PLAVI FORUM

02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2014.

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: 02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2014.

Počalji od Gretta taj Pet Avg 22, 2014 5:59 pm

9. APRIL 2014.
SLUCAJNI SUSRET DOVEO DO NASTANKA DIJAMANTSKOG PRSTENA NEBESKIH RAZMERA

Koristeći Veoma veliki teleskop Južne evropske opservatorije u Čileu, astronomi su snimili ovu zaista sjajnu sliku planetarne magline PN A66 33 – poznatije pod imenom Abel 33. Predivni plavi balon je nastao kada je zvezda odbacila svoje spoljašnje omotače i sasvim slučajno se našla na istom pravcu sa zvezdom ispred sebe. Ceo prizor neodoljivo podseća na dijamantski verenički prsten. Ovaj kosmički dragulj je neobično simetričan, vidljiv na nebu kao objekat skoro kružnog oblika.

Većina zvezda masa približnih našem Suncu će završiti svoje živote kao beli patuljci – mala, veoma gusta i vrela nebeska tela, koja se polako hlade milijardama godina. Približavajući se finalnoj fazi svog života, zvezde odbacuju svoje atmosfere u svemir i formiraju planetarne magline - oblake gasa koji jarko sijaju i okružuju beli, zvezdani ostatak.

Slika koju je snimio Veoma veliki teleskop (VLT), prikazuje planetarnu maglinu Abel 33, neverovatno pravilnog kružnog oblika, koja je locirana nekih 2500 svetlosnih godina od Zemlje. Njen perfektno kružni oblik nije uobičajen za objekte ove vrste – u većini slučajeva nešto narušava simetriju i uzrokuje nepravilne oblike planetarnih maglina [1].

Upadljivo sjajna zvezda, koja se nalazi duž ivice magline, stvara predivnu iluziju na slici VLT-a. Ovo je naime sasvim slučajno poravnavanje nebeskih tela – zvezda zvana HD 83535 se nalazi ispred magline i to na pola puta između Abel 33 i Zemlje - na pravom mestu da ovaj pogled učini još lepšim. Udruženim snagama, HD 83535 i Abel 33 formirali su blistavi dijamantski prsten sa slike.

Ostatak pretka Abel 33, koji će postati beli patuljak, se može videti unutar magline. Malo je izmešten iz centra i vidljiv kao sićušni biser. Uprkos tome, on je veoma sjajan – sjajniji od našeg Sunca – i emituje dovoljno ultraljubičastog zračenja da oblak odbačene atmosfere zasija [2].

Abel 33 je samo jedan od 86 objekata koji se nalaze u Abelovom katalogu planetarnih maglina iz 1966. godine, astronoma Džordža Abela. On je takođe osmatrao nebo u potrazi za jatima galaksija i sačinio je Katalog Abel od preko 4000 jata, kako sa južnog, tako i sa severnog neba.

Za potrebe ove slike korišćeni su podaci sa instrumenta FORS (FOcal Reducer and low dispresion Spectrograph) koji se nalazi na VLT-u. Podaci su dobijeni tokom ESO programa pod nazivom Kosmički dragulji [3].

Beleške
[1] Na primer, zbog načina na koji zvezda rotira ili u slučaju kada je zvezda pojedinačna, ili predstavlja sistem od dva ili više tela.

[2] Centralna zvezda izgleda kao dvostruki sistem na ovoj veoma oštroj slici. Još uvek nije jasno da li je to zaista slučaj ili samo slučajno poravnavanje zvezda.

[3] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja za cilj ima snimanje interesantnih, intrigantnih ili vizuelno privlačnih nebeskih objekata uz pomoć ESO teleskopa, u cilju edukacije i promocije astronomije. Program koristi teleskopsko vreme koje nije namenjeno za naučna istraživanja. Svi prikupljeni podaci se mogu koristiti i u naučne svrhe, a dostupni su astronomima putem ESO naučne arhive.
Više informacija



Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Sep 28, 2014 11:48 am, izmenio ukupno 3 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: 02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2014.

Počalji od Gretta taj Pet Avg 22, 2014 5:37 pm


2. APRIL 2014.
GALAKTICKI SERIJSKI UBICA

Nova slika sa MPG/ESO teleskopa klase 2,2 metra, koji se nalazi na La Sija opservatoriji u Čileu, prikazuje dve različite galaksije: NGC 1316 i njenu manju komšinicu NGC 1317. Iako veoma blizu, ove dve galaksije su vodile potpuno različite živote. Mala spiralna galaksija NGC 1317 vodila je miran i povučen život, dok je NGC 1316, prepuna “ratnih” ožiljaka, u svoj burni život uključila još nekoliko galaksija.

Nekoliko tragova u strukturi NGC 1316 ukazuje na njen turbulentni stil života. Na primer, u njenoj strukturi se pojavljuju veoma neobične trake međuzvezdane prašine [1] koje su se ugnezdile u mnogo veći zvezdani omotač, ali je uočljiva i populacija neobično malih, zbijenih zvezdanih jata. Ovo nam govori da je galaksija NGC 1316 progutala spiralnu galaksiju bogatu međuzvezdanom prašinom, pre oko tri milijarde godina.

Oko galaksije se takođe mogu uočiti veoma tamni repovi - pramenovi i omotači zvezda koji su bili otrgnuti sa njihovih originalnih lokacija, a zatim bili izbačeni u međugalaktički prostor. Ovakvi tragovi nastaju kao posledica kompleksnih gravitacionih uticaja na orbite zvezda, kada druga galaksija priđe previše blizu. Svi ovi znaci ukazuju na veoma burnu prošlost tokom koje je NGC 1316 aneksirala druge galaksije, ali ukazuju i na to da se njeno neprimereno ponašanje i dalje nastavlja.

NGC 1316 je udaljena 60 miliona svetlosnih godina od Zemlje i nalazi se u sazvežđu južnog neba Fornaks (Peć). Ova galaksija takođe nosi ime Fornaks A, što nam govori da je najsnažniji izvor radio zračenja u sazvežđu - ali predstavlja i četvrti najjači izvor radio signala na čitavom nebu [2]. Emisiju radio zraka najverovatnije uzrokuje materija koju “usisava” supermasivna crna rupa u centru same galaksije, a dodatno “ulje na vatru” najverovatnije dosipa interakcija sa drugim galaksijama.

Veoma iscrpna slika koju je načinio MPG/ESO teleskop klase 2,2 metra sa La Sija opservatorije u Čileu, dobijena je kombinacijom mnogo pojedinačnih slika iz ESO arhive. Cilj prvobitnih opservacija bio je da se razotkriju i najtamniji detalji, ali i da se prouči raskol koji vlada u ovom interesantnom sistemu.

Kao bonus, ova slika nam otvara prozor u daleki svemir, mnogo dalje od sjajnih galaksija u prvom planu. Većina zamućenih tačkica sa fotografije predstavlja veoma udaljene galaksije, a pogotovo gusta koncentracija galaksija nalazi se sa leve strane objekta NGC 1316.

Beleške
[1] Trake međuzvezdane prašine detaljno je snimio NASA/ESA Hubble Space Telescope.

[2] Ovo se odnosi na radio frekvenciju od 1400 MHz, dok bi za druge frekvencije redosled bio drugačiji.


Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Sep 28, 2014 11:49 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2014.

Počalji od Gretta taj Pet Avg 22, 2014 5:29 pm

26. MART 2014.
OTKRIVEN PRVI SISTEM PRSTENOVA OKO ASTEROIDA

Opservacije koje su sprovedene sa nekoliko mesta u Južnoj Americi, uključujući i ESO La Sija opservatoriju, dovele su do iznenađujućeg otkrića - udaljeni asteroid Hariklo okružen je sa dva gusta i uska prstena. Ovo je do sada najmanji objekat kod kojeg su otkriveni prstenovi, a ujedno je i peti objekat u Sunčevom sisemu sa ovim karakteristikama – posle mnogo većih planeta Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Poreklo prstenova za sada ostaje misterija, ali bi oni mogli biti rezultat sudara koji je za sobom ostavio disk sačinjen od krhotina. Najnoviji rezultat je objavljen u časopisu Nature, 26. marta 2014. godine.

Saturnovi prstenovi su jedan od najlepših prizora na noćnom nebu, a manje uočljivi prstenovi takođe se nalaze i oko drugih džinovskih planeta. Uprkos veoma detaljnim pretraživanjima neba, prstenovi oko drugih malih objekata u Sunčevom sistemu nisu bili otkriveni. Najnovije opservacije male planete zvane [1] (10199) Hariklo [2] dok je prolazila ispred zvezde, pokazale su da je takođe okružena sa dva prstena.

“Nismo ni sanjali da mala tela poput Hariklo uopšte imaju prsten, te ih nismo ni tražili, pa je samim tim ovo otkriće – ali i količina detalja koje smo uspeli da dobijemo – za nas poptpuno iznenađenje!”, rekao je Felipe Braga-Ribas (Nacionalna opservatorija/MCTI, Rio de Žaneiro, Brazil) koji je planirao opservacije i vodeći je autor najnovijeg naučnog rada.

Asteroid Hariklo je najveći član grupe poznate kao Kentauri [3] i orbitira između putanja Saturna i Urana u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema. Predviđanja su pokazala da je trebao da prođe ispred zvezde UCAC4 248-108672, 3. juna 2013. godine, posmatrano iz Južne Amerike [4]. Uz pomoć sedam teleskopa, uključujući i Danski teleskop klase 1,54 metra, kao i teleskop TRAPPIST, na ESO La Sija opservatoriji u Čileu [5], astronomi su bili u mogućnosti da posmatraju zvezdu koja nestaje na nekoliko sekundi, jer je njenu svetlost blokirao Hariklo – ovaj fenomen poznat je kao okultacija [6].

Međutim, naučnici su pronašli mnogo više nego što su očekivali. Par sekundi pre, i ponovo, par sekundi nakon glavne okultacije desila su se dva dodatna, veoma kratka slabljenja prividnog sjaja zvezde [7]. Nešto što se nalazilo u okolini asteroida Hariklo je blokiralo svetlost! Upoređujući snimke dobijene sa različitih lokacija, tim naučnika je uspeo da rekosntruiše ne samo oblik i veličinu samog objekta, nego i oblik, širinu, orijentaciju i druge karakteristike novootkrivenih prstenova.

Tim je otkrio da se sistem prstenova - oko malog objekta od 250 kilometara u prečniku, koji se nalazi iza orbite Saturna - sastoji od dva oštro oblikovana prstena, široka tri i sedam kilometara, koji su razdvojeni čistinom od devet kilometara.

“Za mene je ovo potpuno neverovatno – ne samo da smo uspeli da detektujemo sistem prstenova, nego smo uspeli da razlučimo da ga čine dva zasebna prstena”, dodaje Ufe Gro Jorgensen (Nils Bor institut, Univerzitet u Kopenhagenu, Danska), jedan od članova tima. “Pokušavam da zamislim kako bi bilo stajati na površini ovog ledenog obekta – toliko malog da bi na njemu i brzi sportski auto uspeo da dostigne drugu kosmičku brzinu i “odleti” u svemir - i posmatrati sistem prstenova 20 kilometara širok, koji se nalazi na 1000 puta manjoj udaljenosti od Meseca.” [8]

Iako su mnoga pitanja ostala nerazjašnjena, astronomi pretpostavljaju da su ovi prstenovi najverovatnije nastali od krhotina koje su se javile nakon sudara. Najverovatnije su se formirala dva prstena zbog mogućeg prisustva malih satelita.

"Postoji verovatnoća da pored sistema prstenova, Hariklo ima i najmanje jedan mali satelit koji tek treba da bude otkriven”, dodaje Felipe Braga-Ribas.

Prstenovi bi mogli biti fenomen koji bi kasnije za uzvrat doveo do formiranja malog meseca. Ovakav niz događaja, na mnogo većoj skali, mogao bi da objasni nastanak našeg Meseca, u prvim danima Sunčevog sistema, kao i poreklo mnogih drugih prirodnih satelita oko drugih planeta, ali i asteroida.

Vođe ovog projekta prstene privremeno nazivaju Ojapoke i Šui, po rekama koje se nalaze u oblastima krajnjeg severa i juga Brazila [9].


Beleške
[1] Sve objekte koji kruže oko Sunca, a koji su suviše mali (nedovoljno masivni) da se kreću po skoro kružnim orbitama, IAU je definisao kao mala tela Sunčevog sistema. Ona uključuju najveći deo asteroida Sunčevog sistema, objekte bliske Zemlji, Marsove i Jupiterove trojanske asteroide, većinu Kentaura, transneptunskih objekata i kometa. U neformalnoj upotrebi reč asteroid i mala planeta se često koriste za istu stvar.

[2] IAU Centar za male planete  je ključan u detekciji malih tela Sunčevog sistema. Dodeljena imena se sastoje iz dva dela: broja – originalno je bio redosled otkrića, ali sada je redosled po kojem su orbite precizno utvrđene - i imena.

[3] Kentauri su mala tela nestabilnih orbita, u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema, koja presecaju orbite džinovskih planeta. Zbog toga što su njihove orbite često perturbovane, očekuje se da ostanu na tim putanjama samo par milona godina. Kentaure razlikujemo od mnogobrojnijih asteroida iz glavnog asteroidnog pojasa koji se nalaze između orbita Marsa i Jupitera, a možda potiču iz Kajperovog pojasa. Ime su dobili jer – kao i mitski kentauri – imaju dvojake osobine, u ovom slučaju osobine i kometa i asteroida. Hariklo ima karakteristike asteroida, a do sada nije otkriveno da ispoljava karakteristike komete.

[4] Događaj je predviđen na osnovu sistemaskih opservacija sprovedenih sa MPG/ESO 2,2-metarskim teleskopom na ESO La Sija opservatoriji, koje su nedavno objavljene.

[5] Pored Danskog teleskopa klase 1.54 metra i TRAPPIST teleskopa na ESO La Sija opservatoriji, posmatranja ovog događaja su vršena na sledećim opservatorijama: Universidad Católica Observatory (UCO) Santa Martina, kojom upravlja Pontifícia Universidad Católica de Chile (PUC); PROMPT teleskop, u vlasništu i kojim upravlja University of North Carolina na Chapel Hillu; Pico dos Dias opservatorija sa National Laboratory of Astrophysics (OPD/LNA) - Brazil; Southern Astrophysical Research (SOAR) teleskop; Caisey Harlingten's Planewave teleskop od 20 inča, koji je deo Searchlight Observatory Network mreže; R. Sandness teleskop sa San Pedro de Atacama Celestial Explorations; Universidade Estadual de Ponta Grossa opservatorija; Observatorio Astronomico Los Molinos (OALM) — Urugvaj; Observatorio Astronomico, Estacion Astrofisica de Bosque Alegre, Universidad Nacional de Cordoba, Argentina; Polo Astronômico Casimiro Montenegro Filho opservatorija i Observatorio El Catalejo, Santa Rosa, La Pampa, Argentina.

[6] Ovo je jedini način da se tačno utvrdi veličina i oblik tako udaljenog objekta – asteroid Hariklo je širok samo 250 kilometara, a udaljen je više od milijardu kilometara od Zemlje. Čak i uz pomoć najboljih teleskopskih posmatranja, tako mali i udaljeni objekat se čini kao bleda tačkica.

[7] Prstenovi oko Urana i Neptuna su otkriveni na sličan način tokom okultacija 1977.  i 1984. godine, respektivno. ESO teleskopi su takođe doprineli otkriću Neptunovih prstenova.

[8] Striktno govoreći, automobil bi morao da bude veoma brz – nešto kao Bugatti Veyron 16.4 ili McLaren F1 — jer bi vrednost druge kosmičke brzine iznosila 350 km/h!

[9] Ova imena se korsite samo neformalno, a zvanična imena će kasnije dodeliti IAU, prateći propisana pravila.


Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Jan 18, 2015 3:08 pm, izmenio ukupno 10 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO

Gretta

Vaga Broj poruka : 9507
Points : 14790
Reputation : 126
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 98
Lokacija : Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: 02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2014.

Počalji od Sponsored content Danas u 10:36 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu