrića i velikih putovanja u 16 veku, počele su da se javljaju i prve zvezdane mape južne Zemljine hemisfere. Prve zapise o novim sazvežđima su napravli kartografi na osnovu zapisa dvojice holandskih pomoraca, Pietera Dirkszoona Keysera i Fredericka de Houtmana, koji su 1595 zajedno putovali za Holandsku istočnu Indiju. Njihove zapise je prvi objavio Jodocus Hondius 1601 godine na svojoj mapi sa 12 novih južnih sazvežđa. Posle toga se ova sazvežđa pojavljuju i u Uranometriji Džona Bajera iz 1603 godine. Uranometrija je pretstavljala prvi zvezdani atlas koji je u sebi objedinjavao sva dotada poznata sazvežđa severne i južne hemisfere. Osim toga u njemu je prvi put upotrebljen i Bajerov sistem za označavanje naj sjajnijih zvezda u sazvežđima, korišćenjem slova grčkog alfabeta. Ovaj atlas se sastojao iz 48 mapa Ptolomejevih sazvežđa, mape sazvežđa južne hemisfere i dve mape koje su prikazivale celokupno zvezdano nebo u stereografskoj polarnoj projekciji.


Sledeći značajniji zvezdani atlas objavljuje Johannes Hevelius (Firmamentum Sobiescianum) 1690 godine. Ovaj atlas se sastojao od 56 duplih strana, a posebno se izdvajaju strane sa južnim sazvežđima, jer je na njima povećana tačnost pozicije zvezda na nebu. Osim toga Hevelius je uveo još 11 novih sazvežđa kako bi olakšao navigaciju pomoraca.

Ono što je iznenadilo prve Evropljane koji su putovali „ispod“ ekvatora, su bile velike tamne mrlje na zvezdanom nebu. To su bili rubni delovi naše galaksije, Mlečnog puta, koji su bolje vidljivi sa južne hemisfere. Istovremeno su kulture sa južne hemisfere, pre svega Inke i Aboridžini, identifikovali ove tamne nebule i u njima počeli da traže različite oblike životinja. Najpoznatija je bila svakako Emu na nebu, u okviru kojeg se nalazi nekoliko sazvežđa.


Crtez sazvezdja juznog neba iz 1661. godine

Very Happy





Poslednji izmenio Gretta dana Pet Apr 20, 2012 11:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6999
Points: 12097
Reputation: 102
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 96
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu