PLAVI FORUM

ASTROBIOLOGIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: ASTROBIOLOGIJA

Počalji od Gretta taj Čet Avg 28, 2014 11:51 am

NOV BIOLOSKI METOD ZA OTKRIVANJE VANZEMALJACA

Tim astrobiologa pronašao je novu metodu otkrivanja ne samo vode, već i života na udaljenim planetama u svemiru. Postoji ipak jedan problem, a to je da teleskop koji će to moći da učini neće biti u upotrebi pre 2018. godine. Planete sa teškim atmosferama poput Zemlje sprečavaju da voda s njihovih površina odlazi u svemir, pa astronomi rado tragaju za njima u potrazi za potencijalno nastanjivim planetama van Sunčevog sistema. Međutim, sada su naučnici pronašli i novu metodu pomoću koje mogu da otkrivaju teške atmosfere oko terestrijalnih planeta u svemiru, koje možda ne skrivaju samo vodu, već i život.

Amit Misra, astronom iz Vašingtona, metodu je detaljno opisao u poslednjem izdanju časopisa Astrobiology. Ta tehnika zavisi od otkrivanja takozvanih "dimera", odnosno molekula koji se uparuju u atmosferi egzoplanete. U hemiji, "dimer" je pojam koji se odnosi na hemijski spoj dva identična elementa u jedan veći. Za tehniku koju Misra predstavlja, ključno je otkrivanje "dimera" kiseonika. Gas kiseonika obično čine dva atoma kiseonika, a "dimer" u skladu s tim predstavljaju četiri atoma kiseonika.

Projekt dimer-teleskopa
Dobar sažet opis ove tehnike ponudio je časopis "Science":
Kad planeta prođe ispred zvezde, zvezdano svetlo prolazi kroz njegovu atmosferu i putuje kroz svemir dok ne dođe i do Zemlje. Dimeri u atmosferi upijaju svetlost poput filtera za boje u objektivima kamera, stvarajući anomalije koje se mogu otkriti jednom kad je pritisak na planeti najmanje 0,25 bara, odnosno dovoljno visoko da zadrži vodu u tečnom stanju.

Naučnici su takođe shvatili da se ovi molekuli češće detektuju u atmosferi nego u drugim markerima kiseonika i to je važno sa biološkog stanovišta. “Kiseonik je povezan sa fotosintezom, a posedujemo prilično jake dokaze da je u atmosferi teško dobiti mnogo kiseonika ukoliko nemate biljke ili alge koje ga proizvode konstantnim tempom", dodaje Misra. Kada i ako teleskop uoči planetu sa snažnim signalima "dimera" kiseonika, biće to vrlo važan znak da na istoj planeti postoji i život, koji proizvodi isti kiseonik. Taj teleskop će se zvati svemirski teleskop Džejms Veb i u Zemljinu orbitu će biti lansiran u oktobru 2018. godine.

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

ASTROBIOLOGIJA

Počalji od Gretta taj Ned Jan 27, 2013 7:45 pm

UVOD

Astrobiologija je nauka koja proučava nastanak i evoluciju bioloških sistema u svemiru. Ona pokušava da objasni nastanak života i njen razvoj kroz:
• posmatranja nastanaka i razvoj života na Zemlji
• razvijanje opštih postulata o razvoju i organizaciji živih organizama
• posmatranje razvoja i evolucije života na nivou molekula, organizama i ekosistema
• pronalaženje granica za stvaranje i održavanje života - koji minimum je potreban da se život stvori i razvije
• pronalaženje načina za prepoznavanje znaka života na drugim svetovima
• pronalaženje života na nebeskim telima sunčevog sistema

Kako je nastao i razvio se život? Ima li života u svemiru? Kakva je budućnost života na Zemlji i izvan nje? Ova tri osnovna pitanja dobro određuju područje interesa nove interdisciplinarne nauke nazvane astrobiologija.

Astrobiologija istražuje život kao planetarni fenomen sa ciljem razumevanja osnovne prirode života na Zemlji i u svemiru. Poslednjih godina je prikupljeno mnoštvo novih podataka o ekstrasolarnim planetama i malim telima našeg Sunčevog sistema što je značajno povećalo naša saznanja o nastanku i evoluciji planeta. Nakon što je NASA osnovala Institut za astrobiologiju (NASA Astrobiology Institute − NAI) 1998. godine, astrobiologija je postala formalna istraživačka grana. Nastanak tog instituta proizašao je iz sve većeg Nasinog zanimanja za Mars, najbliže vanzemaljsko mesto koje je potencijalno pogodno za život.
Prelomni događaj je verovatno bio otkriće antartičkog meteorita ALH84001 1996. godine, poreklom sa Marsa, u kome su navodno nađeni mikrofosili vanzemaljskog života. NAI radi kao virtualni institut i trenutno obuhvata dvanaest američkih istraživačkih timova sa preko 700 naucnika. Gotovo deceniju nakon osnivanja, NAI ulazi u krizno razdoblje (u zadnje dve godine NASA je smanjila finansiranje astrobiologije za 50%). Težište istraživanja prebacuje se na druge institucije, uglavnom evropske.

Istraživačka središta za astrobiologiju danas postoje širom sveta, npr. Centro de Astrobiologia u Španiji i Groupement de Recherche en Exobiologie u Francuskoj, zatim Australian Centre for Astrobiology, Astrobiology Society of Britain, i European Exo/Astrobiology Network Association. Takođe, mnogi ugledni univerziteti nude studije astrobiologije. Strateški plan astrobioloških istraživanja je zacrtan kroz sedam osnovnih naucnih ciljeva:

1. Shvatiti prirodu okoline pogodnih za život i njihovu rasprostranjenost u svemiru.
Osnovna komponenta ovog cilja je modeliranje razvoja planeta pogodnih za život. Mala tela Sunčevog sistema, za koja se smatra da su ostaci od kojih se nisu uspeli formirati planete, važna su za astrobiologiju iz dva razloga: za stvaranje teoretskih modela nastanka i razvoja nastanjivih planeta, i zbog sudara sa ranom Zemljom koji su bitno uticali na hemijski sastav buduće biosfere. Druga važna komponenta prvog cilja je posredno i neposredno opažanje ekstrasolarnih planeta pogodnih za život. Do danas je otkriveno preko 200 planeta izvan Sunčevog sistema. Nedavno je otkrivena prva ekstrasolarna planeta slična Zemlji.

2. Istražiti nekadašnje ili sadašnje životne okoline i znakove života izvan Sunčevog sistema. U prvom je planu istraživanje Marsa, a zatim i ostatka Sunčevog sistema dalje od Marsa.

3. Shvatiti kako je život potekao iz kozmičkih i planetarnih prethodnica.
Na primer, kako su nastali i razvili se biomolekuli.

4. Razumeti kako se nekadašnji život na Zemlji prilagođavao globalnim promenama.
Npr. kako su iz rane biosfere nastali složeniji oblici života.

5. Razumeti evolucione mehanizme ograničenja koja nameće okolina.
Ovaj cilj se posebno odnosi na molekularnu evolucija mikroorganizama i njihovo prilagodjavanje na ekstremne uslove životne okoline. Na samoj Zemlji su do sada otkriveni mnogi eksermofili, mikroorganizmi koji žive u ekstremnim uslovima (sa naše tacke gledišta) temperature, pritiska i kiselosti.

6. Shvatiti principe koji će oblikovati budući život na Zemlji i izvan nje.
Naglasak je na prilagodjavanje živih organizama na vanzemaljske uslove života. Na primer, svemirska biologija istražuje uticaj svemirskih letova na žive organizme. Danas je to deo astrobiologije mada je ova grana nastala puno ranije.

7. Odrediti kako prepoznati znakove života na drugim svetovima.
Nedavno je u Marsovoj atmosferi pronađen gas metan. S obzirom da metan u atmosferskim uslovima na Marsu nije dugotrajno stabilan, mora da postoji njegov stalni izvor. To bi mogla biti vulkanska aktivnost ili važan znak prisustva živih mikroorganizama. Aktivni vulkani na Marsu, međutim, još nisu primeceni.


Poslednji put izmenio Gretta dana Čet Avg 28, 2014 11:54 am, izmenio ukupno 3 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu