PLAVI FORUM

ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Gretta taj Sub Maj 05, 2012 2:43 am



METEORSKI ROJEVI I KISE


Meteorski pljusak odnosno meteorska kiša je nebeska pojava pri kojoj se veliki broj meteora može videti u kratkom vremenskom periodu - tipično nekoliko sati do par dana. Ovi su meteori zapravo svemirski otpad koji velikim brzinama udaraju u Zemljinu atmosferu, pri čemu se na nebu, na putanji meteora, pojavljuju svijetle trake. Većina fragmenata je manja od zrna pijeska, pa ih jako mali broj dospe do tla. Fragmenti koji su dovoljno veliki da prežive pad nazivaju se meteoritima.

Meteorski rojevi nisu isto sto i meteorski pljuskovi. Rojevi padaju nekoliko puta godisnje, dok su pljuskovi su retka pojava, dogode se tek nekoliko puta u jednom veku.


Kako se približavanjem kometa Suncu povećava temperatura na njegovoj površini, led se počinje topiti i topljenjem leda kometa počinje da se raspada pa se letenjem oko Sunca komete raspadaju. Iza njih ostaje trag prašine i komadića stena. Ako kometina orbita preseče Zemljinu i na Zemljinoj putanji ostavi prašinu, Zemlja će svake godine uletati u taj oblak prašine. Zbog trenja vazduha u atmosferi, čestice prašine se zapale i u atmosferi ostave sjajni trag - nastaje meteor. Visina na kojoj nastaju ti tragovi izgaranja je oko 40-80 km. Brzina kojom udaraju u atmosferu je oko 62 km/s (Perseidi), tako da je velika retkost da meteor dođe do tla i postane meteorit.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9497
Points : 14776
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Gretta taj Sub Maj 05, 2012 2:28 am


MESEC POKRIVA JUPITER

Na svom putu preko neba, Mesec stalno pokriva neko nebesko telo, ali posto je Mesec veoma mali, ova pokrivanja se retko dogadjaju. Planeta Jupiter je od Zemlje veca nekoliko desetina puta, a od Meseca, nekoliko stotina puta, ali zato sto nam Je Mesec blizi od Jupitera, mi vidimo vecu povrsinu Meseca, a Jupiter kao sasvim malu tackicu. Tako da se zbog projekcije dogadja da sa nase tacke gledista sa Zemlje, Mesec pokriva Juiter. U godinama 2012. i 2013. dogodice se nekoliko ovih pokrivanja, ali oni se nece videti iz Evrope. Samo dogadjaj od 15, jula 2012. bice vidljiv sa nasih geografskih sirina. Sledeci takav dogadjaj vidljiv iz Evrope, bice 2031. godine.


Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9497
Points : 14776
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Gretta taj Sub Maj 05, 2012 2:26 am

TRANZIT VENERE ISPRED SUNCA

Najzanimljiviji nebeski događaj ove godine godine je svakako tranzit Venere preko Sunčevog diska. Pored lepote ovog tranzita, posebnost se krije u tome da je prethodni tranzit bio 2004. godine, dok će sledeći biti decembra 2117. godine, a nakon toga decembra 2125. godine. Baš iz tog razloga ljubitelji astronomije moraju iskoristiti priliku da isprate ovaj redak astronomski događaj. Dakle, dešava se dva puta u razmaku od 8 godina, pa nakon toga prođe više od 100 godina do sledećeg tranzita, a zatim ponovo dva puta u razmaku od 8 godina.

Merkur i Venera su jedine planete koje su bliže Suncu od Zemlje. Obično, gledano sa Zemlje, prolaze prividno iznad ili ispod Sunčevog diska na svom putu oko Sunca. Ipak, kada se dogodi da je neka od ovih planeta u liniji Zemlja – Venera(Merkur) – Sunce mi vidimo malu crnu tačku kako putuje preko Sunčevog diska, što dugačije nazivamo tranzit određene planete. Za razliku od tranzita Venere, tranzit Merkura je češća pojava i dešava se 13 ili 14 puta u toku jednog veka.


Kako je moguće izmeriti udaljenost do Sunca? Danas, astronomi jednostavno odbijaju radarske signale od Venere i zatim izračunavaju udaljenost između Zemlje i Sunca uz pomoć Keplerovog zakona. Ali u 18. veku, astronomi su morali da budu mnogo preduzemljiviji u izvršavanju svojih merenja. Tadašnji astronomi su putovali celom zemaljskom kuglom upotrebljavajući metode merenja sa različitih osmatračkih mesta.

Taj metod koji se zove triangulacija ili paralaksa. Osmatrajući objekat sa dve međusobno jako udaljene tačke i mereći kako se objekat pomera u odnosu na pozadinu, nepoznata udaljenost do objekta može da se izračuna uz pomoć osnovne geometrije. Princip je isti kao kada držite podignut palac na ispruženoj ruci pa posmatrate kako se njegova uglovna pozicija menja kada ga prvo gledana jednim okom, a zatim drugim. Znajući razmak između svojih očiju, možete izračunati dužinu vaše ruke.


Ovaj metod ipak ne može da se koristi za direktno merenje Sunčeve paralakse, zato što je dan, tj. što Sunce svojim sjajem zasenjuje sve zvezde u pozadini tako da nema ničega sa čime bi se mogla uporediti pozicija Sunca.

Od 05. na 06. juni 2012. godine Venera će proći preko Sunca. To će ujedno biti i najznačajniji događaj u 2012. godini. Iz naših krajeva ce se videti samo završna faza ovoga tranzita. Veneru ispred Sunca moćićemo da vidimo i golim okom, ali uz obavezno korišcenje zaštitnih filtera.


Isto tako, budete li snimali ili promatrali ovaj događaj teleskopom, obratite paznju na treći kontakt Venere sa Sunčevom pločom kada će se koji minut ranije pojaviti poznati efekat "kapljice vode". Kako on izgleda možete pogledati na ovom video snimku koji je napravljen za vrijeme Venerinog tranzita 2004. godine:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=9JPO6nfkrWo

Klikom na ovaj link mozete da dobijete tacno vreme dogadjaja za vasu geografsku sirinu: http://transitofvenus.nl/wp/where-when/local-transit-times/

Ovde ce moci da se UZIVO posmatra dogadjaj preko Evropske svemirske agencije (ESA): http://www.sciops.esa.int/index.php?project=VENUSEXPRESS&page=venus_transit




Very Happy




Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Jun 03, 2012 1:03 pm, izmenio ukupno 4 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9497
Points : 14776
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Gretta taj Sub Maj 05, 2012 2:15 am


POMRACENJE MESECA


ISTORIJAT


Najstarije pomracenje Meseca o kome postoji pisani trag dogodilo se 29. januara 1135. pre n.e. a zapis je sastavljen u Kini.
Cini se da je pravu prirodu pomracenja prvi otkrio Anaksagora, filozof iz Jonije (500-428. g. pre n.e.), koji je ucio da do Mesecevih pomracenja dolazi kada Mesec udje u Zemljinu senku, a da njegova senka opet proizvodi pomracenje Sunca na Zemlji.
Tukidid pominje slucaj iz vremena peloponeskog rata kada Atinjani jedom prilikom nisu isplovili sa sidrista u bitku (iako im je oklevanje moglao naneti samo stetu) jer je u presudnom momentu doslo do pomracenja Meseca.

Aristotel iz posmatranja pomracenja Meseca zakljucuje u svom cuvenom delu O nebu (zapravo sva Aristotelova dela su cuvena:) da je Zemlja loptasto telo jer je senka koju baca na Mesec prilikom pomracenja zaobljena.

U staro vreme Srbi su, ako je suditi po nekim starim zapisima, znali za uzrok pomracenja jer se u tim pisanim spomenicima objasnjava da je Zemlja manja od Sunca i da zato ona ima iza sebe kupastu senku, a Mesec se pomraci kada udje u tu senku i tada on gubi svetlost pa se ne vidi, za razliku od Sunca koje se pomraci kada ga pokrije Mesec i koje ne gubi svetlost. Postoji inace dosta belezaka u srpskim zapisima o pomracenjima Sunca i Meseca.

Prvo i najstarije pomracenje Meseca koje se spominje u starim srpskim zapisima dogodilo se 22. juna 1461. Zatim slede pomracenja iz 20. februara 1570. pa 16. avgusta 1598. itd.


PREDANJA

Ale hoce ponekad, govorilo se u nasem narodu, da navale na Mesec i da ga jedu i otuda mrlje na Mesecu. Prema nekim pricama to se ustvari desava svakog tridesetog dana (tj. kad je Mesec pun) samo se taj dogadjaj ne vidi uvek.

I kod nekih drugih naroda do pomracenja Meseca, a i Sunca dolazi na slican nacin, samo sto je predator razlicit. Tako kod Indusa Sunce ili Mesec proguta demon Ruhaj, kod Egipcana Mesec guta neka vodena zivotinja a Sunce zmijurina Apopi. Kod Kineza je za pomracenja je kriv strasni zmaj.

Zaprvo sto se Srba tice citava stvar oko pomracenja nije bas tako jednostavna jer sem ala postoje i druge nemani koje kidisu na Sunce i Mesec. Nekad je to vukodlak, nekad vestice, a desi se da i djavo tu umesa svoje vrazije papke.

Vestice to rade planski. Prvo jedna doleti, otkine parce Meseca i sakrije ga. Zatim navali druga, pa treca i tako redom. Medjutim Bog onda posalje svoje andjele koji savladaju prvo jednu vesticu i ona onda vrati parce Meseca koje je ukrala, zatim andjeli isto postupe sa drugom vesticom i tako redom sve dok Mesec opet ne postane ceo.


Zna se desiti da od silnih rana Mesec pusti krv, pa se vidi crven. Medjutim neki misle da ova crvena boja potice od krila ala. Ova krila su naime crvena i delimicno providna pa kad ale zaklone Mesec on sa Zemlje izgleda crven. (Prilikom pomracenja Mesec zaista zna biti crven, medjutim naucnici to objasnjavaju drugacije i sasvim suvoparno o cemu mozete citati ovde).

A prica se da djavo iz obesti i vec ne znajuci ni sam kakvo zlo da napravi, pridje krisom Mesecu i hoce da ga ukrade. Samo, andjeli uvek odbrane Mesec.

Ponekad sveti Arandjeo odbrani Mesec od nemani tako sto ga zakloni skutom svoje haljine.

Neki opet misle da je za pomracenje Meseca kriv sveti Ilija (jer je on jednom od gladi jeo Mesec).

Neposredno posmatranje pomracenja je i stetno i to ne samo kad se radi o pomracenju Sunca vec i kad je u pitanju pomracenje Meseca, jer, tvrdi se, i to coveku donosi zlo.


Kako i kod posmatranja pomracenje Sunca za posmatranje pomracenja Meseca koristi se jedana posuda sa vodom u kojoj se zatim uhvati odraz Meseca, i pomracenje se posmatra kao u ogledalu. Posuda naravno treba da bude ćasa. Tako je navodno radila neka baba u okolini Loznice i postigla izvanredne rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gledjosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kazu, bolji ako se radi otepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obicno radile vracare. Neki su trazili da i voda u kojoj se hvata odraz bude narocito, ali se na tome ipak ne insistira suvise.

Nekada je posmatranje pomracenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo siroko rasprostranjeno u narodu. Cak je i sama rec “hvatanje” ili “uhvatiti” postalo sinonim za pomracenje Sunca odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pmracenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je bas to glavni razlog sto niko vise nije u stanju da vidi sva ona cudesa koja su videli nasi stari kada su se Sunce i Mesec “hvatali”.

Na srecu, o tim prizorima imamo sacuvana neka svedocanstva starih vracara. Scene koje one opisuju su dramaticne i okrutne. Veliko crno june, tako kazu, dugih rogova, usiju i repa, ogroman crni vepar duge njuske, krupan crni vuk velikih celjusti i duga repa - svi sa po sest prstiju na nogama - kidisu naizmenicno, u bezumnom besu na Mesec, trgaju ga i odlamaju njegovu parcad. A posle treceg napada sve zivotinje se pretvaraju u ljude sa po sest prstiju i ti ljudi neodoljivom snagom, gvozdenim vilama navaljuju na Mesec i drobe ga.

Ponekad se, opet kazu, mogu ale videti kako se zalecu na Mesec, grizu ga, a njegovi delovi odlecu na sve strane.

A druge vracare i babe vele da vide djavole oko Sunca kad se Sunce pomracuje i da djevoli navaljuju da ga rastrgnu.

I za celo to vreme i Mesec (i Sunce kad se ono pomracuje) trpi uzasne muke i u velikoj je opasnosti. Ljudi se trude da mu pomognu i odbrane ga i zato udaraju u zvona, vicu, galeme, pa i pucaju puskama ne bili oterali nemani . Sigurno je jedno: ovako krupni dogadjaji kao sto su pomracenja Sunca i Meseca ne desavaju se u prirodi bez znacajnih posledica po ljude. U vecini slucajeva oba pomracenja losi su znaci. Pomracenje Meseca predskazuje rat, a pomracenje Sunca i rat ali i druge posasti: glad, kugu, ustanak. Uopste, pomracenje Sunca je znak nevolje za sve hriscane, narocito za Srbe, dok pomracenje Meseca predskazuje zlo za Turke.


KAKO NASTAJE POMRACENJE MESECA?

Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima konusni oblik pošto je Sunce mnogo veće od Zemlje. Duga je u proseku 1 367 650 kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 170 kilometara, što iznosi približno 1°24'. U senku Mesec ulazi samo u vreme uštapa, ali ne uvek. Najčešće on prolazi iznad ili ispod senke pošto njegova staza ne leži u ravni ekliptike. Da bi dakle došlo do pomračenja, nepohodno je da u vreme uštapa Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Ako je u vreme uštapa Mesec u čvoru to znači da se čvor nalazi u senci i da sa Zemljom i Suncem leži u istoj pravoj [drakonički mesec].


Ali pošto je senka široka Mesec će moći da uđe u nju čak i kad nije u svom čvoru. Poluprečnik senke iznosi oko 42', a poluprečnik Meseca (prividni) je oko 15'. To znači da Mesec ulazi u senku čim rastojanje između centra senke i centra Meseca postane menje od 57', a to je opet moguće samo ako je dati čvor od centra senke udaljen manje od 11°, sa jedne ili druge njene strane.


To znači da zona pomračenja iznosi oko 22°, a pošto se senka kreće brzinom od oko 1° na dan (jer Zemlja 360° načini za 365 dana) izlazi da će senka prolaziti kroz ovu zonu oko 22 dana. U tom periodu može Mesec da uđe u fazu uštapa najviše jedanput (sinodički mesec traje 29,5 dana). Znači, ako dođje do uštapa biće jedno pomračenje dok za drugo nema vremena. Sledeća mogućnost nastanka pomračenja desiće se kroz pola godine, ali do pomračenja ni tada ne mora da dođe. Zapravo ima godina bez i jednog pomračenja Meseca, ali se zato zna desiti da ih bude i tri u tekućoj godini. Tada se prvo pomračenje dogodi početkom godine kod jednog čvora, drugo šest sinodičkih meseci kasnije kod drugog čvora, a treće 12 sinodičkih meseci nakon prvog pomračenja opet kod prvog čvora.


TOK POMRAČENJA

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (M1, M2). Naime, oko Zemljine senke prostire se raspršujući krnji konus polusenke koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Ako je odnosni čvor od centra senke udaljen više od 11° sve se time završava, jer Mesec prolazi ispod ili iznad senke. Mi međutim ne razmatramo taj slučaj. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku (M3) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (tok pomračenja posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.



POJAVE

Za razliku od pomračenja Sunca pomračenje Meseca se vidi iz svih krajeva noćne strane Zemlje, pa su zato za jedno isto mesto ova pomračenja češća nego pomračenja Sunca.
Ima jedna pojava koja pomračenju Meseca daje posebnu čar. Naime i pri totalnom pomračenju nešto Sunčeve svetlosti ipak pada na Mesec. To su zraci koji se prolaskom kroz gornje slojeve atmosfere naše planete prelamaju te jače ili slabije razbijaju senku koja pokriva Mesec. Godine 1848. 19. marta desilo se jedno toliko svetlo pomračenje da se verovalo kako do pomračenja nije ni došlo. Opet 10. juna 1816. za vreme pomračenja Mesec se golim okom uopšte nije mogao videti jer je senka bila veoma tamna.
Ali ima nešto još interesantnije od ovog. Kada svetlost Sunca uđe u atmosferu ona se tu rasipa o čestice atmosfere i skreće u stranu u odnosu na prvobitni pravac prostiranja. Ali svetlost kraćih talasnih dužina, a to je plavi kraj spektra, skreće više no svetlost dužih talasnih dužina (crveni kraj spektra). Zbog toga plavi i njima susedni zraci spektra ostaju u atmosferi (zato je nebo plavo), a crveni (i susedni) zraci ulaze u Zemljinu senku te osvetljavaju Mesec.

Rezultat ovoga su tamni bakarno-crveni prelivi Mesečevih pomračenja. Izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Primećeno je da je u toku dve godine nakon minimalne aktivnosti Sunca ova senka najtamnija, a da u periodu od 3 do 4 godine pred sledeći minimum aktivnosti Sunca, ona dobija intenzivno crvenkast ili narandžast preliv. U toku maksimalne aktivnosti Sunca, međutim, ne opaža se jasna promena u svetlini senke. Jasno je da Mesečeva pomračenja, zbog svega napred pomenutog, pružaju astronomima lepu priliku za izučavanje gornjih slojeva naše atmosfere. Francuski astronom A. Danjon je predložio sledeću skalu za ocenu sjaja i boje pomračenja:


U svakom pojedinom slučaju boja pomračenog diska može da ima svoje posebni karakteristike što zavisi od stanja atmosfere u kojoj se Sunčevi zraci prelamaju (oblačnost, prozračnost itd.).


Totalno pomracenje Meseca


STATISTIKA

Na kraju možemo izvesti malu statistiku pomračenja. U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva. Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja. Najveći broj pomračenje je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih. Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja tj. ukupno osam jer posle petog pomračenja Sunca nema vremena za treće Mesečevo (potrebno je 14,5 dana da Mesec iz mladine dođe u uštap), odnosno posle trećeg Mesečevog pomračenja nema vremena za peto Sunčevo. Znači najveći broj ukupnih pomračenja je sedam.

Pomračenja Sunca i Meseca, zavise od perioda prolaska Meseca kroz svoje faze (sinodički mesec), od prerioda Mesečevog prolaska kroz čvor (nodički, odn. drakonički mesec) i od perioda prolaska Sunca kroz odgovarajući čvor Mesečeve staze (eklipsna, odn. drakonička godina). Još su Haldejci utvrdili da se periodi od 223 sinodička meseca, 242 nodička meseca i 19 eklipsnih godina gotovo sasvim podudaraju. Svaki ovaj period ima 6585 dana i nešto sati (6585,321124 dana), tj. 18 godina i 11,3 dana (18 godina i 10,3 dana, ako period obuhata pet prestupnih godina). Ovaj period nazvali su saros, a on je značajan iz praktičnih razloga, jer se nakon njega Sunce i Mesec postavljaju ponovo u gotovo iste pozicije te se pomračenja u jednom periodu sarosa ponavaljaju istog datuma u narednom periodu sarosa. Ova podudarnost traje nešto preko hiljadu godina, nakon čega, zbog malog odstupanja u svakom saros periodu, počinje novi ciklus pomračenja.

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9497
Points : 14776
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Gretta taj Sub Maj 05, 2012 1:39 am

POMRACENJE SUNCA

ISTORIJAT

Jedna od najvecih magija prirode jesete nestajanje Sunca. To je kada usred dana Sunce izgubi svoju svetlost, pa nastane noc tako da se i zvezde mogu videti. Misterija nestanka Sunca je rasavana vise hiljada godina, a danas se u glavnim crtama uci vec u osnovnoj skoli. U zadnjih 4 000 godina bilo je oko 9 000 pomracenja Sunca.

Stari Kinezi su verovali da do pomracenja dolazi otuda sto neki zmaj proguta Sunce. Kod Egipcana to je zmija Apofis koja napada Sunce, a kod Indusa demon Rahuj. U Peruu opet jaguar prozdire Sunce.


Alhemijska predstava iz srednjeg veka o pomracenju Sunca

Najstariji zapis u kome se pominje neko pomracenje Sunca potice iz Kine. Sacinjen je 2136.  (po nekim autorima 2159.). pre nove ere, a u njemu se navodi da dvorski astronomi Sji i He nisu predvideli pomracenje Sunca (22. oktobra te godine) i da su zbog toga osudjeni na smrt i pogubljeni. Stari Kinezi nisu poznavali pravu prirodu pomraceja Sunca i verovali su da do takve pojave dolazi kada gladni zmaj proguta Sunce.


Danasnji istoricari ceo slucaj objasnjavaju ovako: Dogadjaji na nebu imali su veliki uticaj na zemaljska zbivanja, a pomracenja Sunca su predstavljala losa znamenja. Car je blagovremenim vrsenjem odredjenih obreda mogao da spreci nastupanje rdjavih posledica po drzavu i narod, ali je zbog toga morao unapred da zna kada ce se tako opasna pojava dogoditi. Da bi ovo znao angazovani su astronomi, a njihov zadatak je bio da prate nebeske pojave i da ih predvidjaju.


Ali, kako su astronomi mogli znati kada ce gladni zmaj da napadne Sunce? Iz iskustva su mogli znati da do pomracenja ne dolazi kad je Mesec pun, a ni kada je u prvoj ili zadnjoj cetvri, vec samo kada je Mesec mlad, a to se lako moze izracunati. Izgleda, da su Sji i He stradali jer su propustili da skrenu caru paznju na mogucnost pomracenja, zbog cega je opet on propustio da ucini svoje obrede, pa su zato ostali bez glave. U jednom izvoru pise da su astronomi u vreme pomracenja bili pijani, pa je njihov greh zbog toga bio veci.


Sji i He na kineskim markama


   Tales (iz Mileta, VI vek p.n.e.) je vazio za najmudrijeg od svih sedam helenskih mudraca. Astronomiju je izucio kod haldejskih svestenika dok je kao mlad putovao po svetu. Haldejci su u ono vreme bili najbolji posmatraci neba i poznavali su formulu za izracunavanje datuma pomracenaja u periodu od hiljadu godina.

    Bas na osnovu ovih racuna Tales je predvideo jedno pomracenje Sunca koje se zatim i dogodilo, po danasnjem kalendaru 28. maja 585. godine pre nove ere. Glas o ovom Talesovom uspehu prostrujao  je kroz celu Heladu i nakon Talesa vise nije bilo ni jednog mudraca koji jednim delom nije bio i astronom.

    Ipak, mora se priznati jedno, Tales je imao puno srece. Njegovi racuni o pomracenju jesu bilii tacni, ali odnosili su se na podrucje Haldeje i samo je pukim slucajem senka pomracenja prosla preko Male Azije. A u vezi ovog pomracenja neizostavan je jos i ovaj podatak. Pomracenje se dogodilo bas u vreme kada su Lidijci i Persijanci bili u sred bitke. Nestanak Sunca toliko je preplasio obe vojske da je odmah sklopljeno primirje. Naravno, shodno ljudskoj naravi primirje je trajalo samo malo duze od samog pomracenja.


U nasoj tradiciji je to vec komlikovanije, jer postoje razne nemani koje gutaju Sunce (a i na Mesec): vukodlak, hale, vestice, zmije, djavoli. Narocito su opasne hale. Hale imaju po dve glave i po sest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne zivotinje i ljude.

Neki su, medjutim, smatrali da do pomracenja Sunca dolazi otuda sto ga ledjima zaklone sveti Ilija i djavo dok se biju jadan s drugim. A postojalo je i misljenje da do pomracenja dolazi zato sto se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjaca Sunce se ne vidi.

Stare babe su govorile da se pomracenja ne posmatraju direktn, vec njihov odraz u vodi. Neposredno posmatranje pomracenja je prema njima stetno i to ne samo kad se radi o pomracenju Sunca vec i kad je u pitanju pomracenje Meseca, jer, tvrdi se, to coveku donosi zlo.

Uzme se dakle jedana posuda, nalije vodom, a zatim se u vodi uhvati odraz Sunca i pomracenje se posmatra kao u ogledalu. U nekim drugim krajevima se u tu svrhu, umesto case koristila se tepsija. Rezultati su, kazu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obicno radile vracare. Nekada je posmatranje pomracenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo siroko rasprostranjeno u narodu. Cak je i sama rec "hvatanje" ili "uhvatiti" postalo sinonim za pomracenje Sunca, odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomracenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima.

Ljudi su verovali da prilikom svakog pomracenja Sunce dolazi u veliku opasnost i stoga su preduzimali odredjene mere odbrane Sunca. Pucali su iz pusaka prema Suncu ili su pak pravili veliku larmu udarajuci u zvona i u druge predmete. I kod drugih naroda su poznati isti ili slicni postupci. Stari Egipcani su takodje dizali veliku buku, a Kinezi su terali zmaja strelama.

Po starom verovanju, pomracenje Sunca predskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao sto je to bio slucaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomracenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inace, pomracenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomracenje Meseca znaci zlo za Turke.


NAJSTARIJE POMRACENJE SUNCA U SRPSKIM ZAPISIMA
   
"Na dan smrti kralja Stefana Decanskog, 1335. pomraci se Sunce po celoj zemlji, deset crkava razrusise se do osnove, a cudo i strah trajahu deset dana". Ovako je prema Astronomiji u starim srpskim rukopisima Nenada Jankovica otprilike glasio jedan vazan izvestaj u Decanskom letopisu.


Zapravo, u zapisu je nacinjena greska rilikom pisanja jer te 1335. godine nije bilo pomracenja Sunca vodljivo iz srpskih zemalja. Pomracenje o kome je rec se dogodilo ranije, 30. novembra 1331. Te godine je i umro kralj Stefan Decanski. Istina kralj je umro 11. novembra, a ne 30. medjutim u ono vreme bilo je uobicajeno da se nebeske pojave vezuju za neke krupne dogadjaje pa makar to bilo na stetu pravog datuama.


KAKO NASTAJE POMRACENJE SUNCA?

Pomracenje Sunca nastaje kada se Mesec postavi izmedju Sunca i Zemlje pa posmatracima sa Zemlje zakloni Sunce.




POTPUNO I DELIMIČNO POMRAČENJE SUNCA


U slučaju potpunog pomračenja Sunca, Mjesečev disk će potpuno prekriti Sunce. Pomračenje Sunca se može opaziti s relativno uskog pojasa na Zemljinoj površini preko kojeg prolazi Mjesečeva sjena. Promatrači koji se nalaze u nešto širim pojasevima oko putanje nalaze se u Mjesečevoj polusjeni, te mogu vidjeti djelomičnu pomrčinu Sunca, dok se s ostatka površine Zemlje pomrčina uopće neće vidjeti.

U trenutku neposredno prije totaliteta, kada se posljednja zraka Sunca probije iza Mjesečevog diska, događa se pojava tzv. prstena". Ista se pojava može uočiti i neposredno nakon totaliteta.


Faze delimicnog i prstenastog pomracenja Sunca


PRSTENASTO POMRAČENJE SUNCA


Promatrajući Sunce i Mjesec, posebno u vrijeme pomračenja, može se uočiti da su sličnih ugaonih dimenzija. Iako se na nebu čine jednakima, u stvarnosti je Sunce mnogo veće. Sunčev prečnik (1.392.000 km) čak je 400 puta veći od Mjesečevog (3.476 km), ali je Sunce isto toliko puta (u prosjeku) dalje od Mjeseca, pa se zato u perpektivi čine jednakima.

Međutim, ugaone dimenzije Mjeseca i Sunca nisu uvijek jednake, već se mijenjaju. Razlog tome su blago eliptične putanje, kako Zemlje oko Sunca, tako i Mjeseca oko Zemlje. Kako se mijenjaju udaljenosti Mjeseca i Sunca od Zemlje, tako se mijenjaju i njhove ugaone dimenzije. Prečnik Sunca kreće se od 31,5' (lučne minute), kada je Zemlja u afelu, do 32,6', kada je Zemlja u perihelu. Prečnik Mjeseca kreće se od 29,1' (29,1. lučnih sekundi), kada je Mjesec u apogeju (najdalje od Zemlje), do 33,9', kada je Mjesec u perigeju (najbliže Zemlji). Kada je Mjesec u apogeju, a Zemlja u perihelu, te u svim drugim trenucima kada je Mjesečev disk na nebu manji od Sunčevog, može doći samo do prstenastog pomračenja Sunca (slika 3.) jer Mjesečev disk ne može u potpunosti pokriti Sunce.


ZANIMLJIVOSTI

* U jednoj godini može biti najviše sedam pomračenja: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih.

* U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva (slučaj iz 1984. godine).

* Mesečeva senka se kreće po zemlji brzinom od preko 3000 km/h.

* Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet (1935, zatim 2206.), a Mesečevih tri.

* Najduže totalno pomračenje traje 7 minuta i 31 sekundu. Ovoliko dugo pomračenje do sada nije još zabeleženo, ali...

* Najduže prstenasto pomračenje traje 12 minuta i 24 sekunde.

* Najstariji zapis o jednom pomračenju Sunca potiče iz Kine. Podaci nisu sasvim pouzdani, ali najverovatnije se radi o pomračenju od 22. oktobra 2136. godine pre nove ere.

* ... najduže posmatranje jednog totalnog pomračenja trajalo je 72 minuta! Za vreme pomračenja Sunca od 30. juna 1973. tim naučnika je avionom Konkord leteo toliko u Mesečevoj senci i pratio pomračenje.

* Linija totaliteta na Zemljinoj površini moze biti široka do 272 km. Najčešće je ona uža od ovoga.

* Pomračenje Sunca se vidi samo na ograničenom području na Zemlji. U jednom mestu na Zemlji totalno pomračenje se dogodi jednom u tri do četiri veka.

* Najduže totalno pomračenje Sunca u novije vreme zabeleženo je 20. juna 1955. na Filipinskim ostrvima. Pomračenje je trajalo 7 minuta i 8 sekundi.

* Najduže totalno pomračenje Sunca u periodu od 2004. g.  pre n.e. do 2526. g. n.e. biće 16. jula 2186. i trajaće 7 minuta i 29 sekundi.

* Pomračenje Meseca se vidi svuda na Zemlji gde je Mesec iznad horizonta.

* Prosečno u jednom veku bude 66 totalnih pomračenja Sunca.

* U XX veku bilo je ukupno 228 pomračenja Sunca od čega 145 centralnih (totalnih i prstenastih). U XXI veku biće 224 pomračenja Sunca od čega 144 centralnih.


Very Happy


Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Maj 11, 2014 4:57 am, izmenio ukupno 4 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9497
Points : 14776
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: ASTRONOMSKE POJAVE-OBJASNJENJA

Počalji od Sponsored content Danas u 9:31 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu