PLAVI FORUM

GLAVNE ZVEZDE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Čet Jan 08, 2015 8:24 pm


HD 140823 - NAJSTARIJA ZVEZDA U SVEMIRU


Tim astronoma je uz pomoć Nasinog svemirskog teleskopa na pragu otkrića „krštenice“ zvezde koja sija na nebu univerzuma veoma dugo…

„Otkrili smo da je u pitanju najstarija poznata zvezda, a i vreme njenog nastanka je sada prilično sigurno određeno“, kaže Hauard Bond sa Univerziteta u Penslivnaji.

Zvezda bi mogla da bude stara oko 14.5  milijardi godina (plus minus 0, 8 milijardi godina), što je na prvi pogled čini čak starijom od univerzuma, koji prema trenutnim računicama ima oko 13, 8 milijardi godina. Istraživanja iz 2000 godine već su otkrila ovo nepoklapanje, a na prema tadašnjim procenama, zvezda je stara čak 16 milijardi godina.

„Možda je kosmologija pogrešila, ili je fizika pogrešila, a možda je pogrešno procenjena udaljenost zvezde“, kaže Bond. „Zato smo zadali sebi zadatak da precizno odredimo udaljenost“.

Zvezda nazvana HD 140283,  otkrivena je pre više od jednog veka, zahvaljujući velikoj pokretljivosti i brzini prelaska preko neba. Pokretljivost je dokaz da  je zvezda samo povremeni prolaznik u našem zvezdanom komšiluku. Njena orbita je vodi kroz galaksiju iz udaljenog jata zvezda koje okružuje Mlečni put. Zvezda je u prvoj fazi pretvaranja u crvenog patuljka, a može se videti uz pomoć dvogleda, kao sedmi po veličini objekat u sazvežđu Vage.

Nove opservacije svemirskog teleskopa Habl imale su za cilj da precizno definišu udaljenost, za koju se ispostavilo da iznosi 190,1 svetlosnu godinu. Bond i njegov tim izveli su merenje uzimajući u obzir trigonometrijsku paralaksu, a svoje rezultate su objavili u časopisu Astrophysical Journal Letters. Kada je udaljenost precizno određena, mogla je da se odredi i sjajnost zvezde, koja je ključna za izračunavanje godišta.

Bondov tim uspeo je da smanji mogućnost greške na minimum, a dalja istraživanja koja će se bazirati i na merenju kiseonika, mogla bi doneti još preciznije rezultate.

„Kada se sve različite metode iskombinuju dolazimo do starosti od 14,5 milijardi godina, a uz mogućnost greške, ovo godište se u suštini poklapa sa starošću univerzuma“, rekao je Bond. „Ovo je najbolja zvezda na nebu za precizno datiranje, zbog njene blizine i sjajnosti“.

Zvezda Metuzalem doživela je brojne promene tokom svog životnog veka. Najverovatnije je nastala u drevnoj patuljastoj galaksiji, koja se vremenom širila i spojila sa Mlečnim putem pre oko 12 milijardi godina. Zvezda je od tog događaja zadržala svoju izduženu orbitu.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 2:05 am

ETA CARINAE

U ne tako dalekom susedstvu na oko 7500 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvezdju Carinae (kobilica) nalazi se jedna veoma neobicna zvezda koja je vidljiva samo sa juzne Zemljine polulopte.

Eta Karine je gigant među gigantima. U celoj galaksiji takvih zvezda ima svega nekoliko desetina (prema skoro 400 milijardi drugih). Da se nalazi na mestu Sunca, progutala bi sve planete zaključno sa Jupiterom. Njen prečnik iznosi 11 astronomskih jedinica, što je preko jednu i po milijarde kilometara. Sija pet miliona puta sjajnije od Sunca, a oko sebe se obrće brzinom koja dostiže 90% od teorijskog maksimuma. Eta Karine spada u najmasivnije zvezde u čitavom univerzumu. Da je malo veća, već ne bi bila moguća. Njena masa odgovara masi 100 do 120 Sunca. Sunce je po svemu samo tačkica pored nje.


Eta Karine je najopasnija zvezda na našem nebu. Sudbina Ete Karine je da umre mlada. Prosečne zvezde žive više milijardi godina, ali Eta, kao i sve gigantske zvezde, suviše brzo sagoreva svoje gorivo i zato će postojati ukupno svega nekoliko miliona godina. Eta Carinae pokazuje znake nestabilnosti još od vremena Njutna, da bi oko 1843. postala druga zvezda po sjaju, odmah posle Sirijusa. Pošto je stvorena pre oko 2,6 miliona godina njen život se primiče kraju. A njen kraj će biti dramatičan. Ona će se razneti u sopstvenoj eksploziji kao supernova i taj događaj će upamtiti cela galaksija. Bljesnuće sjajem stotine milijardi zvezda, a njeni smrtonosni zraci pojuriće brzinom svetlosti do granica galaksije i to bi bio sigurno najspektakularniji astronomski događaj u istoriji savremene civilizacije. Sjaj zvezde bio bi toliki da bi bila vidljiva i tokom dana, a noću bismo mogli da čitamo pod njenim osvetljenjem. Iako je Eta Carinae daleko da bi eksplozija direktno uticala na Zemlju, potencijalnu opasnost za našu planetu moglo bi predstavljati visoko energetsko gama zračenje koje bi moglo oštetiti ozonski omotač, telekomunikacione i druge satelite, i bilo velika opasnost za astronaute. Pune posledice koje bi ovakav događaj imao po okolinu i život na Zemlji još uvek su predmet diskusija. Na našu sreću, eksplozija Eta Carinae bi verovatno bila asimetrična i glavni udar ne bi bio usmeren ka našoj planeti, tako da bi Zemljani mogli mirno uživati u ovom zvezdanom vatrometu.



Ovako ce izgledati oblast na nebu posle eksplozije Eta Karine

Ne zna se kada će Eta Karine eksplodirati. Procene su veoma široke i kreću se od danas do milion godina u budućnosti. S obzirom da je Eta od nas udaljena 7,5 hiljada svetlosnih godina, možda nje već i nema, samo to još ne znamo. Astronomi pokušavaju da uoče simptome koji najavljuju taj razoran događaj. Nalaze se u ulozi vulkanologa koji se trude da predvide erupciju vulkana, pa gledaju njegovo grotlo i kaldere, osluškuju tlo, mere svaki titraj. Problem je što Eta simptome koji prethode eksploziji pokazuje već više od dva veka. Zbog svoje ogromne mase i strahovito brze rotacije ona je izuzetno nestabilna. Kada ju je Edmond Halej posmatrao, 1677, imala je sjaj četvrte magnitude, da bi nakon 1730. postala najsjajnija zvezda u svom sazvežđu. Posle toga njen sjaj je više puta upadljivo opadao i rastao, a onda se, sredinom 19-tog veka, s njom nešto strašno dogodilo posle čega je silovito bljesnula i postala najsjajnija zvezda na noćnom nebu (-0,8 m), ako se izuzme Sirijus, koji nam je skoro hiljadu puta bliži. Bilo je to 1843. U to vreme niko nije znao šta se to zvezdi desilo. Količina zračenja koje je Eta tada ispustila bila je ravna onoj koja nastaje pri bljesku supernove. Međutim, taj događaj Eta Karine je preživela. U novije doba astronomi su zabeležili slične događaje sa drugim zvezdama. Oktobra 2004. u 77 miliona svetlosnih godina dalekoj galaksiji, UGC 4904, opažena je snažna erupcija zvezde i u prvi mah astronomi su poverovali da je u pitanju bila supernova. Ali bila je to lažna supernova i zvezda je nastavila svoj život. Uništena je, međutim, u eksploziji dve godine kasnije. Tada je dobila oznaku SN2006jc. Misterija oko događaja iz 1840-tih je rešena vek i po kasnije. Na snimku Ete Karine koji je načinio Hablov teleskop 1994. vide se dva ogromna polarna mehura koje je zvezda ispustila 150 godina ranije.


Ovi mehurovi svedoče o zadivljujućoj sili kojom raspolaže Eta Karine. Svaki od ta dva mehura stotinama puta je veći od Sunčevog sistema, a izbačeni materijal se širi brzinom od 2,4 miliona kilometara na sat. Neki su u obliku ova dva mehura videli lik zdepastog čoveka, pa je otuda ta magličasta tvorevina dobila latinski naziv Homunculus (čovečuljak).

Postoje nesuglastice oko nastanka Čovečuljaka jer neki astronomi smatraju da on nije direktna posledica obesnog izliva sa same Ete Karine. Početkom ovog veka astronomi su spekulisali sa mogućnošću da je ova zvezda zapravo dvojna i da ima svog pratioca. Da bi se ta teorija proverila 2003. je organizovano veliko posmatranje Ete Karine u koje su bili uključeni svi raspoloživi veliki teleskopi, i zemaljski i svemirski. Posmatranja u radio i X zračnom delu spektra pokazala su oscilacije sjaja u periodu od nešto preko pet godina što je sugerisalo postojanje pratioca koji u tom periodu obilazi primarnu zvezdu. Međutim, potvrda da pratilac zaista postoji stigla je oktobra 2005. sa Nasinog UV satelita FUSE. Pratilac, Eta Karine B, je manja, ali toplija zvezda koja oko primane zvezde kruži po veoma ekscentričnoj orbiti na prosečnoj razdaljini od 11 astronomskih jedinica. Po nekim pretpostavkama veliki izliv materijala od pre 150 godina je nastao usled odbacivanja spoljnih slojeva komponente B. Ali i pored postojanja pratioca, A komponenta je i dalje jedna od najmasivnijih zvezda. Sada se procene njene mase kreću od oko 100 do 120 masa Sunca.

Ono što astronome, a i ostatak upućenog čovečanstva, interesuje jeste kakve posledice će eksplozija Ete Karine imati po nas. Postoje razni scenariji. Po jednom snažni gama zraci sa Ete će zbrisati gornje slojeve Zemljine atmosfere, one koji nas inače štite pogubnih kosmičkih zraka. Bez sumnje ta opasnost postoji, ali naučnici koji s manje panike proučavaju ovu zvezdu tvrde da je ona ipak jako daleko da bi ugrozila život na Zemlji. Bljesak supernove je suviše kratak da bi značajnije uticao na našu atmosferu i posledice bi osetili samo astronauti koji se u momentu stizanja zraka sa Ete nalaze u svemiru. Izvesna oštećenja bi pretrpeli i neki sateliti.

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:51 am

NAJVECA ZVEZDA U SVEMIRU - VY CANIS MAJORIS


Prvi poznati zapis o ovoj zvezdi nalazi se u Lalandeovom katalogu zvezda iz 1801. godine. To je crveni superdžin u sazvežđu Veliki Pas (Canis Majoris), udaljen oko sest hiljada svetlosnih godina od nas. To znaci da mi ovu zvezdu danas vidimo kako je izgledala pre sest hiljada godina. Ona se na nebu nalazi u neposrednoj blizini zvezde Sirijus.


Polozaj zvezde VY Canis Makojis u sazvezdju Veliki Pas

Veličina ove zvezde nije precizno utvrđena ali u poređenju sa njom naše Sunce je tek jedna bledunjava tačkica. Računa se da je njen poluprečnik između 1.800 i 2.100 puta veći od poluprečnika Sunca, što je grubo racunano oko 2,7 milijarde kilometara. To su velicine koje su nasem umu tesko pojmljive, a graficki veoma tesko mogu da se prikazu zbog ogromne razlike u velicini izmedju Sunca i ove zvezde. Da se V Canisa Majoris nalazi na mestu Sunca, progutala bi sve planete zaključno sa Saturnom.


Pokusaj grafickog poredjenja VY Canisa Majoris sa nasim Suncem

Zvezda je toliko velika, da je svetlosnom zraku potrebno skoro tri sata da obidje ovu zvedu. U celom svemiru ne postoji vece gasovito telo od ove zvezde. Ujedno ona je najsvetlija i zrači pola miliona puta jače od Sunca.


VY Canis Majoris medju ostalim zvezdama

Ipak, na našem nebu, ta zvezda je gotovo neprimetna. Razlog tome je veliki oblak prašine koji je sama zvezda u više navrata izbacila u poslednjih hiljadu godina a koji apsorbuje većinu vidljivog zračenja koja struje ka nama.


Oblak prašine i gasova koje je izbacila zvezda VY Canis Majoris

Za razliku od većine supergiganata koje se nalaze u binarnom ili višestrukom sistemima zvezda VY CMa je usamljena. U periodu od dve hiljade dana menja svoj sjaj i nalazi se u katalogu promenjljivih zvezda.



Video:
Poredjenje velicine zvezda,
Sunce, udaljeno 8 svetlosnih minuta od nas,
Rigel, udaljen 800 svelosnih godina od nas,
VY canis Majoris, udaljen 6.000 svetlosnih godina od nas:

Video: 03 min. 02 sec.
http://www.youtube.com/watch?v=c8CgDGhYKe8&feature=player_embedded


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:47 am

PLEJADE (VLAŠIĆI)


Na nebeskom svodu, zvezdano jato Plejade - ili u srpskom narodu znane kao Vlašići, se nalaze u blizini zvezdanog jata Hijada u sazvežđu Bik. To je mlado otvoreno ili rasejano zvezdano gnezdo, udaljeno 450 svetlovnih godina od nas I sadrzi stotine zvezda u sebi. Golim okom je moguće videti devet najsjajnijih zvezda u njemu koje često nose naziv i Sedam mitskih Plejada, a astronomi su dodali još i Pleonu i Atlantidu. Ovo jato je predivan prizor posmatran dvogledom ili manjim teleskopom. Njihova astronomska oznaka je M45.


Plejade na zvezdanom nebu

Nas narod za Plejade zna od davnina, ali ih zove svojim imenom: Vlasici, odn. (redje) Vlascici. Naziv mozda dolazi od staroslovenskog imena za ove zvezde: Vlasezelisti (odnosno u drugim varijantama: Vlasozelisti, Vlasozilisti itd.). U Rusiji ih opet zovu Volosozari (a i Babino sazvezdje) sto dolazi od imena starog slovenskog boga Volosa. Vlasici, odn. Volosici, bi u tom slucaju bili sinovi ovog boga.


Slovenski bog Volos

Vlasici se pominju u vise narodnih prica i pesama. Po jednoj prici Vlasici su duse sedmoro umrle dece nekog cara. Po drugoj to su pet zmajeva, jedan rob i careva kci. A najpoznatija je vec pomenuta prica o Vlasima koju su oteli vrlo lepu devojku Mizulinku, pa ih je Bog, posle neutesnog placa njene majke, prikovao za nebo "da ih svet spominje doklen bude sveta". Po ovoj prici zvezde u Vlasicima se zovu Mile, Mileta, Vule, Vuleta, Skor-Bora, Barisa, a sedma je Mizulinka.

U mnogim narodnim pesmama i pripovetkama nebeska tela su antropomorfizovana. U nekim od tih predanja srecemo Veneru koja se "hvali kako je prose za Vlasice". Vlasice, odnosno Plejade, mnogi narodi, pa i nas, koriste za odredjivanje doba noci ("na tanku tancatu vlas").


Polozaj Vlasica u Sazvezdju Bika u odnosu na planetu Veneru

Pojava Vlasica na nebu o Petrovdanu znacila je dolazak zore te je narod u to doba noci odlazio na kosidbu. Oko Bozica Vlasici pred zoru zalaze pa je to bio cas za ustajanje.

Narod kaze da se Vlasici ne vide od Djurdjevdana do Petrovdana te tako oni "otvaraju leto a zatvaraju zimu". Postoji i izreka da "djurdjevska zora Vlasice zatvara, a vidovdanska zora Vlasice otvara" otuda sto se ove zvezde prvi put u godini vide uoci Vidovdana.


Vlasici

Veruje se da je ovo zvezdano jato “zajedno” tek “od skoro” – nekih 100 miliona godina, što predstavlja samo pedeseti deo života našeg Sunca.

Teleskop u sastavu orbitirajuće ROSAT opservatorije, koji je imao zadatak da vrši snimanja Plejada u X–spektru, video je impresivnu sliku. Na slici dole, zraci najniže energije dati su u vidu crvene boje, zraci srednje energije u vidu zelene, a oni sa najvišom energijom u vidu plave boje. (Zeleni kvadratići označavaju pozicije 7 najsjajnijih i najpoznatijih zvezda). S obzirom na njihovu udaljenost, sirina slike je oko 10 svetlosnih godina, dok je samo jato oko 10 puta vece. Slika je siroka oko 1,5 stepeni, što je oko tri puta veće od ugaone sirine Meseca.


Fotografija Plejada kroz X-zrake

Zvezde u Plejadama viđene pomoću X zraka su ekstremno vrele, sa razredjenom spoljnom atmosferom zvanom korona. Zvezde najslabijeg sjaja u sazvezdju su jos uvek 40 puta sjajnije od Sunca kada bi se nalazilo na toj daljini, a najsjajnija zvezda, Alcyone je oko 1.000 puta sjajnija od Sunca. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:44 am

SIRIJUS


Sirijus je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Stari Egipćani su zvezdu Sirijus zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila, jer su one počinjale sa pojavom Sirijusa na nebu, a to je ujedno i oznacavalo početak nove godine. Posmatranjem dolaska Sirijusa Egipcani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, to jest da godina traje za cetvrtinu duze nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju ce mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara. Heleni i Rimljani su Sirijus dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem cije se sazvezdje nalazi u blizini. Sirijus se od davnina zove i Pasja zvezda, jer pripada sazvezdju Velikog psa. U susedstvu je i sazvezdje Mali pas. Oba, po mitu, predstavljaju lovacke pse lovca Oriona. Zvezda Sirijus se u nasim krajevima moze videti od jeseni do proleca, ali posto ona lezi ispod nebeskog ekvatora, uvek je prilicno nisko iznad naseg horizonta, pa njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazusnih slojeva uzrokuje lake promene njene boje.



Fotografija Sirijusa

Udaljenost Sirijusa od nas je oko 8,3 svetlosne godine, sto je cini jednom od nama najblizih zvezda. Mi ovu zvezdu vidimo onako kako je ona izgledala pre 8,3 godine, jer je toliko potrebno svetlosti da doputuje od te zvezde do nas. Sirijus A je bela zvezda i relativno je mlada zvezda. Ime Sirius verovatno dolazi od grcke reci u znacenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Suncevog sistema.

Sirijus ima svog pratioca. Glavna zvezda se obelezava sa Sirijus A, a pratioc sa Sirijus B.

Postojanje Sirijusa B je naucno potvrdjenoi tek sezedestih godina dvadesetog veka uz pomoc veoma jakih astronomskih teleskopa i specijalnih filtera. Sirijus B se krece po izduzenoj elipticnoj putanji oko Siriusa A u periodu od 49,98 godina. Zadnje maksimalno rastojanje bilo je 1975. a sledece ce biti 2025. godine. Sirius B je tezak za osmatranje zbog zaslepljujuceg sjaja Siriusa A. Ipak, pomocu dobrog teleskopa i sa specijalnom blendom, moguce ga je snimiti.

Sirius A i Sirius B

Masa Siriusa B je nezanatno manja od mase Sunca, a sjaj 500 puta manji od sjaja Sunca (od Siriusa A je 10.000 puta manji). Precnik ove zvezde je skoro 50 puta manji od precnika Sunca i iznosi oko 32.000 km (Zemljin precnik iznosi 12.756 km). Tako velika masa u malom precniku zvezde rezultira ogromnom gustinom. Gustina Siriusa B je vise od 100 hiljada puta veca od gustine vode. Supena kasika toliko zgusnute materije, na Zemlji bila teska 2,5 tone! Za astrofiziku ova zvezda je od velikog znacaja jer je to prvi beli patuljak koji je ikada otkriven.

Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog zivota jer je potrosio svoje gorivo i u njemu su prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda jos uvek svetli samo zato sto je jos topla.

Sirijus A je vidljiv i sada u zimu, a na nebu se ovako pronalazi: Prvo treba pronaci sazvezdje Orion. On se u zimu nalazi pri dnu horizonta i izgleda kao oklop koji se nosio u starorimskoj vojsci. Na njegovoj sredini, na mestu gde je „pojas“, nalaze se tri veoma sjajne zvezde.

Izgled Oriona na zvezdanom nebu

Ako pogledom produzimo u pravcu te tri zvezde do sledece najsjajnije zvezde na nebu, naicicemo na zvezdu Sirijus. Evo, kako to sematski izgleda:


U antičko doba ove tri zvezde su nazivali imenom: "Tri kralja". Prava linija koju Sirijus i "Tri kralja" formiraju seče liniju horizonta u tački iz koje se 21. decembra u zoru pojavljuje Sunce. Pored imena za zvezdu, "Sirijus" je naziv koji se ranije vezivao za različite pojmove. Stanovnici Arapskog poluostrva, nekada su svojim vodjama dodavali ispred imena prefiks "sirijus", što je značilo "vodja". U Indiji je Sirijus bio sinonim za "lovca na jelene" ili predvodnika u lovu. Rimljani su imenom Sirijus nazivali cuvara podzemnog sveta - po analogiji na egipatskog Anubisa koji je prevozio duse preminulih rekom do sveta mrtvih. U doba ranog hriscanstva, prilikom tumacenja natprirodnih pojava govorilo se da je Sirijus mesto gde obitava Lucifer i njegova svita. U srednjem veku ime Sirijus se cesce koristilo za mesta a manje za licnosti.

Postoje i određene zanimljivosti u vezi sa Sirijusom. Piramide u Egiptu, su raspoređene kao i zvezde koje se nalaze u sazvežđu Oriona, usmerene ka zvezdi Sirijus u sazvežđu Velikog psa.


Takodje postoji neobicna prica o zvezdi Sirijus i africkom plemenu Dogon, koje vekovima neguje kult ove zvezde. http://plavi.bigforumpro.com/t100-pitanja-bez-odgovora#3631

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:41 am

ZVEZDA SEVERNJACA (POLARIS)


Zvezda severnjača se nalazi u sazvezdju Veliki Medved (ili Velika Kola) i predstavlja sistem sastavljen od 3 zvezde. Najsjanija je Polaris A. Oko Polarisa A orbitiraju druge dve zvezde – bliža Polaris Ab i dalja Polaris B.



Slika pokazuje vezdu Severnjacu
sa njenim pratiocem – Polaris Ab

Severnjaca je trenutno zvezda (odnosno zvezdani sistem) najbliza severnom nebeskom polu, zbog cega se moze koristiti za orijentaciju. Na nebu moze da se nadje uz pomoc donje skice. Sazvezdje Velika Kola (zato sto lici na seoska kola kojima se prevozilo seno), ima nekoliko sjajnih zvezda. Najmarkantnije zvezde su u prednjem delu kola koje, kada bismo ih povezali zamisljenom linijom, izgledaju mao luk. Sazvezdje Velikih Kola je obelezeno ovde crvenim zvezdama. Ako pratimo pogledom zadnje dve zvezde na Kolima, prikazano zelenom linijom, do prve sledece zvezde, nacicemo zvezdu Severnjacu. Sazvezdje Mala Kola ima relativno neupadljiva zvezde, pa zato nije pogodno za orijentaciju, dok se Velika Kola veoma lako nalaze na nocnom nebu, dovoljno je samo da podignemo glavu navise, posto je ovo sazvezdje u centralnom delu neba, lako cemo da ga prepoznamo.


Severnjaca se nalazi iznad severnog pola Zemlje i tako nam pokazuje strane sveta i longitudu mesta odakle je posmatramo. Kada se krecemo prema severu ova zvezda je sve visa na nebu. Na severnom polu je u zenitu.

Ovaj polozaj na nebu Severnjaca ima samo privremeno. Zbog kretanja galaksije, nebeski polovi ne miruju vec prave krugove po nebu. Zbog toga je i Severnjaca samo privremeno nasa polarna zvezda, za ovo vreme u kome mi sada zivimo. U vreme izgradnje Keopsove piramide u Gizi, polarna zvezda je bila Tuban (Alfa zvezda u sazvezdju Zmaja, koja se vidi sa juzne nebeske polulopte) o cemu postoji i zapis iz 2849. godine pre nase ere. Tuban je od severnog nebeskog pola tada bila udaljena oko 2° i imala je cetri puta jaci sjaj nego danas, jer inace ne bi bila dovoljno uocljiva za orijentaciju.

Tri hiljade godina kasnije Odisej se, kako prica Homer, vec upravljao po drugoj zvedi. To je bila zvezda Kohab Beta zvezda u sazvezdju Mala Kola), tada je bila oko 7° daleko od nebeskog pola. U isto vreme nasa Severnjaca je od iste tacke na nebu bila udaljena oko 15°.


Ulogu polarne zvezde Severnjaca je dobila u XV veku, jer se tada priblizila nebeskom polu na 4°. Doduse, za odredjivanje geografske sirine mesta koristila se i ranije. O tome postoji jedan zapis koji potice od Marka Pola (1254-1324). Kao navigcionu zvezdu Severnjacu koristili su zatim i portugalski moreplovci, a koristio ju je i Kolumbo prilikom svojih cuvenih putovanja ka Novom svetu. Polaris je zuti gigant, 2.200 puta je sjajnija od Sunca. U njenom jezgru je zavrsen proces hidrogenske fuzije i zvezda sada prolazi kroz fazu nestabilnosti, pa zato pulsira u periodu od 3,97 dana. U tom periodu njen sjaj se neznatno menja.

Razni nazivi za zvezdu Severnjacu su: Polaris; Alruccabah; Cynosura; Phoenice; Lodestar; Pole Star; Tramontana*; Angel Stern; Navigatoria; Star of Arcady;Yilduz; Mismar; North Star; Stella Maris; Polarissima; Poljarnaja....U nasim krajevima su se odomacili nazivi: Severnjaca, Severnica, Polarna zvezda, Polara, Polarnica....

Kada se otvori blenda fotografskog aparata i ostavi nekoliko sati nocu upravljena u zvezdu severnjacu, na filmu ostaje zabelezeno kretanje neba, u stvari rotacije Zemljine kugle. Na fotografiji dole je u centru Zvezda Severnjaca, a linije oko nje su zvezde koje su se pomerile u tom vremenu dok je blenda bila otvorena.



Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:40 am

ALFA KENTAURI


Zvezda Alfa Kentauri ili Toliman je najsjajnija zvezda u sazvežđu Kentaur koje je vidljivo samo sa juzne Zemljine polulopte. Iako je najbliža zvezda Zemlji (posle Sunca) nalazi se na 4,3 svetlosne godine od Zemlje, sto znaci da mi ovu zvezdu vidimo onako kako je ona izgledala pre 4,3 godine.



Polozaj zvezde Alfa i Beta Kentauri sematski prikazano

Alfa Kentauri je trojni sistem, i sastoji se od tri zvezde koje medjusobno kruze jedna oko druge. Zvezda Alfa Kentauri A je zuta zvezda, slicna je Suncu iako je 1,5 puta sjajnije od njega. Poseduje slican jemijski sastav kao Sunce, jedino sto teskih elemenata ima 70% vise i ona je najsjajnija zvezda u tom sazvezdju. Zvezda Alfa Kentauri B je narandzasta zvezda, koja je samo malo hladnija od Sunca, ali ima 50% slabiji sjaj.



Fotografija zvezdanog neba sa zvezdama Alfa Kentauri A i njenog pratioca Alfa Kentauri B


Proksima Kentauri je takozvani “crveni patuljak” i ona je ta zvezda koja je najbliza nasem Suncu. Za nju su naucnici jos nesigurni, da li ona stvarno pripada ovom sistemu zvezda, jer je od glavde zvezde, Alfa Kentauri A, udaljena pet puta vise, nego sto je udaljen Neptun od Sunca.



Ovo je poredjenje medjusobnih velicina zvezda ovog zvezdanog sistema sa velicinom Sunca


Za 28.000 godina, ovaj zvezdani system ce da se priblizi nasem Suncu na oko 3 svetlosne godine i onda ce poceti opet da se udaljava od njega. Sa neke planete koja kruzi oko ovog zvezdanog sistema, nebo bi bilo skoro isto kao sa Zemlje, jer su ostale zvezde jos mnogo dalje od ovog sistema.



Ovako bi izgledalo nase Sunce, posmatrano sa neke planete ovog sistema. Crvena strelica pokazuje njegov sjaj i velicinu


S obzirom na slicnost zvezde Alfa Kentauri A sa nasim Suncem, spekulise se sa mogucnoscu da na nekoj njenoj planeti postoji mogucnost za razvijanje zivota onakvog kakav mi poznajemo.



Planetarni system ovog zvezdanog sistema




Ovako bi izgledao pogled sa jedne moguce planete

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:38 am

ANTARES


Antares je najveca i najsajnija zvezda u sazvezdju Skorpije. Ovo sazvezdje se vidi sa severne Zemljine polulopte. Polozaj Antaresa u sazvezdju izgleda ovako:


Ova zvezda je crvene boje pa cesto dolazi do toga se je se pomesa sa Marsom koji je nasa susedna planeta. I u staro doba se dogadjalo da se od Antaresa misli da je Mars, jer im je polozaj na nebu takav da se nalazi projekciono na slicnom mestu, pa otuda i potice ime ove zvezde, naime – Anti Ares, sto znaci: protivnik Marsa. Ares je grcki bog rata, a Mars je rimski bog rata. Ovo je fotografija zvezdanog neba sa Marsom i Antaresom. Mars nam je mnogo blizi, pa zato izgleda veci:


Zvezda Antares je od nas udaljena 600 svetlosnih godina i pripada klasi crvenih dzinova. Prema Antaresu nase Sunce izgleda kao malecka konfetica po velicini. Kada bise nalazio na mestu sunca Antares bi zauzimao mesto sve do kraja Marsove putanje. To je za nas nezamisliva velicina jednog nebeskog tela. Graficki prikaz ove velicine izgleda ovako:


Pa opet, Antares je tek na 13. mestu po velicini zvezda, sto znaci, da postoje zvezde jos mnogo vece nego sto je ovaj crveni dzin. Jedan primer je zvezda u sazvezdju Malog Psa, sto znaci da kada bi ova zvezda bila na mestu Sunca, ona bi svojim telom dosezala od centra Suncevog sistema do najudaljenije planete – Plutona. U poredjenju sa Antaresom ona izgleda ovako:


Temperatura na povrsini Antaresa iznosi oko 3450°C. Ova zvezda je hladnija od naseg Sunca za 2.500°C, dok je njen sjaj 12.000 puta veci od Sunca. Mi ovu zvezdu zbog njene udaljenosti vidimo kako je izgledala pre 600 godina, jer je svetlosti sa njene povrsine potrebno toliko vremena da dopre do nas. Ovo je fotografija Antaresa na zvezdanom nebu:


Ova zvezda ima jos jednu manju zvezdu koja kruzi oko nje, i koja je mnogo manja po velicini, i slabija po sjaju, pa se zato samo najjacim teleskopima moze uociti. Ovde se vidi poredjenje velicine Antaresa sa ostalim zvezdama, dole levo je nasa konfetica – Sunce.


Antares polako isprava pod uticajem zvezdang vetra koji duva sa njene povrsine i odnosi izvesne kolicine zvezdanog materijala koji vrlo sporo obrazuju malu maglinu oko zvezde. Te magline (koje su uobicajene oko ovakvih dzinova) nisu vidljive golim okom, ali u slucaju Antaresa ovaj oblak je obasjan sjajem Antaresovog pratioca, manje zvezde koja kruzi oko Antaresa. Ovo je teleskopska fotografija te dve zvezde, njihov astronomski naziv je Antares A i Antares B:


Kao i sve zvezde u klasi crvenih dzinova, i Antares je nestabilna zvezda, jer se nalazi na samom kraju svog života. Rezerve goriva (vodonika) ima još samo za neko vreme. On je dovoljno masivan da jednog dana u njemu nastane jezgro bogato gvozdjem i da eksplodira kao supernova, mnogo pre neogo sto bi imao mogucnost da totalno ispari. To se može desiti sada ili za hiljadu, a možda i za milion godina. U svakom slucaju, to bi bio predivan prizor na nasem nebu... Na ovoj fotografiji zvezdanog neba, malo ispod centralnog dela slike na levoj strani je crvenkasta zvezda – Antares. Crvena linija je meteor koji je proleteo za vreme fotografisanja ove zvezde.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Gretta taj Pon Apr 30, 2012 1:32 am

UVOD

Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. One se sastoje od gasova i mi golim okom mozemo da vidimo oko 5000 zvezda, dok sa teleskopom mozemo da vidimo stotine milijardi zvezda. Udaljenosti među zvijezdama su ogromne i mere se svetlosnim godinama. Jedna svetlosna godina je put dug oko 9,46 biliona kilometara koji svetlost predje za godinu krecuci se brzinom od 299 792 458 km/s. Samim time i ostale zvezde koje su udaljene, na primer, 500 svetlosnih godina od Zemlje, mi danas vidimo onako kako su one izgledale pre 500 godina, takoreci, posedujemo vremeplov sedeci u mestu. Posebno fascinantno je kada pomislimo da na nebu gledamo zvezde kako su one izgledale pre par miliona godina, jer su mnoge udaljene bas toliko svetlosnih godina od nas. Neke od njih danas mozda vise ne postoje, jer su eksplodirale mozda, ali ta svetlost jos uvek nije stigla do nas, jer mi vidimo samo njihovu svetlost koja je krenula na put pre par miliona godina.

Svemir je organizovan u sistemima. Jedna galaksija je skup mnogobrojnih zvezda, te zvezde imaju po nekoliko planeta koje se okrecu oko njih, a oko tih planeta se okrecu sateliti. Neke planete ih imaju, a neke ne. Galaksije uglavnom nose ime sazvezdja u kome se iz nase perspektive nalaze. Sazvezdja su skup sjajnih zvezda koje kao rezultat projekcije tacke gledista sa Zemlje obrazuju zamisljene oblike na nebu, kada bi se povezale ravnim linijama. Primer: Sazvezdje Kasiopeja, cije najsjanije zvezde izgledaju kao slovo W.



Stari narodi su, uz pomoc svoje maste, nasumice napravili od najsjajnijih zvezda, razne oblike iz svakodnevnog zivota i mitoloskih prica. Ta podela na sazvezdja je zadrzana do danasnjih dana, jer predstavlja najjednostavniju mogucnost orijentisanja na nebeskoj sferi. Tako danas postoji ukupno 88 sazvezdja koja se vide delom sa severne Zemljine polulopte, delom da juzne. Duz zamisljenog nebeskog ekvatora rasporedjena su 13 sazvezdja, od kojih su 12 takozvani «zodijacki znakovi», dok je 13. sazvezdje Orion, centar gde se nalazi Boziji presto prema staroj mitologiji. Iz ove cisto prakticne potrebe za orijentacijom, nastala je pseudo nauka pod imenom – astrologija. Ona se bazira na tome da rodjenje nekog coveka u zavisnosti od dana kada se rodio, poseduje uticaj sazvezdja koji je vidljiv u zenitu neba u vreme njegovog rodjenja. Medjutim, jedna «sitnica» kvari ovu romanticnu predstavu «zvezdocitaca». Naime, radi se o tome da su sazvezdja, kako ih mi vidimo na nebu, u stvari samo projekcija uzrokovana nasim polozajem na Zemljinoj kugli. Ako uzmemo bilo koje sazvezdje za primer, videcemo da je jedna zvezda u njemu udaljena 3 milijarde kilometara, druga je udaljena 500 milijardi kilometara, a treca mozda hiljadu milijardi kilometara. Tako da nikakva medjusobna interakcija tih zvezda realno nije moguca, pa tako ni uticaj na sudbinu ili karakter nekog coveka.

Italijanski astronom Seki (P. A. Secchi) je 1860. nacinio prvi pokusaj da klasifikuje zvezde na osnovu vizuelnog posmatranja njihovog spektra (boje) tako sto je zvezde podelio u cetiri grupe. Kasnije klasifikacije koje su bile bazirane na foto postupcima omogucile su naravno mnogo finiju podelu. Osnovni empirijski podatci vezani za fizicke osobine zvezda dobijaju se na osnovu merenja i analize zracenja koje one emituju. Izucavanje spektralnih karakteristika zvezda daje nam mozda najznacajnije informacije o zvezdama. Prema tipu i karakteristikama njihovih spektara zvezde su podeljene na spektralne tipove (klase). Osnovni kriterijum klasifikacije je intenzitet i vrsta spektralnih linija (emisionih i apsorbcionih) i pojava razlizitih molekulskih traka u spektrima svake od njh. Kako je hemiski sastav povrsinskih slojeva zvezda prakticno istovetan jasno je da da je temperatura ta koja koja odredjuje stepen pobudjenja atoma i molekula, a to znaci i spektralni tip.
Preko 90% svih zvezda se mogu svrstati u jedan od sedam glavnih tipova spektralne klase. Tipovi su oznaceni slovima preuzetim iz starijeg Hardvardskog sistema.
O B A F G K M
Posto je ovaj sistem klasifikacije dovoljno precizan svaka od ovih osnovnih klasa je mogla biti podeljena u deset podklasa sa precizno razdvojenim karakteristikama. Tako su u okviru klase A razdvojene klase A0, A1, ……, A9. Kriterijum koji se koristi da bi se zvezde razvrstale po ovim klasama je prilicno slozen ali se moze prihvatiti da je karakteristika svake klase postojanje odredjenih tipova apsorbcionih linija u zvezdanom spektru.

KLASA O - linije jonizovanog helijuma (HeII) - plave zvezde
KLASA B - linije neutralnog helijuma (He) plavo – bele zvezde
KLASA A - linije vodonika (H) bele zvezde
KLASA F - manje linija vodonika + linije metala belo – zute zvezde (zelene zvezde)
KLASA G - linije metala zute zvezde (Sunce G2)
KLASA K - pojacane linije metala (K, CaII, Fe, TiII) narandzaste zvezde
KLASA M - linije molekula posebno TiO crvene zvezde

Kao dopuna ovim osnovnim klasama kasnije su pridodate jos i klase R i N.

Medju zvezdama iste spektralne klase mogu postojati znacajne razlike u kolicini energije koju one zrace. Tako je na osnovu ovog kriterijuma izvrsena podela zvezda na sedam klasa emisivnosti, a oznaka klase je rimski broj koji stoji odmah pored oznake spektralne klase.

I - super divovi
II - svetli divovi
III - divovi
IV - poddivovi
V - obicni patuljci
VI - podpatuljci
VII - beli patuljci

Smatra se da zvezde na osnovu svoje velicine i emisivnosti odaju i stanje svoje starosti. Tako se zvezde - patuljci smatraju relativno mladim (nekoliko miliona godina), dok se zvezde – dzinovi smatraju vec starim zvezdama na izdisaju.


Very Happy


Poslednji put izmenio Gretta dana Pon Apr 30, 2012 1:36 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: GLAVNE ZVEZDE

Počalji od Sponsored content Danas u 4:51 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu