PLAVI FORUM

MED

Strana 1 od 5 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 22, 2010 11:58 am

O MEDU


Da bi sakupile kilogram meda, pčele moraju da posete oko deset miliona cvetova ili da pređu i do 450.000 kilometara. Jedna pčela je teška desetak grama, a s jednog skupljanja nektara ona u košnicu donosi teret koji je ravan polovini njene težine. Računa se da oko 50.000 pčela u jednom letu može doneti u košnicu kilogram nektara.

Prilikom kupovine meda valja obratiti pažnju da on nije ukvaren, fermentisan, zagađen ili falsifikovan primesama materija sličnih medu. Pod normalnim okolnostima med nikada ne može da se pokvari, ako su ga u košnici pčele dovoljno preradile i ako ga je pčelar pravilno izvadio iz saća i valjano upakovao. Med je, po svojoj prirodi, veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sačuvao. Nije mu potrebno ni zagrevanje, pasterizacije, pakovanje u vakuumu. Pčele su, tokom miliona godina, naučile kako se med čuva, te mu nije potrebno prečišćavanje, niti uklanjanje prljavštine, pošto je on, pod normalnim okolnostima, potpuno čist kada ga pčele same spreme, jer one ne dozvoljavaju da ijedan delić nečistoće ili prašine dospe u med. On se može zagaditi jedno nepažnjom pčelara ili nekog drugog.

Pod povoljnim uslovima med se može sačuvati veoma dugo. Jedan od najvažnijih uslova za to je njegovo čuvanje od vlage, te sudovi u kojima se drži moraju biti čisti i suvi. Najpodesnije su staklene tegle ili emajlirane posude, a preporučuje se da se čuva na temperaturi između 5 i 10 stepeni i to u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Važno je znati da u neposrednom dodiru meda s metalom dolazi do reakcije organskih kiselina i metala (gvožđa, cinka…) što dovodi do stvaranja jedinjenja škodljivih po ljudsko zdravlje, a istovremeno ta jedinjenja razaraju i vitamine u medu. Stoga se mora paziti da emajl ne bude oštećen. Mnogi izbegavaju da kupe kristalisani med, misleći da nije prirodan, međutim, upravo je kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda. Do nje dolazi uglavnom zbog toga što glukoza (grožđani šećer) u medu, pri određenoj temperaturi ne može da opstane u tekućem stanju, te se stvaraju kristali i tako med dobija kremast izgled.”

MED je gusta, slatka, sirupasta ili kristalizirana materija bledozute do tamnosmede boje, specifi nog mirisa i ukusa, proizvod pcela medarica. Sastoji se od oko 70% invertnog šecera (vocnog i grozdjanog), do 20% vode, oko 5% saharoze, maltoze, oligosaharida, inulina, organskih kiselina, minerala, belancevina, viših alkohola, fermenata, hormona i dr. Med deluje baktericidno (sprečava rast i ubija bakterije) i antimikoticno (sprečava razvoj plesni). Med predstavlja idealnu hranu, lako je probavljiv i gotovo se potpuno iskorišcava.

MATICNA MLEC
je ljepljiva, mlecna masa koju luce mlecne ne zlezde pchela radilica u starosti od 6 do 12 dana. Matichna mlec sadrzi vitamine B kompleksa, A, C i E, veliki broj aminokiselina, esencijalne masne kiseline, minerale, hormone i druge sastojke važne za funkconiranje organizma. Takve su acetilholin za koji znamo da je odgovoran za prenos nervnih nadrazaja, razvoj mozga i bolje pamcenje, kolagen spoj koji pomaze u održavanju mladalackog izgleda, te gamaglobulin koji organizmu podize imunitet i podstice rad zlezda sa unutrasnjim lucenjem. Delotvornost maticne mleci lako je vidljiva u pcelinjoj zajednici. Matica je u pcelinjoj zajednici jedina polno sposobna zenka koja od pcela prosecno živi 30 puta duže. Odraslu maticu pcele hrane maticnom mleci te ona može sneti i više od 2000 jaja dnevno, što prelazi njenu vlastitu tezinu.

PROPOLIS je smolasta materija kore i pupoljaka drveca koji pcele skupljaju, obogauju i odlazu u košnicu. Drvece ga luci s ciljem borbe protiv mikroorganizama koji ga ugrozavaju. Po hemijskom sastavu propolis je smesa biljnih smola, balzama, etericnih ulja, minerala, enzima, voska, peluda te najzna ajnijih flavona i flavonoida. Višegodišnja naucna istrazivanja su dokazala i potvrdila široki spektar antimikrobnog delovanja propolisa. Posebno je izrazeno delovanje protiv virusa, bakterija i gljivica. Propolis je prirodni antibiotik i jedini koji djeluje protiv virusa.

POLEN je muški polni deo cveta biljke, sitnozrnatog izgleda. Svako zrnce je biološko jedinstvo koje sadrzi sve što je neophodno za zivot i to: belancevine, vitamine, aminokiseline, masti, ugljene hidrate, fermente, kofermente, hormone, te tajnu zivota - molekule DNA i RNA, koje odreduju oblik i razvoj živih bica.

BILJNI EKSTRAKTI povecavaju ciljanu upotrebljivost pripravka temeljenu na postavkama narodne medicine i novije nauke. Med ima ulogu prirodnog konzervansa, a istovremeno povecava resorpciju kvalitetnih sastojaka u pripravku.

- Prema načinu dobijanja, može biti: vrcani (centrifugiran), med u saću, presovan (gnječeni), topljen itd.

- Prema konzistenciji može biti u tečnom i kristalisanom stanju, a postoje i prelazi između tih stanja, kao i posebno, želatinasto stanje za neke (malobrojne) vrste medova.

- Prema tehnološkoj obradi, može biti bez obrade, zatim proceđen (kroz sita), filtriran (kroz posebne filtere), pasterizovan, dekristalisan (zagrevan), prerađen u finokristalisan itd.

- U zavisnosti da li potiče od jedne ili više vrsta biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.




Monoflorni med


Bagremov med. Prozračan, ima bledo zelenu nijansu, koja može ići i u svetlo žutu. Visoko je cenjen, aromatičan i prijatan, blagog ukusa, zbog čega se preporučuje deci i starijima. Dugo ne kristališe. Vrlo je pogodan za proizvodnju meda u saću.
Smanjuje lučenje kiselina u želucu, reguliše funkciju želuca, pomaže zaustavljanje krvarenja, kod kašlja, visoke temperature, može se koristiti kod bolesti očiju itd.

Lipov med. Svetlo žute boje, specifičnog mirisa i prilično izraženog oštrog ukusa, na osnovu kojih se vrlo lako prepoznaje. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.
Veoma je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i zbog toga skoro nezamenljiv kod oboljenja izazvanih prehladom. Zbog izraženih anibaktericidnih svojstava predstavlja dobro profilaktičko (preventivno) sredstvo, koristi se kod angine i kod mnogih upalnih procesa, rana, opekotina i sl. Preporučuje se kod različitih bolesti želuca, jetre i bubrega.

Kestenov med.
Med od pitomog (jestivog) kestena je tamno žut, slabog mirisa, gorkog ukusa, nekada smatran trećerazrednom vrstom a sada je jedan od najviše traženih, zbog svojih lekovitih svojstava i bogatstva u polenu. Pomaže kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadrži u sebi mnogo vodonik peroksida pa je dobar za obradu rana i kod angine.

Suncokretov med. To je posle kestenovog meda jedan od najbogatijih polenom. Suncokretov med je ćilibarsko žute boje, slabog mirisa na biljku, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo kristališe u krupne kristale i stvrdne. S obzirom na obilje polena koji sadrži veoma je cenjen u svetu, ali kod nas usled slabe obaveštenosti kupaca koji sumnjaju na falsifikat videvši ga kristalisanog, vrlo podcenjen. Za jednostavan napitak blagotvoran kod nedostataka vitamina E potrebno je: 50 grama pšeničnih klica, 50 grama cvetnog praha i 1 kilogram suncokretovog meda. Cvetni prah i pšenične klice umešati u med. Između obroka popiti jednu do dve kašike medne smese otopljene u vodi ili mleku.

Heljdin med
. Taman, jakog, otužnog mirisa i ne baš prijatnog ukusa. Veoma bogat mineralnim materijama, posebno gvožđa. Posebno koristan kod anemija, hipo i avitaminoze, različitih krvarenja, povišenog pritiska, bolesti krvnih sudova i mnogih drugih bolesti.

Deteline. Daju manje ili više svetle medove, prijatnog ukusa i blagog mirisa. Med se smatra pogodnim u lečenju kašlja, arterioskleroze, bolesti jetre, za pojačano mokrenje, za čišćenje krvi, pri raznim upalama i dr. Med od detelina ima nisku vrednost dijastaze.

Med od kupine.
Divlja i pitoma kupina daju vrlo kvalitetan med, proziran, svetložute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Pomaže kod bolesti respiratornih organa.

Med od maline.
Pitoma i divlja malina daju vrlo aromatičan svetložut med, suptilnog mirisa, prijatnog ukusa, koji kristališe u vrlo fine kristale bele boje. Vrlo je koristan kod svih bolesti usled prehlade i preporučuje se kao profilaktičko sredstvo protiv gripa.

Voćni med. Dobija se od različitog drvenastog voća koje cveta u proleće. Dominiraju obično jabuke, trešnje, a može biti i nektara dženerike, šljive, kao i maslačka, koji cveta kada i voćke. Boje je obično tamnožute. Prijatnog je mirisa i ukusa, a ako preovladava koštičavo voće, miris može biti na voćne koštice, a ukus malo nagorak. Bogat je polenom i odličan za žvakanje saća sa medom, lečenje prehlada.

Med uljane repice.
Med je žut, brzo kristališe i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Nije mnogo cenjen, verovatno samo zbog kristalizacije. Daje dobre rezultate u lečenju čireva, jako je sredstvo za podsticanje mokrenja.

Vreskov med
. Med je žute boje ili tamniji, zavisno od vrste vrijeska, jakog mirisa i prijatnog ukusa, želatinast, kristališe. Vrlo je cenjen i tražen.

Vrbin med. Med žute boje, specifičnog mirisa, pomalo nagorkog ukusa.

Med od lavende. Daje svetložut med, vrlo jakog mirisa i ukusa. Spada u vrlo tražene medove. Smatra se posebno pogodnim kod bolesti jetre, podstiče pojačano lučenje žuči.

Žalfijin med (Kaduljiin med). Daje tamno žut ili još tamniji med, prijatnog mirisa i ukusa, pomalo gorak. Vrlo tražen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa. Pomaže zaustavljanju krvarenja, protiv upala, ima jako baktericidno dejstrvo. Preporučuje se upotreba u kozmetičke svrhe.


Poliflorni cvetni med

To je livadski med koji potice od vise vrsta biljaka, pa s obzirom na različito poreklo, vrste livada i drugo, može mnogo varirati po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlo crvene, do tamno žute, crvene, a može biti i tamniji. Miris je posebno izražen, prijatan, preovlađuje miris dominante biljke. Ukus je prijatan, izražen, sladak, može biti i malo kiselkast. U ovu kategoriju može se uvrstiti i planinski med.


Med koji nije nektarskog porekla

Šumski med. Ta vrsta meda ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla ("medna rosa") ili životinjskog ("medljika"). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća i ređe, žbunja. Najčešće se javlja tokom leta, sve do jeseni, pri visokim temperaturama vazduha. Najčešća u Srbiji je hrastova medljika, u Sloveniji naprimer jelova, sa smreke itd.

Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamno crvene boje koja skoro prelazi u crnu. Ne kristališe tako brzo, nema izražen miris a ukus je jak i specifičan, pomalo nalik karamelu (ali ga ne treba mešati sa pregrejanim medom). Sadrži dosta mineralnih materija.

Jelova medljika je tamno zelene boje, ka crnoj. Nema izražen miris, prijatnog je ukusa. Vrlo je cenjena.

Very Happy


Poslednji put izmenio Gretta dana Pon Jun 03, 2013 2:46 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6456
Points: 11446
Reputation: 96
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 22, 2010 12:13 pm

STAROSLOVENSKA MEDOVINA


Sastojci:

1 kg livadskog meda u saću s cvetnim prahom
25 grama kvasca

Priprema:
Saće samleti u mašini za meso, pa sipati u lonac od pet litara i dodati četiri litra vode. Ugrejati na 35°C uz stalno mešanje, a zatim skinuti s vatre i dodati kvasac razmućen u medu. Dobro izmešati i ostaviti da prenoći. Ujutro procediti kroz gazu pa presuti u flaše i držati otklopljeno jer medovina vri. Držati na sobnoj temperaturi (od 20 stepeni) dok ne počne da “rezi”, a onda staviti u hladnu polumračnu prostoriju da bi se vrenje prekinulo, ali ni tada ne zatvarati flaše. Pred samu upotrebu može se dodati pola isceđenog limuna na čašu, a ako se koristi kao lek, treba piti triput dnevno po 250 grama sat pre jela. Very Happy



_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6456
Points: 11446
Reputation: 96
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Sub Dec 25, 2010 9:43 pm

kako ja da prepoznam pravi med. ustvari moze li to bez strucne analize uopste da se prepozna. moj jedan komsija uvali pcelama nekakve sirupe i pogace i kojekakve jos djakonije, pcele to lijepo umiksaju i eto ti meda. oce li i ovaj med da se kristalise?

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Dec 26, 2010 4:56 pm

Hoces da kazes da tvoj komsija time hrani pcele? Shocked Ili im to daje kao esenciju za pravljenje meda? Mad Vidi, prvo treba znati kako uopste nastaje med. To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu). Takav nektar pcele prekrivaju tankim vostanim poklopcima u pcelinjem sacu. Ne verujem da je potrebna strucna analiza, osim ako se plasis neke moguce alergije. Pravi pcelinji med ne kristalise, to se dogadja uglavnom sa losijim fabrickim produktima koji "produzuju" med, sto znaci da se raznim dodacima pokusava povecati postojeca kolicina prirodnog meda. Ako kupis med od seljaka koji zna gde njegove pcele borave, sto je u glavnom slucaj kod pcelara, ti ga slobodno pitaj kakvu vrstu meda prave njegove pcele. Ako je cvetni med, od kog cveca prave med, onda imas i sigurnost da je med pravi. Osim toga, sve velike firme veoma paze na kvalitet meda, pa mozes i u samoposlugama da kupis dobar med koji obicno kosta duplo vise od "fabrickog" meda. Nadam se da je ovo odgovor na to sto si pitao. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6456
Points: 11446
Reputation: 96
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Ned Dec 26, 2010 5:07 pm

kazem ti jasno9 i glasno, daje pcelama sirovinu, od koje one naprave med. sad sta je ta sirovina ne znam, cini mi se da su nekakvi sirupi. naravno, daje im i druge stvari za ishranu, neke pogace i sta ti ja znam sta jos. sad ja pitam tebe jos jednom, moze li pcela napraviti med od tih sirupa, secerne vode.....ili ne moze. ako ne moze, znaci svaki med u sacu je original.

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Ned Dec 26, 2010 8:57 pm

Napisala sam gore da pcela pravi med od nektara. Evo da ponovim jos jednom:

To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu).

To znaci, da u slucaju tvog komsije, on sa tim sirupima njima daje sirovinu za pravljenje meda. On im daje nektar koje one inace skupljaju okolo po cvetovima. Sa tim nektarom koji im on daje, on direktno utice na kvalitet meda na ovaj ili onaj nacin. Iskreno receno, ja bih radije jela prirodan med napravljen od nektara iz cvetova, jer ko zna sta on daje pcelama kao sirovinu, ako je i samo secerna voda, to je opet nesto drugo od onoga sto pcela pokupi po cvetovima, jer je secer vec jedna preradjevina, dok je nektar iz cvetova potpuno prirodan. Naravno da pcela i od toga sto joj on daje moze da napravi med, vidis da gore pise da ona pravi med i od slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata. Zato je vazno da se med kupi od pcelara koji znaju gde njihove pcele sakupljaju nektar, onda imas sigurnost da je med potpuno prirodan. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6456
Points: 11446
Reputation: 96
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od nb-campari taj Ned Dec 26, 2010 9:30 pm

ja takve pcelare, koji proizvode prirodni med ne poznajem, sve mi se pricinjava da ih ni nema. cujem price, da je pravi med onaj koji se useceri(kristalise) pa sam takav do sada kupovao. od sada izgleda ni takav ne smijem kupovati.

nb-campari

Broj poruka: 96
Points: 125
Reputation: 5
Datum upisa: 24.09.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Plavi taj Ned Dec 26, 2010 9:56 pm

ne treba brkati zimsku odnosno proljecnju prihranu pcela sa proizvodnjom prirodnog meda....u prirodi pcele skupljaju med da bi mogla da prezime i na proljece izvedu novo leglo......e sad ako se kod proizvodnje meda taj med izvadi iz kosnice, pcele moraju da skupljaju novi da bi prezimile...medjutim cesto ta kolicina nije dovoljna pa onda pcelari moraju da u priljece dodaju secerne pogace ili sirup da bi drustvo moglo da se prehrani i da se normalno razvija...tek kasnije, one skupljaju med koji je potpuno prirodan ...ne mora da znaci ako se pcele u proljece prihranjuju da je med vjestacki .. skoro svi pcelari to rade, jer im se vise isplati da prirodni med izvade a pcele da hrane sirupom...

a da li ste znali da je kod prvobitnog nacina proizvodnje meda vadjenje meda iz kosnice znacilo i unistenje pcelinjeg drustva....jednostavno bi se pcele izbacile iz kosnice i sace sa medom povadilo....jedino takav med je potpuno prirodan....

Plavi

Ribe Broj poruka: 5783
Points: 12879
Reputation: 42
Datum upisa: 24.09.2010
Godina: 69

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od Gretta taj Sre Dec 29, 2010 1:17 pm

MASLACKOV SIRUP (MED)


Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca i sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.

Dobijeni sirup se puni u ciste staklene tegle u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda. Ovaj sirup jaca i prociscava organizam, regulise varenje, jaca apetit. Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, teglu dobro zatvoriti. Very Happy

_________________
DUM SPIRO SPERO
http://www.youtube.com/watch?v=vBgstkelx5U

Gretta

Vaga Broj poruka: 6456
Points: 11446
Reputation: 96
Datum upisa: 14.12.2010
Godina: 95
Lokacija: Pala s Marsa

Pogledaj profil korisnika http://www.google.at/images?hl=de&rlz=&q=Mars&um=1&a

Nazad na vrh Ići dole

Re: MED

Počalji od pcelar taj Sre Dec 29, 2010 8:09 pm

nb-campari ::ja takve pcelare, koji proizvode prirodni med ne poznajem, sve mi se pricinjava da ih ni nema. cujem price, da je pravi med onaj koji se useceri(kristalise) pa sam takav do sada kupovao. od sada izgleda ni takav ne smijem kupovati.

Upravo se pravi med kristalise i kao takav pokazuje svoj kvalitet. Kvalitet se ne moze proveriti golim okom, navodno se kvalitet procenjuje okretanjem kugle i brzinom kretanje kugle koja se stvara, ukoliko se sporo krece med je kvalitetniji. Nemojte da Vas nacin procene zavarava, jer nije pouzdan. Razna se sredstva koriste kao sto je kukuruzni sirup koji podseca na med.

Takodje, neophodno je da se pcele prehrane tokom zime i zato se koriste sirupi i pogaceice, s obzirom da se veliki deo meda izvrca. pcele svakako sakupljaju polen.


Gretta ::Hoces da kazes da tvoj komsija time hrani pcele? Shocked Ili im to daje kao esenciju za pravljenje meda? Mad Vidi, prvo treba znati kako uopste nastaje med. To je prerađevina pcela koja nastaje iz nektara. Pcela prikuplja nektar tako sto ga uvlaci pomoću jezika u usni otvor i dalje u medni zeludac, a on je odvojen od sistema varenja pcele. Nektar je slatka tecnost koja je u prvom redu rastvor secera u vodi, a po nacinu nastanka moze biti cvetni nektar, vancvetni nektar i medljikovac (slatke materije koje nastaju delovanjem biljnih vasi ili drugih insekata). Zatim pcela odnosi nektar u kosnicu gde ga preuzimaju mladji clanovi zajednice i obradjuju za finalno konzerviranje (uklanjaju višak vode, pod uticajem enzima razlazu saharozu na fruktozu i glukozu). Takav nektar pcele prekrivaju tankim vostanim poklopcima u pcelinjem sacu. Ne verujem da je potrebna strucna analiza, osim ako se plasis neke moguce alergije. Pravi pcelinji med ne kristalise, to se dogadja uglavnom sa losijim fabrickim produktima koji "produzuju" med, sto znaci da se raznim dodacima pokusava povecati postojeca kolicina prirodnog meda. Ako kupis med od seljaka koji zna gde njegove pcele borave, sto je u glavnom slucaj kod pcelara, ti ga slobodno pitaj kakvu vrstu meda prave njegove pcele. Ako je cvetni med, od kog cveca prave med, onda imas i sigurnost da je med pravi. Osim toga, sve velike firme veoma paze na kvalitet meda, pa mozes i u samoposlugama da kupis dobar med koji obicno kosta duplo vise od "fabrickog" meda. Nadam se da je ovo odgovor na to sto si pitao. Very Happy

Tako da, devojko, kad vec ne znas samu proceduru stvaranja meda, i razlog koriscenja sirupa i pogacica bar se prvo informisi . med je prirodan ukoliko ga pcele prave, a prehrana iliti dohrana pcela je neophodna. pravi pcelar svakako nece dozvoliti da mu legla izumru i ostanu bez hrane.

pcelar

Broj poruka: 1
Points: 1
Reputation: 0
Datum upisa: 29.12.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 5 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu