PLAVI FORUM

ZENE SRPSKIH VLADARA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ZENE SRPSKIH VLADARA

Počalji od Isidora taj Pet Sep 21, 2012 6:23 pm

VELIKA ZUPANKA ANA

O srednjovekovnim vladarima Srbije (župani, kraljevi i carevi, potom knezovi i despoti) istorija, uglavnom, obiluje podacima. Neretko se znaju i detalji. Međutim, kada je reč o njihovim ženama, ti podaci su veoma, veoma oskudni. Pa ipak, te žene umnogome su određivale sudbinu države. Stoga važno mesto u nacionalnoj istoriji pripada i ženama srpskih vladara.

Prvim bračnim vezama naših vladara sa stranim princezama obezbeđivan je mir, bar za neko vreme, sa zemljom iz koje je princeza poticala, kao i druge pogodnosti, ali je skoro redovno s tog dvora stizao i snažan uticaj na politiku vladara Raške. Vladarke su to znale da iskoriste.

Veliki župan Stefan Nemanja (vladao od 1166. do 1196), bio je najznačajniji među srpskim vladarima 12. veka. Njegova je glavna zasluga što je ujedinio srpske zemlje pod vlašću svoje porodice. Raška je izbila na Jadransko primorje i tako u svoj sastav uključila dukljansku kraljevinu. Istovremeno, Nemanja je proširio svoju teritoriju, osvajajući vizantijske (grčke) pogranične oblasti na istoku i jugu. Ovladavši delom moravsko-vardarske kotline, Srbija dobija važnu saobraćajnicu koja je spajala srednju Evropu s Carigradom i Solunom, pa tako i s Bliskim istokom. Ovakav geostrateški položaj je i tada, a i kasnije, do naših dana, srpskom narodu donosio česte nedaće, ratove i stradanja.

Stefan Nemanja je bio mudar državnik i neustrašivi ratnik. Odnosio je pobede nad Vizantincima, ali je i gubio. Tada bi, za spas svoje države, s konopcem oko vrata, bosonog, izlazio pred cara Manojla Prvog i spasavao Rašku i Rašane... Pa ipak, iako je od početka imao jake inostrane veze, Nemanja je za ženu odabrao Srpkinju.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Stefan Nemanja

O poreklu prve srpske županke postoje sporenja. Ava Justin Popović (Ćelijski), sada među svetima, u Žitiju svetih tvrdi da je Ana bila kći Romana Četvrtog, epirskog „kralja“ (1168-1171). Međutim, poznato je da Vizantinci nisu imali titulu kralja, već je posle carske dolazila titula despota. Drugi, pak, iznose verziju da ona potiče iz neke srpske vlastelinske porodice. Bilo kako bilo, Ana je svojim životom dokazala da je prava Srpkinja, prava Rašanka, prva, žena prvog čoveka Raške.

Nemanja i Ana su imali šestoro dece. Najpre dva sina (Vukana i Stefana), pa tri kćeri, od kojih se zna ime samo najstarije (Vuka, u monaštvu Efimija). Jedna od kćeri kojima ne znamo ime bila je udata za Manojla, brata epirskog cara Mihaila Anđela, a druga za bugarskog cara Konstantina Asena. Najzad, oko 1175. godine, na svet dolazi najmlađi sin, Rastko, potonji i večni Sveti Sava.

Srbija je bila siromašna, neizgrađena, prilično „varvarska“, kako su je videli Vizantinci i ne samo oni. Život velike županke Ane nije se mnogo razlikovao od života ostalih plemkinja, a ovih opet od života sebarki (seljanki). Muža je bodrila i podržavala, decu vaspitavala i, kako su sve više rasla, strepela za njih.

Rastko je bio njena posebna radost. Voleo je da razgovara s majkom, bio je ljubopitljiv, što je Ana podsticala. Već u 15. ili 16. godini mogla je biti ponosna na njegovu zrelost.

Kako li je velika županka Ana, uz strepnju, morala biti ponosna, na primer, kada su predstavnici te, po nekim susedima, „varvarske“ zemlje Raške, njen muž Nemanja s bratom Stracimirom i sinovima, u Nišu, 1189. godine, dočekali Fridriha Prvog Barbarosu, nemačkog cara, predvodnika krstaša!? Nepismeni Barbarosa mogao je samo da se čudi. Uzgred, Barbarosa je, prilikom jela, radije upotrebljavao svoj nož, nabadajući na njega meso, koje je jeo rukama, nego ponuđenu zlatnu viljušku.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Zupanka Ana

Iako su otac i majka verovali da će Rastko biti dobar knez Travunije (Trebinje) i da će, umesto strica, kneza Miroslava, vladati Zahumljem, on je pobegao na Svetu goru. Tada je Ana ispoljila izuzetnu odlučnost ne bi li ga vratila, tražeći od Nemanje da organizuje poteru. Molila je Nemanju da pošalje najpouzdanije i najspretnije vojvode da ga stignu. Određenu pratnju - poteru gotovo je preklinjala da joj dovede sina. Na žalost roditelja (samo u tom trenutku), ali na slavu Gospoda i sreću i spasenje verujućeg roda srpskoga, knez Rastko je postao monah Sava. Svi istočni hrišćani imaju pravoslavlje, a Srbi još i svetosavlje.

Na državnom zemaljskom Saboru u Rasu, 25. marta 1196. Nemanja se svojevoljno odrekao vlasti u korist srednjeg sina Stefana. Dobro države bilo je iznad svega. Stefan je još ranije bio oženjen Evdokijom (Jevdokijom), kćerkom potonjeg cara Aleksija Trećeg Anđela, koji je, stupivši na tron, odlikovao Stefana dostojanstvom sevastokratora. Najstariji sin Vukan (Vuk) dobio je, još za vlade očeve, s titulom veliki knez, tri oblasti: Duklju i Trebinje, Hvostno kod Peći i Toplicu.

I Nemanja i Ana su se zamonašili. Veliki župan Stefan postao je monah Simeon i povukao se u tek sagrađenu crkvu Svete Bogorodice, manastira u Studenici. Velika županka Ana postala je monahinja Anastasija. Živela je u Bogorodičinom manastiru u Pazaru. Po upokojenju, nakon nekog vremena, sahranjena je u Studenici.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Manastir Studenica

Isidora

Broj poruka : 4
Points : 9
Reputation : 1
Datum upisa : 06.09.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ZENE SRPSKIH VLADARA

Počalji od Isidora taj Ned Sep 23, 2012 3:59 am

VELIKA ZUPANKA EVDOKIJA

Naslednik Nemanjin, srednji sin Stefan, bio je mudar i darovit državnik, vaspitan u vizantijskom duhu. Kao snalažljiv diplomata i obazriv i sračunat vojskovođa, ktitor velelepne Žiče, važio je za jednog od najdarovitijih Nemanjića.

Država koju je nasledio Stefan, još za vlade svog oca Stefana Nemanje (1166-1196), znatno je uznapredovala, kako u teritorijalnom tako i u političkom i državotvornom smislu. Iako još "varvarska" za Vizantince, postala je faktor na koji se mora računati. Strana princeza koja je dovedena u Srbiju došla je upravo iz Vizantije. Zvala se Evdokija (Jevdokija), sinovica cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. godine. Evdokija je, sa svojom pratnjom, pošla iz Carigrada put Srbije poznatim rimskim putem Vija Egnacija. Idući prema severu, došla je do Skoplja i tu ju je dočekao mladi Stefan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dok je kormilo Raške držao njen svekar Nemanja, Evdokija nije pokušavala da se meša u poslove države. Stefanu je rodila sina Radoslava, rođenog 1192, i kćerku Komninu.

Od trenutka kada je postala velika županka, Evdokija je počela da koristi svoje pravo da učestvuje u vladanju nad srpskom državom. Čak su, izgleda, Srbi morali pristati, stoji zabeleženo, da Evdokija bude učesnica najviše vlasti u Raškoj kao što su bile avguste u Vizantiji. Sigurno je Nemanja dobro razmislio kada je pristao na tako značajnu ulogu svoje snahe, u slučaju da Stefan dođe na vlast. Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je učen i naučen da se više oseća kao Grk nego kao Srbin. To će ga kasnije skupo koštati.

Da bi se osvetila mužu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u bračne prevare. Postoje izvori koji kažu da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u košulji, oterao je iz Srbije. Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu. Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne računajući njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjića, ali i prva žena koja je morala da napusti Srbiju.

Sustina tog kraha ipak je bila političke prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Započela je bitka za vlast koja je Raškoj donela glad, bolesti i pogibiju mnogih ljudi. Vukan je, doduše samo zakratko (od 1202. do kraja 1204), uz pomoć ugarskog kralja Emerika i drugih katoličkih krugova, zbacio Stefana s vlasti. Prognani Stefan koristi ugarsko-bugarsko neprijateljstvo, te, uz pomoć bugarskog cara Kolojana, uspeva da povrati presto. Valja istaći da su, od vremena mešanja ugarskog kralja Emerika u srpske poslove, svi ugarski vladari, sve do 1918. godine, u svoju titulu unosili i Srbiju. To je započeto od samog Emerika, koji je, zbog učinjene pomoći Vukanu, smatrao da je i ova zemlja pod njegovom vrhovnom vlašću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Promućurni Stefan i sam se počeo okretati prema zapadu. Zašto? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.

Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak 1201/1202.

Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši. Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena. Stefan se tri puta ženio, ali su sve tri njegove žene bile samo velike županke, nijedna kraljica.

Evdokija se udavala još dva puta, ali joj se te udaje nisu posrećile. Poslednji trag o njoj datira iz 1219. godine, kada je, u Nikeji, prisustvovala ustoličenju svog bivšeg devera, monaha i arhimandrita Save u čin arhiepiskopa.

Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podržavali Ugri, Stefan je tražio saveznika, i našao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se čini, potvrđen tako što se Stefan oženio bliskom rođakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji će postati treći kralj, i Predislava, koji se rano zamonašio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova žena je umrla 10 godina posle venčanja sa Stefanom. Da li je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva. Od pape Inoćentija Trećeg tražio je kraljevsku krunu. Zbog protivljenja Ugarske, papa je odbio da mu dodeli kraljevsko dostojanstvo. Ali, Stefan ne odustaje. Kako je Venecija imala priličnog uticaja na političke prilike zemalja na Balkanu, Stefan se zbližio s porodicom mletačkih duždeva. Mletačka princeza Ana Dandolo postaje njegova treća žena.

Stefanov brat Sava, čovek božji, znao je da je ženidba s katolikinjom značila početak saradnje s papom. A kora papinog hleba je tvrda i nije za nas Srbe, govorio je najveći srpski podvižnik i bogoljubac. Brak sa Anom sklopljen je 1207/08. godine. Žena je Stefana nagovarala i on je načelno prihvatio da se odrekne pravoslavne vere, ali to obećanje nije ispunio.

Novi papa Honorije Treći poslao mu je, 1217. godine, zlatnu kraljevsku krunu. Stefan Nemanjić postao je prvi kralj Srbije, prvovenčani kralj. Ali, iako mnogo mlađa, ni Ana Dandolo nije doživela da postane kraljica. Umrla je pre krunisanja. Stefanu je ostavila sina Uroša, budućeg četvrtog kralja, i kćerku Renijeru.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ana Dandolo i Stefan



Isidora

Broj poruka : 4
Points : 9
Reputation : 1
Datum upisa : 06.09.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ZENE SRPSKIH VLADARA

Počalji od Isidora taj Pon Maj 06, 2013 2:19 am

SVETA JELENA ANZUJSKA

U proleće Leta Gospodnjeg 1249. sa juga Francuske iz prelepe Provanse, jedna mlada devojka kreće na daleki put, u zemlju njoj tada još nepoznatu. Ta mlada i lepa devojka bila je princeza Jelena, rođaka Karla I Anžujskog napuljskog kralja. Krenula je u Srbiju da se uda za srpskog kralja Uroša I Nemanjića i tako postane kraljica srpska.

Tako počinje jedna, rekli bi smo za ono vreme, sasvim obična priča. Ustvari tako počinje jedna sjajna priča o prijateljstvu,poštovanju i razumevanju dva naroda. Priča o kraljici, koja je vremenom poprimila obeležja prave legende.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vratimo se princezi Jeleni i njenom dolasku u Srbiju. Jedno od prvih obeležja koje je videla, stupivši na tlo nove domovine, bili su jorgovani. To jedinstveno drveće okićeno divnim plavim, belim i ljubičastim cvetovima, koji šire opojan miris, zasadio je njen budući muž i kralj Uroš I celom dolinom reke Ibar, u čast nje i njenog dolaska na srpski dvor.

I danas 8 vekova posle ovog događaja, dolina reke Ibar se zove - Dolina jorgovana. I danas duž Ibra cvetaju jorgovani i podsećaju ljude na Jelenu i njen dolazak u Srbiju. Cvetaju svake godine jorgovani i podsećaju srpski narod na svoju kraljicu, koja je proživela među Srbima preko 60 godina, da bi i posle svoje smrti ostala da zauvek živi u srcima ljudi na ovim ovim prostorima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Veoma malo podataka je sačuvano o ovoj izuzetno značajnoj ženi, možda i najznačajnijoj ženskoj ličnosti u srpskoj istoriji. O njenom značaju svedoči i činjenica da je Jelena Anžujska prva žena o kojoj je napisano žitije. Autor Žitija Jelene Anžujske je arhiepiskop Danilo II, inače njen savremenik, zbog čega možemo biti sigurni da je ovo žitije verodostojno. Jelena je i prva srpska kraljica koja je proglašena sveticom od strane srpske pravoslavne crkve, iako nije bila Srpkinja.

Mlada i lepa princeza Jelena iz čuvene francuske vladarske kuće, udala se za srpskog kralja Uroša Prvog oko 1250. godine. Bila je preko šezdeset godina kraljica i jedna od najznačajnijih ličnosti srednjevekovne Srbije. Zemlji je darovala dva znamenita kralja, Dragutina i Milutina. Posle smrti svog muža dobila je da upravlja oblašću između Skadra i Dubrovnika. Pred kraj Života zamonašila se u crkvi svetog Nikole u Skadru. Umrla je u svom dvorcu u Brnjacima, osmog februara 1314. godine, a sahranjena u svojoj zadužbini, manastiru Gradac.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostavila je dubok trag u mnogim našim krajevima, a sećanje na nju još i danas živi u narodu. Ona je prva naša kraljica koja je po ugledu na kraljeve podizala manastire, dakle prva naša ktitorka. Takođe je prva vladarka koja je osnovala školu i vaspitni dom za sirote devojke. Njen dvor u mestu Brnjak na Kosovu, albanski politički moćnici su potopili 1981. godine, izgradnjom hidrocentrale Gazivode. Želeli su na taj način da unište svaki dokaz o postojanju srpskog dvora u južnoj srpskoj pokrajini, isto kao što danas njihovi potomci spaljuju srpske crkve i preoravaju srpska groblja na tom prostoru. Nema sumnje njen ugled u narodu je bio veliki jer je i danas uspomena na nju ostala u krajevima u kojima je živela, a narod je iz ljubavi i poštovanja zove Sveta Jela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Do današnjeg dana sačuvano je niz njenih slika. U XIII veku nastale su dve slične ikone na kojima je naslikana sa svojim sinovima Milutinom i Dragutinom. Jedna se nalazi u crkvi svetog Nikole u Bariju, adruga u crkvi svetog Petra u Rimu. Njeni portreti se nalaze i u Đurđevim Stupovima, Arilju, Sopoćanima i Gračanici.
Srpska Pravoslavna Crkva je kraljicu Jelenu nekoliko godina posle njene smrti proglasila za sveticu i danas je slavi zajedno sa svojim sinovima. U srpskom pravoslavnom kalendaru za dan 12. novembar (30. oktobar po starom kalendaru) piše : Sveti kralj Milutin, prepodobni Teoktist Dragutin i Jelena.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Isidora

Broj poruka : 4
Points : 9
Reputation : 1
Datum upisa : 06.09.2012

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: ZENE SRPSKIH VLADARA

Počalji od Sponsored content Danas u 9:31 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu