PLAVI FORUM

CVECE - 2 -Legende o cvecu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: CVECE - 2 -Legende o cvecu

Počalji od Gretta taj Sub Jan 19, 2013 6:41 pm


LEGENDE O LALI


Persijska legenda o nastanku lala kaže: mladi princ Farhad je bio ludo zaljubljen u svoju služavku Shirin. Jednoga dana do njega je doprla (lažna) vest da je Shirin mrtva. Preplavljen tugom, Farhad je upregnuo konja i odgalopirao preko stena u sigurnu smrt. Od mnoštva zadobijenih rana na stenama, kapljice krvi su se raspršile po tlu, a iz svake je nikla po jedna crvena lala, kao simbol njegove ljubavi prema Shirin. Zato je u staroj Persiji crvena lala bila simbol strasne ljubavi.


Друга легенда каже, да је у нека давна времена, у Холандији, у једној кући далеко од града, усред поља, живео је један човек. Био је врло усамљен. Једва да је памтио родитеље. Умрли су док је још био дечак. Осећања као да су тада у њему потпуно замрла. У ствари, нису се ни развила. Једина вештина којој је био вичан било је умеће пуког преживљавања. Сејао је и садио само онолико колико му је било потребно за храну. Стога је познавао ћуд сваког годишњег доба. Непогрешиво је знао кад треба да посеје, а кад да жање, којим биљкама да храни тих неколико домаћих животиња како би их, као и себе, одржао у животу. Није знао шта је новац, ниједан град није видео, а о научним и уметничким достигнућима није могао ни да сања. Ћутке је слушао цвркут птица, хујање ветра, шуштање пахуља и добовање кише по крову скромне куће.

И тако су пролазиле године. Бивши дечак више није био ни младић, већ човек. Обавивши послове, једнога дана кренуо је у шетњу. Био је април, а све око њега зелено. Та боја за овог усамљеног човека није била ништа посебно. У априлу је увек све било зелено, далеко, далеко – до хоризонта. Наравно, човек није ни слутио шта би могло да се збива тамо далеко где се завршава зеленило. Велике куће и градови, људи који разговарају, обраћају се једни другима, додирују. Тако нешто овом усамљенику није ни падало на памет!

У одређеном тренутку, док је тако ишао кроз непрегледна поља, наишао је на канал за наводњавање. Прескочио га је. Али, кад се нашао с друге стране, као да се нашао у неком потпуно другом окружењу. Био је веома изненађен кад је видео нешто необично. Свет који није познавао. Међу влатима траве угледао је некакво шарено биље. Да ли је то било цвеће? Сагнуо се и приметио да су шарене биљке заправо прозрачна, а ипак разнобојна мајушна бића. У ствари, девојке. Осим што су лебделе изнад земље, оне су у рукама држале музичке инструменте и раздрагано свирале.

Треба имати у виду да човек о коме говори ова легенда уопште није познавао музику. Осим, разуме се, музике природних појава. Тако да је оно што је чуо за њега било једнако чуду. Сличну врсту склада никад није упознао, чак ни у природи. Љупка лица смешила су му се и нетремице га посматрала. Онда је усамљени човек спазио да међу тим малим прозрачним девојкама стоји једна која у рукама није имала ништа. Она није свирала, већ је играла. Била је најлепша од свих светлуцавих бића на окупу.

У њеном насмејаном лепом лицу човек као да је тек упознао живот. Одједном је разумео сврху свих ствари, чак и оних које никада није видео, његовим венама прострујала је крв на потпуно други начин. У ствари, тада је спознао и истинску лепоту природе, плаветнило неба у које је током дугих усамљеничких година узалудно упирао поглед. Укратко, он је ту малу прозрачну девојку страсно заволео, иако му нико пре тог дана није објаснио шта је то љубав. Била је то дубока љубав, узалудна и очајничка. Неузвраћена љубав.

На жалост, то необично светлуцаво биће није познавало љубавна осећања. Била је лепа, добра и веома љубазна и то је било све. Није имала других осећања. Зато и није знала да пружи своју малу руку и дотакне врело срце заљубљеног човека. У њеној природи није било да му одговори истим осећањем.

Гледајући девојку која му је осветлила живот, човек је непогрешиво осетио да она њега не воли. Његов очај био је неизрецив. Још извесно време слушао је музику, песму светлуцавих девојака и гледао игру оне коју је изненада заволео. Његова жеља била је толико јака да му је од силне љубави препукло срце. Клонуо је у траву. Био је сунчани априлски дан, музика се и даље чула док су нимфе скакутале поред човекових уснулих очију.

Занимљиво је оно што се после догодило. Краљица пролећних нимфи, иако лишена могућности да осећа исто што и људи, ипак је разумела да је непознати човек умро само због ње. Најпре је осетила сажаљење, а онда и неку врсту кајања. Била је немоћна. Пропале су све прилике да му узврати љубав.

У знак сећања на њихов сусрет и изненађење кад је прескочивши канал угледао мноштво шарених девојака, краљица пролећних нимфи наредила је следеће: да се од те године сваког априла на холандским пољима која је усамљени младић толико добро познавао, појаве љупки цветови. Цветови који ће подсећати све оне који их виде на бол због неузвраћене љубави. Легенда о лали каже још нешто: онај ко види како се пупољак лале претвара у цвет, доживеће нешто потпуно неочекивано. Љубав ће му узвратити особа за коју је мислио да га никада неће заволети.







_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: CVECE - 2 -Legende o cvecu

Počalji od Gretta taj Ned Dec 02, 2012 1:07 am


LEGENDE O JORGOVANU

Antička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan, bog šuma i polja, jednog lepog jutra sreo prelepu nimfu Syringa. Divio njenoj gracioznosti i lepoti i poželeo da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je naleteo na mirišljavi grm jorgovana, koji mu je preprečio put... Zaplakao je, za igubljenom nimfom i od tada je počeo da luta šumama i čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.

Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce više ka nebu. Tada se sunce srelo sa dugom i prošlo zajedno preko neba. Proleće je sakupilo nešto sunčevih zraka i pomešalo ih sa malo duginih boja, te počelo da ih prosipa po zemlji. Kada je proleće stiglo do severa ostale su joj još samo bela i ljubičasta boja. U tom trenu su ispod proleća bile skandinavske zemlje. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno cvetovima. Proleću je preostala još samo bela boja i ono ga je razasulo po zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani. Jorgovani su dobili svoje ime po grčkoj reči "syrinx" što znači frula zato što su od drveta jorgovana čobani pravili frulice. Ali u Rusiji se takođe zove i "sinel" što potiče od reči plavo zato što ta aktivna boja definiše kolorit biljke.


_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

CVECE - 2 -Legende o cvecu

Počalji od Gretta taj Ned Dec 02, 2012 12:34 am

LEGENDA O BELOM LJILJANU


Po legendi lilium candidum - beli ljiljan nastao je od kapi mleka koja je kapnula na zemlju dok je Hera dojila Herkulesa. Naime, budući da je on bio sin boga Zevsa i smrtne žene Alkmene, Zevs je htio da se nadoji s grudi njegove žene, boginje Here kako bi postao besmrtan. Dok je spavala, položili su joj ga na grudi i kad se nadojio, nekoliko kapi mleka se prosulo svemirom te je nastao mlecni put, a od kapi koja je pala na zemlju nastao je beli ljiljan.

Prema bibliji, uskrsni ljiljan je rastao u getsemanskom vrtu u kojem je Juda izdao Isusa. Beli ljiljani, su prema legendi, nikli na mestu gde su Isusove suze i znoj kapali u poslednjim trenucima života. Beli ljiljan je i simbol čistoće blažene device Marije.
Prema legendi, kad su posetili Marijin grob tri dana nakon njene sahrane, u njemu nije bilo ništa osim buketa veličanstvenih belih ljiljana.

U jednom ipak drugačijem znaku ženstvenosti, ljiljani su imali značajno mesto u raju Adama i Eve. Prema predanju, kad je Eva napustila Edenski vrt, prolila je iskrene suze kajanja, i iz tih pokajničkih suza nikli su i ljiljani.
Ljiljani su bili zastitni znaci vitezova templara.


Poslednji put izmenio Gretta dana Pon Sep 01, 2014 12:07 pm, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: CVECE - 2 -Legende o cvecu

Počalji od Sponsored content Danas u 4:46 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu