PLAVI FORUM

MED

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 22, 2010 11:58 am

O MEDU


Da bi sakupile kilogram meda, pčele moraju da posete oko deset miliona cvetova ili da pređu i do 450.000 kilometara. Jedna pčela je teška desetak grama, a s jednog skupljanja nektara ona u košnicu donosi teret koji je ravan polovini njene težine. Računa se da oko 50.000 pčela u jednom letu može doneti u košnicu kilogram nektara.

Prilikom kupovine meda valja obratiti pažnju da on nije ukvaren, fermentisan, zagađen ili falsifikovan primesama materija sličnih medu. Pod normalnim okolnostima med nikada ne može da se pokvari, ako su ga u košnici pčele dovoljno preradile i ako ga je pčelar pravilno izvadio iz saća i valjano upakovao. Med je, po svojoj prirodi, veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sačuvao. Nije mu potrebno ni zagrevanje, pasterizacije, pakovanje u vakuumu. Pčele su, tokom miliona godina, naučile kako se med čuva, te mu nije potrebno prečišćavanje, niti uklanjanje prljavštine, pošto je on, pod normalnim okolnostima, potpuno čist kada ga pčele same spreme, jer one ne dozvoljavaju da ijedan delić nečistoće ili prašine dospe u med. On se može zagaditi jedno nepažnjom pčelara ili nekog drugog.

Pod povoljnim uslovima med se može sačuvati veoma dugo. Jedan od najvažnijih uslova za to je njegovo čuvanje od vlage, te sudovi u kojima se drži moraju biti čisti i suvi. Najpodesnije su staklene tegle ili emajlirane posude, a preporučuje se da se čuva na temperaturi između 5 i 10 stepeni i to u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Važno je znati da u neposrednom dodiru meda s metalom dolazi do reakcije organskih kiselina i metala (gvožđa, cinka…) što dovodi do stvaranja jedinjenja škodljivih po ljudsko zdravlje, a istovremeno ta jedinjenja razaraju i vitamine u medu. Stoga se mora paziti da emajl ne bude oštećen. Mnogi izbegavaju da kupe kristalisani med, misleći da nije prirodan, međutim, upravo je kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda. Do nje dolazi uglavnom zbog toga što glukoza (grožđani šećer) u medu, pri određenoj temperaturi ne može da opstane u tekućem stanju, te se stvaraju kristali i tako med dobija kremast izgled.”

MED je gusta, slatka, sirupasta ili kristalizirana materija bledozute do tamnosmede boje, specifi nog mirisa i ukusa, proizvod pcela medarica. Sastoji se od oko 70% invertnog šecera (vocnog i grozdjanog), do 20% vode, oko 5% saharoze, maltoze, oligosaharida, inulina, organskih kiselina, minerala, belancevina, viših alkohola, fermenata, hormona i dr. Med deluje baktericidno (sprečava rast i ubija bakterije) i antimikoticno (sprečava razvoj plesni). Med predstavlja idealnu hranu, lako je probavljiv i gotovo se potpuno iskorišcava.

MATICNA MLEC
je ljepljiva, mlecna masa koju luce mlecne ne zlezde pchela radilica u starosti od 6 do 12 dana. Matichna mlec sadrzi vitamine B kompleksa, A, C i E, veliki broj aminokiselina, esencijalne masne kiseline, minerale, hormone i druge sastojke važne za funkconiranje organizma. Takve su acetilholin za koji znamo da je odgovoran za prenos nervnih nadrazaja, razvoj mozga i bolje pamcenje, kolagen spoj koji pomaze u održavanju mladalackog izgleda, te gamaglobulin koji organizmu podize imunitet i podstice rad zlezda sa unutrasnjim lucenjem. Delotvornost maticne mleci lako je vidljiva u pcelinjoj zajednici. Matica je u pcelinjoj zajednici jedina polno sposobna zenka koja od pcela prosecno živi 30 puta duže. Odraslu maticu pcele hrane maticnom mleci te ona može sneti i više od 2000 jaja dnevno, što prelazi njenu vlastitu tezinu.

PROPOLIS je smolasta materija kore i pupoljaka drveca koji pcele skupljaju, obogauju i odlazu u košnicu. Drvece ga luci s ciljem borbe protiv mikroorganizama koji ga ugrozavaju. Po hemijskom sastavu propolis je smesa biljnih smola, balzama, etericnih ulja, minerala, enzima, voska, peluda te najzna ajnijih flavona i flavonoida. Višegodišnja naucna istrazivanja su dokazala i potvrdila široki spektar antimikrobnog delovanja propolisa. Posebno je izrazeno delovanje protiv virusa, bakterija i gljivica. Propolis je prirodni antibiotik i jedini koji djeluje protiv virusa.

POLEN je muški polni deo cveta biljke, sitnozrnatog izgleda. Svako zrnce je biološko jedinstvo koje sadrzi sve što je neophodno za zivot i to: belancevine, vitamine, aminokiseline, masti, ugljene hidrate, fermente, kofermente, hormone, te tajnu zivota - molekule DNA i RNA, koje odreduju oblik i razvoj živih bica.

BILJNI EKSTRAKTI povecavaju ciljanu upotrebljivost pripravka temeljenu na postavkama narodne medicine i novije nauke. Med ima ulogu prirodnog konzervansa, a istovremeno povecava resorpciju kvalitetnih sastojaka u pripravku.

- Prema načinu dobijanja, može biti: vrcani (centrifugiran), med u saću, presovan (gnječeni), topljen itd.

- Prema konzistenciji može biti u tečnom i kristalisanom stanju, a postoje i prelazi između tih stanja, kao i posebno, želatinasto stanje za neke (malobrojne) vrste medova.

- Prema tehnološkoj obradi, može biti bez obrade, zatim proceđen (kroz sita), filtriran (kroz posebne filtere), pasterizovan, dekristalisan (zagrevan), prerađen u finokristalisan itd.

- U zavisnosti da li potiče od jedne ili više vrsta biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.




Monoflorni med


Bagremov med. Prozračan, ima bledo zelenu nijansu, koja može ići i u svetlo žutu. Visoko je cenjen, aromatičan i prijatan, blagog ukusa, zbog čega se preporučuje deci i starijima. Dugo ne kristališe. Vrlo je pogodan za proizvodnju meda u saću.
Smanjuje lučenje kiselina u želucu, reguliše funkciju želuca, pomaže zaustavljanje krvarenja, kod kašlja, visoke temperature, može se koristiti kod bolesti očiju itd.

Lipov med. Svetlo žute boje, specifičnog mirisa i prilično izraženog oštrog ukusa, na osnovu kojih se vrlo lako prepoznaje. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.
Veoma je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i zbog toga skoro nezamenljiv kod oboljenja izazvanih prehladom. Zbog izraženih anibaktericidnih svojstava predstavlja dobro profilaktičko (preventivno) sredstvo, koristi se kod angine i kod mnogih upalnih procesa, rana, opekotina i sl. Preporučuje se kod različitih bolesti želuca, jetre i bubrega.

Kestenov med.
Med od pitomog (jestivog) kestena je tamno žut, slabog mirisa, gorkog ukusa, nekada smatran trećerazrednom vrstom a sada je jedan od najviše traženih, zbog svojih lekovitih svojstava i bogatstva u polenu. Pomaže kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadrži u sebi mnogo vodonik peroksida pa je dobar za obradu rana i kod angine.

Suncokretov med. To je posle kestenovog meda jedan od najbogatijih polenom. Suncokretov med je ćilibarsko žute boje, slabog mirisa na biljku, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo kristališe u krupne kristale i stvrdne. S obzirom na obilje polena koji sadrži veoma je cenjen u svetu, ali kod nas usled slabe obaveštenosti kupaca koji sumnjaju na falsifikat videvši ga kristalisanog, vrlo podcenjen. Za jednostavan napitak blagotvoran kod nedostataka vitamina E potrebno je: 50 grama pšeničnih klica, 50 grama cvetnog praha i 1 kilogram suncokretovog meda. Cvetni prah i pšenične klice umešati u med. Između obroka popiti jednu do dve kašike medne smese otopljene u vodi ili mleku.

Heljdin med
. Taman, jakog, otužnog mirisa i ne baš prijatnog ukusa. Veoma bogat mineralnim materijama, posebno gvožđa. Posebno koristan kod anemija, hipo i avitaminoze, različitih krvarenja, povišenog pritiska, bolesti krvnih sudova i mnogih drugih bolesti.

Deteline. Daju manje ili više svetle medove, prijatnog ukusa i blagog mirisa. Med se smatra pogodnim u lečenju kašlja, arterioskleroze, bolesti jetre, za pojačano mokrenje, za čišćenje krvi, pri raznim upalama i dr. Med od detelina ima nisku vrednost dijastaze.

Med od kupine.
Divlja i pitoma kupina daju vrlo kvalitetan med, proziran, svetložute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Pomaže kod bolesti respiratornih organa.

Med od maline.
Pitoma i divlja malina daju vrlo aromatičan svetložut med, suptilnog mirisa, prijatnog ukusa, koji kristališe u vrlo fine kristale bele boje. Vrlo je koristan kod svih bolesti usled prehlade i preporučuje se kao profilaktičko sredstvo protiv gripa.

Voćni med. Dobija se od različitog drvenastog voća koje cveta u proleće. Dominiraju obično jabuke, trešnje, a može biti i nektara dženerike, šljive, kao i maslačka, koji cveta kada i voćke. Boje je obično tamnožute. Prijatnog je mirisa i ukusa, a ako preovladava koštičavo voće, miris može biti na voćne koštice, a ukus malo nagorak. Bogat je polenom i odličan za žvakanje saća sa medom, lečenje prehlada.

Med uljane repice.
Med je žut, brzo kristališe i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Nije mnogo cenjen, verovatno samo zbog kristalizacije. Daje dobre rezultate u lečenju čireva, jako je sredstvo za podsticanje mokrenja.

Vreskov med
. Med je žute boje ili tamniji, zavisno od vrste vrijeska, jakog mirisa i prijatnog ukusa, želatinast, kristališe. Vrlo je cenjen i tražen.

Vrbin med. Med žute boje, specifičnog mirisa, pomalo nagorkog ukusa.

Med od lavende. Daje svetložut med, vrlo jakog mirisa i ukusa. Spada u vrlo tražene medove. Smatra se posebno pogodnim kod bolesti jetre, podstiče pojačano lučenje žuči.

Žalfijin med (Kaduljiin med). Daje tamno žut ili još tamniji med, prijatnog mirisa i ukusa, pomalo gorak. Vrlo tražen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa. Pomaže zaustavljanju krvarenja, protiv upala, ima jako baktericidno dejstrvo. Preporučuje se upotreba u kozmetičke svrhe.


Poliflorni cvetni med

To je livadski med koji potice od vise vrsta biljaka, pa s obzirom na različito poreklo, vrste livada i drugo, može mnogo varirati po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlo crvene, do tamno žute, crvene, a može biti i tamniji. Miris je posebno izražen, prijatan, preovlađuje miris dominante biljke. Ukus je prijatan, izražen, sladak, može biti i malo kiselkast. U ovu kategoriju može se uvrstiti i planinski med.


Med koji nije nektarskog porekla

Šumski med. Ta vrsta meda ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla ("medna rosa") ili životinjskog ("medljika"). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća i ređe, žbunja. Najčešće se javlja tokom leta, sve do jeseni, pri visokim temperaturama vazduha. Najčešća u Srbiji je hrastova medljika, u Sloveniji naprimer jelova, sa smreke itd.

Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamno crvene boje koja skoro prelazi u crnu. Ne kristališe tako brzo, nema izražen miris a ukus je jak i specifičan, pomalo nalik karamelu (ali ga ne treba mešati sa pregrejanim medom). Sadrži dosta mineralnih materija.

Jelova medljika je tamno zelene boje, ka crnoj. Nema izražen miris, prijatnog je ukusa. Vrlo je cenjena.

Very Happy


Poslednji put izmenio Gretta dana Pon Jun 03, 2013 2:46 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 22, 2010 12:13 pm

STAROSLOVENSKA MEDOVINA


Sastojci:

1 kg livadskog meda u saću s cvetnim prahom
25 grama kvasca

Priprema:
Saće samleti u mašini za meso, pa sipati u lonac od pet litara i dodati četiri litra vode. Ugrejati na 35°C uz stalno mešanje, a zatim skinuti s vatre i dodati kvasac razmućen u medu. Dobro izmešati i ostaviti da prenoći. Ujutro procediti kroz gazu pa presuti u flaše i držati otklopljeno jer medovina vri. Držati na sobnoj temperaturi (od 20 stepeni) dok ne počne da “rezi”, a onda staviti u hladnu polumračnu prostoriju da bi se vrenje prekinulo, ali ni tada ne zatvarati flaše. Pred samu upotrebu može se dodati pola isceđenog limuna na čašu, a ako se koristi kao lek, treba piti triput dnevno po 250 grama sat pre jela. Very Happy


_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Sub Dec 25, 2010 9:43 pm

kako ja da prepoznam pravi med. ustvari moze li to bez strucne analize uopste da se prepozna. moj jedan komsija uvali pcelama nekakve sirupe i pogace i kojekakve jos djakonije, pcele to lijepo umiksaju i eto ti meda. oce li i ovaj med da se kristalise?

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Dec 26, 2010 4:56 pm

Hoces da kazes da tvoj komsija time hrani pcele? Shocked Ili im to daje kao esenciju za pravljenje meda? Mad Vidi, prvo treba znati kako uopste nastaje med. To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu). Takav nektar pcele prekrivaju tankim vostanim poklopcima u pcelinjem sacu. Ne verujem da je potrebna strucna analiza, osim ako se plasis neke moguce alergije. Pravi pcelinji med ne kristalise, to se dogadja uglavnom sa losijim fabrickim produktima koji "produzuju" med, sto znaci da se raznim dodacima pokusava povecati postojeca kolicina prirodnog meda. Ako kupis med od seljaka koji zna gde njegove pcele borave, sto je u glavnom slucaj kod pcelara, ti ga slobodno pitaj kakvu vrstu meda prave njegove pcele. Ako je cvetni med, od kog cveca prave med, onda imas i sigurnost da je med pravi. Osim toga, sve velike firme veoma paze na kvalitet meda, pa mozes i u samoposlugama da kupis dobar med koji obicno kosta duplo vise od "fabrickog" meda. Nadam se da je ovo odgovor na to sto si pitao. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Ned Dec 26, 2010 5:07 pm

kazem ti jasno9 i glasno, daje pcelama sirovinu, od koje one naprave med. sad sta je ta sirovina ne znam, cini mi se da su nekakvi sirupi. naravno, daje im i druge stvari za ishranu, neke pogace i sta ti ja znam sta jos. sad ja pitam tebe jos jednom, moze li pcela napraviti med od tih sirupa, secerne vode.....ili ne moze. ako ne moze, znaci svaki med u sacu je original.

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Dec 26, 2010 8:57 pm

Napisala sam gore da pcela pravi med od nektara. Evo da ponovim jos jednom:

To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu).

To znaci, da u slucaju tvog komsije, on sa tim sirupima njima daje sirovinu za pravljenje meda. On im daje nektar koje one inace skupljaju okolo po cvetovima. Sa tim nektarom koji im on daje, on direktno utice na kvalitet meda na ovaj ili onaj nacin. Iskreno receno, ja bih radije jela prirodan med napravljen od nektara iz cvetova, jer ko zna sta on daje pcelama kao sirovinu, ako je i samo secerna voda, to je opet nesto drugo od onoga sto pcela pokupi po cvetovima, jer je secer vec jedna preradjevina, dok je nektar iz cvetova potpuno prirodan. Naravno da pcela i od toga sto joj on daje moze da napravi med, vidis da gore pise da ona pravi med i od slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata. Zato je vazno da se med kupi od pcelara koji znaju gde njihove pcele sakupljaju nektar, onda imas sigurnost da je med potpuno prirodan. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Ned Dec 26, 2010 9:30 pm

ja takve pcelare, koji proizvode prirodni med ne poznajem, sve mi se pricinjava da ih ni nema. cujem price, da je pravi med onaj koji se useceri(kristalise) pa sam takav do sada kupovao. od sada izgleda ni takav ne smijem kupovati.

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Plavi taj Ned Dec 26, 2010 9:56 pm

ne treba brkati zimsku odnosno proljecnju prihranu pcela sa proizvodnjom prirodnog meda....u prirodi pcele skupljaju med da bi mogla da prezime i na proljece izvedu novo leglo......e sad ako se kod proizvodnje meda taj med izvadi iz kosnice, pcele moraju da skupljaju novi da bi prezimile...medjutim cesto ta kolicina nije dovoljna pa onda pcelari moraju da u priljece dodaju secerne pogace ili sirup da bi drustvo moglo da se prehrani i da se normalno razvija...tek kasnije, one skupljaju med koji je potpuno prirodan ...ne mora da znaci ako se pcele u proljece prihranjuju da je med vjestacki .. skoro svi pcelari to rade, jer im se vise isplati da prirodni med izvade a pcele da hrane sirupom...

a da li ste znali da je kod prvobitnog nacina proizvodnje meda vadjenje meda iz kosnice znacilo i unistenje pcelinjeg drustva....jednostavno bi se pcele izbacile iz kosnice i sace sa medom povadilo....jedino takav med je potpuno prirodan....

Plavi

Ribe Broj poruka: 5812
Points: 12960
Reputation: 42
Datum upisa: 24.09.2010
Godina: 69

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 29, 2010 1:17 pm

MASLACKOV SIRUP (MED)


Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca i sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.

Dobijeni sirup se puni u ciste staklene tegle u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda. Ovaj sirup jaca i prociscava organizam, regulise varenje, jaca apetit. Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, teglu dobro zatvoriti. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od pcelar taj Sre Dec 29, 2010 8:09 pm

nb-campari ::ja takve pcelare, koji proizvode prirodni med ne poznajem, sve mi se pricinjava da ih ni nema. cujem price, da je pravi med onaj koji se useceri(kristalise) pa sam takav do sada kupovao. od sada izgleda ni takav ne smijem kupovati.

Upravo se pravi med kristalise i kao takav pokazuje svoj kvalitet. Kvalitet se ne moze proveriti golim okom, navodno se kvalitet procenjuje okretanjem kugle i brzinom kretanje kugle koja se stvara, ukoliko se sporo krece med je kvalitetniji. Nemojte da Vas nacin procene zavarava, jer nije pouzdan. Razna se sredstva koriste kao sto je kukuruzni sirup koji podseca na med.

Takodje, neophodno je da se pcele prehrane tokom zime i zato se koriste sirupi i pogaceice, s obzirom da se veliki deo meda izvrca. pcele svakako sakupljaju polen.


Gretta ::Hoces da kazes da tvoj komsija time hrani pcele? Shocked Ili im to daje kao esenciju za pravljenje meda? Mad Vidi, prvo treba znati kako uopste nastaje med. To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu). Takav nektar pcele prekrivaju tankim vostanim poklopcima u pcelinjem sacu. Ne verujem da je potrebna strucna analiza, osim ako se plasis neke moguce alergije. Pravi pcelinji med ne kristalise, to se dogadja uglavnom sa losijim fabrickim produktima koji "produzuju" med, sto znaci da se raznim dodacima pokusava povecati postojeca kolicina prirodnog meda. Ako kupis med od seljaka koji zna gde njegove pcele borave, sto je u glavnom slucaj kod pcelara, ti ga slobodno pitaj kakvu vrstu meda prave njegove pcele. Ako je cvetni med, od kog cveca prave med, onda imas i sigurnost da je med pravi. Osim toga, sve velike firme veoma paze na kvalitet meda, pa mozes i u samoposlugama da kupis dobar med koji obicno kosta duplo vise od "fabrickog" meda. Nadam se da je ovo odgovor na to sto si pitao. Very Happy

Tako da, devojko, kad vec ne znas samu proceduru stvaranja meda, i razlog koriscenja sirupa i pogacica bar se prvo informisi . med je prirodan ukoliko ga pcele prave, a prehrana iliti dohrana pcela je neophodna. pravi pcelar svakako nece dozvoliti da mu legla izumru i ostanu bez hrane.

pcelar

Broj poruka: 1
Points: 1
Reputation: 0
Datum upisa: 29.12.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Sre Dec 29, 2010 10:40 pm

dobro dosao pcelaru.
ako oces kazi mi, oce li se med, koji su pcele napravile od secerane vode, sirupa, sta ti znam jos od cega kristalisati, isto kao da je prirodan.
znaci, moze li pcelar zloupotrijebiti sredstva za prehranupcela, te ih iskoristiti i za proizvodnju meda, dje mu pcele dodju ko radna snaga i oce li se takav med iskristalisati. hvala

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Dec 30, 2010 12:24 am

pcelar ::
Tako da, devojko, kad vec ne znas samu proceduru stvaranja meda, i razlog koriscenja sirupa i pogacica bar se prvo informisi . med je prirodan ukoliko ga pcele prave, a prehrana iliti dohrana pcela je neophodna. pravi pcelar svakako nece dozvoliti da mu legla izumru i ostanu bez hrane.

Kao prvo, nema potrebe za ironicnim tonom, a kao drugo Plavi je vec veoma dobro objasnio iznad, kada i zasto se pcele dohranjuju. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Pera Detlic taj Čet Dec 30, 2010 8:59 am

nb-campari ::kazem ti jasno9 i glasno, daje pcelama sirovinu, od koje one naprave med. sad sta je ta sirovina ne znam, cini mi se da su nekakvi sirupi. naravno, daje im i druge stvari za ishranu, neke pogace i sta ti ja znam sta jos. sad ja pitam tebe jos jednom, moze li pcela napraviti med od tih sirupa, secerne vode.....ili ne moze. ako ne moze, znaci svaki med u sacu je original.

prvo ovo- sve što pčele same naprave je prirodno i pravo. Samo kvalitet meda može varirati.
Ono što čovjek napravi makar u najboljim laboratorijskim uslovima se nikako ne može nazvati medom. To bi isto bilo kao da kažemo da čovjek pravi krušku, kruška jedino može israsti na drvetu...

To što se pčele prihranjuju nema veze sa medom, one od tih pogačica i sirupa NE MOGU praviti med. To im služi samo za prehranu i golu egzstenciju.

Pera Detlic

Broj poruka: 3705
Points: 7462
Reputation: 0
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Pon Jan 03, 2011 3:43 pm

MEDENJACI


Sastojci:
420 g brasna
220 g secera
110 g meda
2 jaja
1 kasicica praska za pecivo
malo cimeta

Priprema:
Umesiti testo od svih sastojaka. Razvući testo oklagijom pa vaditi čašom medenjake, ređati ih u podmazan pleh sa vecim razmacima jer ce da narastu. Peci oko 15-20 minuta. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Jan 09, 2011 4:55 pm

MEDENE VANILICE


Sastojci:
400 gr ostrog brasna
300 gr putera
300 gr meda
300 gr mlevenih badema
3 zumanca
3 sipke vanile

Priprema:
Brasno, bademe, med, puter i mlevene sipke vanile pomesati sa zumancima i napraviti glatko testo. Testo mora da je homogeno, ali se ne sme dugo mesiti. Ostaviti 2 sata u frizideru, pa testo podeliti na male komade i od njih praviti kiflice. Poredjati na pleh i peci na 180 stepeni. Kada se ohlade ukrasiti ih po zelji, staviti ih u metalnu kutiju i ostaviti da stoje najmanje 3 dana da odmeknu. Very Happy


_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Jan 13, 2011 1:37 pm

KVAS OD MEDA


Sastojci:
800 g meda
9 litara vode
800 g suvog grozdja
2 limuna
2 supene kasike razanog brasna
15 g kvasca

Priprema:
U veliku posudu nasuti med, dodati limunove narezane na tanke krugove i suvo grožde i preliti sa 8 litara hladne, prethodno prokuvane vode u kojoj su rastvoreni brašno i kvasac. Posle 24 sata dodati preostali 1 litar prokuvane vode. Kada krugovi limuna i suvo grožde isplivaju na površinu, tecnost procediti kroz sito. Kvas razliti u flaše, u svaku staviti par zrna suvog grožda, dobro zatvoriti i cuvati u ležecem položaju na hladnom mestu. Posle 2-3 dana kvas je spreman za upotrebu. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Pon Jan 17, 2011 12:01 am

VITAMINSKI NAPITAK OD MEDA


Sastojci:
1 supena kasika meda
1 supena kasika susenih plodova šipka
1 casa vode

Priprema:
Plodove šipka isprati, prokuvati do kljucanja i kuvati 10 minuta. Sipati u cistu staklenu posudu, pokriti gazom i držati na tamnom 10-12 sati. Zatim plodove izgnjeciti i smesu procediti kroz dvostruki sloj gaze. Dodati med i promesati. Ovaj vitaminski napitak treba potrositi u toku 12-24 casova od pripremanja, dok se vitamin C ne razlozi. Odraslima se preporucuju 2 case napitka dnevno, a deci jedna. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Pon Jan 24, 2011 11:15 pm

BANANE SA MEDOM


Sastojci:
40 g. badema u ljuspicama
malo putera
4 manje banane
4 kašike meda
2 male kašičice cimeta

Priprema:
Ljuspice od badema bez masnoce malo prosusiti u tiganju na vatri, a zatim ohladiti. Zagrejati malo puter, oljustiti banane i preseci na pola po duzini, i oko 3 minuta sa obe strane "pržiti" na puteru. Pažljivo okrenuti da se ne polome. Servirati na dugackom tanjiru, a preko polovine banana sipati ugrejan med, staviti badem odozgo i na kraju posuti sa cimetom. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Jan 27, 2011 10:26 pm

KOCKE OD MEDA I KESTENA


Sastojci:
200 ml meda
1 kg kestena
200 gr margarina
1 kasika ruma
1 kesica vanilin secera
2 velike oblande

Za glazuru:

100gr cokolade (90% kakaomase)
50 gr putera

Priprema:

Za ovaj recept je najbolje koristiti irski puter, jer on ima najkvalitetniji ukus. Kesten skuvati da omeksa, oljustiti ga i propasirati. Umutiti puter, med i vanilin secer, dodati kesten i ujednaciti masu. Oblandu poprskati rumom (ko ne voli rum, poprskati sa sveze presovanim sokom od pomorandze), nafilovati filom i preko nje staviti drugu oblandu. Pritisnuti oblandu tezim predmetom. Glazuru napraviti tako stp treba otopiti cokoladu sa 2 kasike vode, dodati puter i dobro ujednaciti. Oblandu preliti glazurom, osusiti u frizideru i tek pred sluzenje iseci na kocke. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Feb 03, 2011 12:05 am

PAPRENJACI SA MEDOM


Sastojci:

680 gr mekog brasna,
250 gr meda
250 gr putera
250 grg secera
4 zumanca
cimet u prahu
na vrh noza biber
4-5 smrvljena klincica

Priprema:

Brasno prosejati, dodati med i puter, mesati na vatri dok ne provri. Umesati secer, cimet, biber, klincice i 2 zumanca. Napraviti testo, izrezati kocke, u sredinu svakog staviti po jedan oljusteni badem ili zrno bibera, namazati dobro sa preostala 2 zumanca i peci na jakoj vatri. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Feb 06, 2011 1:50 pm

MEDENI ŠAMPANJAC


Sastojci:
1 l dobrog mladog vina
100 gr meda
casica dobrog likera

Priprema:

Sve sastojke promesati i ostaviti da stoje cetiri dana na hladnom mestu. Zatim se vino stavi u debeli flasu. dpbro se zatvori i zaveže. Medni sampanjac se ostavi da leži nedelju dana pre upotrebe. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Feb 10, 2011 4:11 pm

GROG OD MLEKA I MEDA


Sastojci:
4 kasike meda
4 zumanca
4 kasike rendane cokolade
80 ml mleka.

Priprema:
Zumanca i med penasto umutiti i raspodeliti u velike soljice. Posuti rendanom cokoladom, preliti vrucim mlekom i odmah posluiti. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Pet Feb 18, 2011 5:00 pm

MEDNO SIRĆE


Najpoznatije vrste sirceta su, vinski, jabucni i alkoholni. Jabucni je ujedno i najdelotvorniji i sve više prisutan na našoj trpezi, ali i u lecenju kao sredstvo koje podstice otpornost organizma prema nekim bolestima ( povecana masnoca). jedno obogacuje organizam kalijem.

Malo je poznato da se proizvodi i medno sirce, koji po kvalitetu ništa manje ne zaostaje za jabucnim sircetom. Upotreba ovog sirceta je skoro nepoznata. Ipak, zbog svog posebnog ukusa zaslužuje pažnju.

Kako se proizvodi?

• Rastvor meda i vode pusti se da fermentira.
• Rastvor za fermentaciju priprema se od pet delova vode i jednog dela meda.
• Sve se to dobro izmeša da se dobije jednolicna koncentracija.
• Radi kontrole, može se videti u staklenoj posudi - da li je na dnu talog meda ili je sav otopljen.
• Ta koncentracija je dovoljna za dobijanje kvalitetnog sirceta.

Posto med nema uvek istu specificnu težinu , postoji stara metoda za odredjivanje specificne težine: u vec pripremljen rastvor uronimo sveže jaje : ukoliko ispliva vrhom u debljini kovanog novcica, rastvor je dobar, ali ne sadrži dovoljno minerala za razvoj organizama koji podsticu vrenje, pa ih je potrebno dodati.

Za našu kucnu upotrebu nije ih potrebno dodavati, jer vrenje (alkoholno) možemo povecati dodavanjem kvasca, a sircetno vrenje se uvek podstice dodavanjem kvasca ili slicno.
Kao i kod cuvanja meda, tako i kod proizvodnje sirceta smeju se upotrebljavati samo staklenke ili drvene posude. Posude se ne zacepljavaju nego pokrivaju gazom. Pripremljene za vrenje posude se ostavljaju na toplom mestu.

U drugoj fazi, da bi ubrzali vrenje, medenu vodu prelijemo preko piljevine – najbolja je ona od cempresa ili bukve. Na taj nacin vršimo aeraciju – prozracivanje – jer je poznato da za normalan razvoj mikroorganizama treba vazduh. Ako tako ne ucinimo, vrenje ce trajati nekoliko meseci !

Sa medom lošijeg kvaliteta ne možemo dobiti dobro sirce, a pravilno pripremljeno medno sirce, bolje je ili jednako po kvalitetu jabucnom sircetu.

Mineralni sastav mednog sirceta je garancija da može kvalitetno poslužiti za ocuvanje zdravlja. U svakom slucaju, oplemenice vaš jelovnik i delovati povoljno na organizam. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sre Feb 23, 2011 4:15 pm

LEKOVITA SVOJSTVA MEDA


Nekada se verovalo da mesavina meda i cimeta moze vratiti vid slepima ili cak oziveti mrtve. Istocni narodi med i cimet smatraju najblagotvornijim darom prirode i ovaj eliksir vekovima koriste za lecenje takoreci svih bolesti i psihickih stanja. Postoji verovanje da se covek koji bar nekoliko puta mesecno uzima med, ne može razboleti.

Naucna istraživanja, koja su obavljana sirom sveta izmedju ostalog u Japanu, Sjedinjenim Americkim Državama, Australiji, pokazuju da kombinacija meda i cimeta ima fantasticne lekovite moci kao sto su regeneracija organizma, podizanje otpornosti organizma i slicno. Svakako je utvrdjeno da med i cimet primenjen kao lek ima blagotvoran uticaj na celo telo cineci ga vitalnijim i snaznijim, a najnovije statistike potvrdjuju da bitno produzava i ljudski vek.

Hunzi su pleme koje je dobro poznavalo lekovitost cimeta i meda. Oni svakodnevno uzivaju u caju od cimeta i meda, dozivljavaju duboku starost i pri tom dugo ostaju krepki i vitalni a upravo ova kombinacija – kazu naucnici usporava proces starenja, produzava zivotni vek a kozu cini svezom, neznom i krepkijom. Recept za to glasi ovako: jednu kasiku cimeta i cetiri kasike meda prokuvati u jednoj solji vode. Podeliti na cetiri dela i piti tokom dana (cetiri puta dnevno).

Kašika meda, može da utiša noćni kašalj dece pod nazebom, pokazala je jedna američka studija. Med nepobitno daje bolje rezultate od dekstrometorfana, uobičajenog sastojka sirupa za smirenje kašlja, tvrdi tim stručnjaka sa Državnog univerziteta Pensilvanije. Danas još nema dokazanog efikasnog leka za kašalj koji je posledica infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je obična prehlada. Dekstrometorfan se široko primenjuje, ali nema dokaza da i deluje, a može da bude rizičan.

Pensilvanijski tim, predvođen doktorom Ianom Polom, obavio je istraživanje na 105 dece koja su noću kašljala zbog prehlade. Ona su podeljena u tri grupe. Prva je pred spavanje dobijala heljdin med, druga sirup sa dekstrometorfanom, a treća nije dobijala nikakvo sredstvo protiv kašlja. Prema svedočenju roditelja, najveće poboljšanje kako u učestalosti napada kašlja, tako i u intenzitetu i u kvalitetu sna, registrovan je kod dece kojoj je davan med.

Za ovo se nudi nekoliko objašnjenja. Med dobro mehanički oblaže i umiruje grlo, osim toga on ima i antioksidantno dejstvo, a deluje i antimikrobno. Doduse, med se ne preporučuje deci mlađoj od godinu dana zbog retkog, ali ozbiljnog rizika od jedne vrste trovanja – botulizma.
Propolis pčele koriste da bi zaštitile košnicu. Dobija se od smolastih lekovitih supstanci koje obavijaju pupoljke biljaka. Koristan je za prevenciju raznih bakterijskih, gljivičnih i parazitskih oboljenja.

Matični med stvaraju pčele radilice u procesu varenja polenovog praha, a njime se hrani matica. Bogat je proteinima, vitaminima i oligoelementima. Popravlja raspoloženje i smanjuje umor.

Polen pčele ga vade iz “srca cveća” i koriste za ishranu larvi. Veoma je bogat hranljivim supstancama i zbog svojih antibiotskih svojstava savetuje se kao pomoćni lek u terapiji gastrontestinalnih infekcija i kao sredstvo za jačanje imuniteta organizma. Very Happy

Pčelinja apoteka: http://plavi.bigforumpro.com/t122-zdravlje-iz-kuhinje



_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Čet Mar 03, 2011 3:49 pm

MEDNA RAKIJA


U litru stare šljivovice (prepecenice) rastopi se mešanjem 350 gr meda. Ako je med kristalizovan, rakija se može zagrejati da postane mlaka. Kada se med rastopio, rakija se ulije u flasu i ostavi da stoji osam dana dok se slegne talog. Nakon toga cista rakija se pretoci u drugu flasu i ostavi da stoji najmanje 14 dana pre upotrebe. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sub Mar 12, 2011 11:41 am

ZANIMLJIVOSTI VEZANE ZA MED


U toku celog života jedna pčela proizvede samo 1/12 kašičice meda.

* Nakon što napusti staro gnezdo, roj obično preleti tek nekoliko metara, i tu stane. Pčele izletnice traže pogodno mesto za osnivanje nove kolonije. Napokon, jedno odredište bude odabrano i onda uzleće čitav roj.
* Svaka kolonija sastoji se od jedne ženke koja polaže jaja - matice - i njenih mnogih sterilnih kćeri, zvanih radilice. Radilice sakupljaju hranu, grade košnicu i podižu mlade. Mužjaci se podižu samo u onim godišnjim dobima kada je njihovo prisustvo neophodno.
* Matica mora da proizvede neku materiju koja privlači radilice, a koja se od nje može dobiti samo direktnim kontaktom. Ta tvar očigledno stimuliše uobičajeno radno ponašanje košnice. Taj hemijski glasnik se naziva "matična tvar" ili feromon. Eksperimenti su dokazali da ga pčele preuzimaju neposredno s tela matice.
* Medonosne pčele ne zavise samo od fizičkog dodira s kolonijom već tako�e zahtevaju i socijalnu bliskost i podršku. Ako izolujete pčelu od njenih sestara, ona će ubrzo umreti.
* Pčeli radilici potrebno je deset miliona letova da bi sakupila dovoljno nektara za proizvodnju pola kilograma meda.
* Pčela radilica je dugačka tek oko jedan centimetar i teži tek oko šezdeset miligrama; ipak, u stanju je da leti s teretom mnogo težim od sebe same.

iz knjige "Tajni život pčela", Sue Monk Kid


Med je jedan od najčudesnijih proizvoda u prirodi. Vrlo je cenjen još od najstarijih vremena i mnogo se upotrebljavao, budući da je predstavljao jedini izvor šećera, do kojeg su ljudi u to vreme mogli doći. U staro doba med je služio kao lek, zatim za pripremu pića što se zvalo medovina i kao sastojak u mešavini s vinom i ostalim alkoholnim pićima. U Egiptu se med upotrebljavao i za balzamovanje, a u staroj Indiji za konzerviranje voća i pravljenje kolača. Med se spominje u Bibliji, Kuranu i u spisima mnogih pisaca stare Grčke. Prema tome, kao što vidite, med se počeo vrlo rano upotrebljavati. Danas se med koristi na stotine različitih načina. Njime se zaslađuju kolači i pecivo. Med se upotrebljava u sladoledu u proizvodnji lekova i u prehrani dojenčadi. Kao izvor energije pomaže sportistima. Med ima antiseptičko delovanje (štiti od infekcije), pa se upotrebljava za lečenje rana i posekotina. Takođe se koristi u izradi raznih losiona, u cigaretama, pa čak i u antifrizu (tečnosti za sprečavanje zamrzavanja automobilskih hladnjaka) .

iz enciklopedije "1000 zašto, 1000 zato"



Verovali ili ne, pčela mora da obiđe od 3 do pet miliona cvetova za samo jedan kilogram meda. Pri tom prevali put koji je sedam puta veći od obima zemljine kugle. Krajnji proizvod je med, prirodni antibiotik, koji ubija bakterije. Med će sprečiti dalje razvijanje stafilokoka, protiv kojih postoji bezbroj antibiotika. Koji se to delotvoran sastojak nalazi u medu, još uvek nije otkriveno. Ipak, nemojte biti sigurni da će svaki med imati isto dejstvo. On mora biti proizveden hlađenjem ili blagim zagrevanjem.



MED I KRSNA SLAVA

U mnogim našim krajevima se u slavsko žito ne stavlja šećer već med, što je razumljivo i normalno jer ranije kada nije bilo šećera, poslastice su bile uglavnom zaslađivane medom. Za krsnu slavu se izgovara takozvano "dizanje slave". Ova molitva je zabelezena u valjevskim predelima pre vise od sto godina:

"U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Oče naš ...... Ovo da kažemo za tri Božija mira bez kojih se ne može: belice pšenice, vinove lozice i pčelice. Da nam rodi u polju belica pšenica, u brdu vinova lozica, da se rojči i parojči pčelica, muške i ženske glave koje o njima radile žive i zdrave bile..."
Very Happy



_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Mar 20, 2011 5:15 pm

FALSIFIKOVANJE MEDA


Budući da je med skuplji od šećera, u nekim zemljama i nekoliko puta, uvek se našlo nesavesnih pčelara koji su nastojali iskoristiti tu činjenicu, da bi se na lak način domogli velike zarade. Takvi nečasni pčelari mnogo su škodili pčelarstvu jer su potkopavali poverenja potrošača i škodili pčelarima koji u svoj posao ulažu mnogo truda i sredstava da bi potrošačima pružili zaista ono sto traže.

Med se može falsifikovati na dva načina: bez pčela ili s pomoću pčela; u kanti ili u košnici. Najjednostavniji i najprimitivniji je način da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda po višoj ceni.Umesto šećera može se uzeti grožđjani šećer (glukoza) koji dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falsifikat mogu se lako otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvetni med optički je levo aktivan, a otopljeni šećer i glukoza su optički desno aktivni. Ako se cvetnom medu doda izvesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je takođe optički desno aktivna, polarizacija skreće udesno i falsifikovani med postaje optički desno aktivan čime se razlikuje od cvetnog meda.

Mnogo je teže ako se za falsifikovanje upotrebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čist med ostaje nepromenjen, a falsifikovani se tom hemikalijom oboji u crveno. Taj način nije uvek pouzdan, pa se traže sigurniji načini. Med i invertni šećer po svojem sastavu su slični, ali ima i razlika. Na tim razlikana temelji se prepoznavanje pravog meda od falsifikata. Med, kao prirodni proizvod, sadrži u sebi mineralne sastojke, a invertni šećer, koji se dobija od običnog rafiniranog šećera, tih sastojaka nema.

U novije vreme nesavesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup (saharoza se raspada na dekstrozu i levulozu) i ostavljaju u saće.

Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez prirodnih sastojka koje medu daju punu vrednost. Ali ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saharoze nego što med obični ima med, postoji sumnja da je taj med dobijen od šećera. A poznaje se i po tome što u sebi nema prirodnih sastojaka. Nekad pčelari u jesen izvade med i pčele prihrane šećerom. To nije falsificiranje jer se tako za ljudsku hranu dobija vredniji proizvod, pravi med, a šećerni sirup, koji ostane u košnici, za pčele je sigurnije za zimsku hranu, jer u sebi nema neprobavljivih sastojaka kao poneke vrste prirodnog meda, osobito medljikovca.

Prepoznavanje falsifikovanog meda: gustina falsifikovanog meda je manja od gustine pravog meda sa mineralnim sastojcima. Gustina pravog meda je oko 1,4 a falsifikovanog negde oko 1,3, stoga nam jednostavno merenje na vagi može pokazati koji je pravi med, a koji falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280g, tako da je njena težina sa medom 1280g, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210g-1220g. Takođe, preteranim grejanjem med gubi ukus i aromu, ali menja i boju. Pregrejan med potamni, ukus mu postaje losiji, a fina aroma nestaje.

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sub Apr 02, 2011 1:09 pm

SASTAV MEDA


Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

* vitamin B1.... oko 5 mg
* vitamin B2.... oko 40 mg
* vitamin B3.... oko 0,5 mg
* vitamin B6.... oko 10 mg
* vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

* Voda(%)........... 17.2
* Fruktoza(%)....... oko 38.19 mg
* Dekstroza(%)..... oko 31.28
* Saharoza(%)...... oko 1.31
* Maltoza(%)........ oko 7.31
* Viši šećeri(%)..... 1.50
* Neodređeno(%)... 3.1
* pH.................... 3.91
* Laktoza (%)........7.11
* Pepeo (%)......... 0.169
* Azot (%)........... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%.

U sastav meda ulaze i mineralne materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum. Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.

Većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Pon Apr 25, 2011 9:02 am

O CEMU VODITI RACUNA PRILIKOM KUPOVINE MEDA?


Naravno da niste u mogućnosti da uvek znate da li med koji nameravate kupiti ima sve dole navedene osobine. Razgovarajte sa prodavcima o medu koji prodaju i pokušajte doznati što više podataka kako biste sami procenili njegov kvalitet.

· Kupujte samo prirodne proizvode bez hemijskih dodataka i izbegavajte industrijski med od šećera i dodatnih aroma.

· Najznačajniji sastojci u medu gube se na temperaturi većoj od 40ºC. Zato je potrebno da on bude "hladno" obrađivan.

· Filtrirani med je bistriji i izgleda čistije, ali se filtriranjem gube i važni sastojci meda. Zato izbegavajte ovaj med.

· Kako ga sačuvati: Med treba da stoji u staklenoj ili keramičkoj posudi i to na sobnoj temperaturi.


Med koji je visokog kvaliteta mora da ispunjava sledece uslove:


· da sadrži najmanje 65% redukovanuh šećera (računato kao invertni šećer), osim za medljikovac koji mora da sadrži najmanje 60% redukovanih šećera;

· da ne sadrži više od 10% saharoze, pri čemu cvetni med sme da sadrži do 5,5% saharoze, med od kadulje i ruzmarina do 8%saharoze, a med od bagrema , lavande i medljikovac do 10% saharoze;

· da ne sadrži više od 21% vode;

· da ne sadrži više od 0,6% mineralnih materija, osim medljikovca, koji može da sadrži najviše do 1% mineralnih materija;

· da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže do 0,5% takvih materija;

· da ima ukus i miris(aromu) karekterističan za određenu vrstu meda;

· da nema miris drugih supstanci;

· da mu nije dodavan šećer(saharoza) ili drugi proizvodi koji su po izgledu i sastavu slični medu;

· da nisu dodavana sredstva za konzerviranje i promenu boje;

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Uto Maj 10, 2011 12:21 am

MEDENI RECNIK


MED U PRAHU: posušen i pretvoren u prah kako bi se mogao ugrađivati u različite praškaste formulacije.

NEZRELI MED: med koji nije dozrio i sadrži veliki udio vode. Dobiva se iz saća koje još nije u potpunosti zatvoreno. Kratkog je vijeka trajanja, slabog okusa i sklon je kiseljenju.

NUGAT IZ MONTELIMARA: poznati nugat, koji je smjesa usitnjenog prženog badema, meda i vanilije, krem boje i osobite konzistencije koja je ispod 22°C čvrsta, a iznad te temperature tekuća.

VRCANI MED: oslobođen iz saća jednim od postupaka centrifugiranja.

PRESOVAN MED: dobiven je iz saća bez utjecaja topline, tj. istiskivanjem ručnom presom.

TUTIN: vrlo opasan otrov iz meda. Pčele ga sakupljaju obilazeći otrovne cvjetove tutu grmlja (Coriaria arborea) tropskog i subtropskog pojasa. Smrtna doza za miša je samo 0,01 mg/kg, a trovanje ljudi nastupa kada se pojede 25 grama kontaminiranog meda ili 4 mg tutina/kg tjelesne mase. Znakovi trovanja podsjećaju na delirij tremens teških alkoholičara. Pčele mogu proizvesti med koji sadrži tutin, a pri da tome ne oboljevaju. Trovanje je zabilježeno na Novom Zelandu.

OCEDJEN MED: dobiven cijeđenjem saća nakon što se probiju poklopci.

TECNI MED: med dobiven izvrcanjem meda iz saća postupkom centrifugiranja. Takvom, tek izvrcanom medu potrebno je nekoliko mjeseci da dozrije.

FERMENTIRANI MED: zreli med. To je med kojem je porasla kiselost (uskisli med).

MED U SACU: navrcani med koji se stavlja u promet zatvoren u komorama saća.

VESTACKI MED: dobiven hranidbom pčela šećerom i drugim dodacima (aromatičnim tvarima). Može biti miješan ili ne s prirodnim medom.

MEDENA ROSA: medljika je slatki, ljepljivi sok koji izlučuju razne vrste lisnih uši. Med proizveden od mediljke naziva se med medljikovac.

MEDOVACA: alkoholno piće kojemu je osnovna baza rakija loza kojoj se pridodaje određena količina meda različitog biljnog porijekla. Ovisno o boji i vrsti meda različite su i boje rakije medovače. Međutim većina ih ima žuto-zlatnu boju i izraženog su mirisa meda.

MEDOVINA: vino od meda i jedno od najstarijih alkoholnih pića koje je čovjek konzumirao. Dobiva se fermentacijom otopine prirodnog meda, a postupak je isti kao i kod proizvodnje vina od grožđa. Proizvodi se kao alkoholno, sadrži oko 13-14% alkohola, ali i kao bezalkoholno piće. Kvaliteta obje vrste ovisi o kvaliteti meda te postupcima fermentacije i skladištenja. Medovina je poznato piće koje popravlja krvnu sliku, okrepljuje organizam, poboljšava apetit i usporava starenje organizma.

LIVADNI MED: med od raznog livadnog cvijeća. Boja i okus ovise koja biljna vrsta prevladava u medu. Povoljno utječe na djecu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija.

MED OD BAGREMA: svijetložute boje, blaga ugodna mirisa i okusa. Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi živčani sustav i otklanja posljedice nagomilanog stresa. Mjesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji vrlo sporo kristalizira. Preporučuje se djeci i rekonvalescentima.

MED OD HELJDINOG CVETA: dobiven prehranom pčela s cvjetova heljde. Najtamniji je med među cvjetnim vrstama, vrlo oštra mirisa i okusa. Proizvodnja heljdina meda ima u vrlo malim količinama i specifičan je za područje Hrvatskog zagorja i Međimurja. Kineska medicina koristi med od heljde za liječenje dječjeg mokrenja u krevetu.

MED OD KADULJE: dobiven od cvjetova kadulje. Upotrebljava se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Hrvatski kaduljin med svjetski je priznat zbog svoje izuzetne kvalitete što možemo zahvaliti još uvijek očuvanoj prirodi osobito na području velebitskih pašnjaka. Ljekovitost kaduljina meda ubraja se u vodeću grupu meda za liječenje respiratornih organa i putova.

MED OD KESTENA: tamne boje koja varira ovisno o podneblju i godini. Prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog okusa. Povoljno djeluje na cjelokupni probavni sustav. Potiče rad crijeva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crijevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Ima izvanredno djelovanje u oporavku kod žutice, poslije operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem od stolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.

MED OD LAVANDE: bogatog i ugodnog okusa, svijetložute boje, proziran i bistar te jakog mirisa po biljci. U kombinaciji sa čajom od kamilice, metvice ili pelina smiruje organizam, a koristi se i protiv nadutosti te pospješuje mokrenje.

MED OD LIPE: bistar, ugodnog mirisa i blagog okusa, svijetložute do blago zelenkaste boje. Koristi se kod prehlada (pomaže pri iskašljavanju), upala dišnih i probavnih organa, te nekih bubrežnih oboljenja. Prema nekim podacima, osobe koje pate od bolesti srca i krvnih žila ne bi trebale konzumirati kako med tako ni čaj od lipe.

MED OD SUNCOKRETA: jantarno žute boje, prepoznatljivog mirisa i okusa. Blagotvorno djeluje na dišni sustav te utječe na regulaciju razine masnih kiselina u organizmu. Brzo kristalizira.

VOCNI MED: svijetle boje, ugodnog okusa i mirisa. Dobiva se od marelice, šljive, trešnje, višnje, jabuke, kruške, mušmule i dunje. Uspostavlja ravnotežu u organizmu i osobito se preporuča trudnicama umjesto šećera. Blagotvorno djeluje kod raznih infekcija i kožnih bolesti. Zastupljen je u dnevnoj prehrani djece i odraslih osoba. Brzo se kristalizira.

METALNA KASIKA: Mnogima je poznato da se med ne smije grabiti metalnom žlicom jer gubi svoje
vrijedne sastojke, te da ga se ne smije pregrijavati, jer izlaganjem na
temperaturi preko 45°C gubi čarobna svojstva.

Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6727
Points: 11760
Reputation: 101
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu